Slobodan Milošević heroj antiglobalizma

Ovog 20. avgusta navršava se 76 godina od rođenja Slobodana Miloševića, mučki usmrćenog u haškom kazamatu 11.02.2011. godine. Vreme u kome živimo iz dana u dan pokazuje njegovu veličinu, snagu njegove vizije i opravdanost njegove politike. Sve iza njega bilo je izdaja i poraz.

I zato danas kada saznajemo istinu o nestanku važnih državnih dokumenta, poput orginala Dejtonskog sporazuma, ili Holbrukove pisane garancije da Amerika nikada neće priznati nezavisnost Kosova, postaje jasnije zašto je predsednik Milošević zapravo ubijen samim činom isporuke Haškom tribunalu. I zašto ga danas, u vremenu finalizacije rastakanja Srbije, moramo pominjati što češće.

Želeći da obeleži datum njegovog rođenja CEOPOM-Istina prenosi sjani tekst Uglješe Mrdića napisan istim povodom pre šest godina, objavljen u Pečatu. I danas je aktuelan. Ništa se nije promenilo, osim imena zapadnog prokuratora…

NATOVSKO PRAVOSUĐE

Profesor dr Velko Vlkanov, kopredsednik Međunarodnog komiteta za odbranu Slobodana Miloševića, povodom ovog događaja izjavio je da je nekadašnji predsednik Srbije i SRJ izgubio život od najamnih ubica 11. marta 2006. godine.

„U ova dva datuma uokviren je jedan neverovatan život posvećen dobrobiti jugoslovenskih naroda, dobrobiti srpskog naroda. Ali, kao i sve velike ličnosti, Milošević prevazilazi okvire svoje nacionalnosti, pretvorivši se u jedan od simbola borbe čovečanstva za pravdu i slobodu, takav simbol kakav su Patris Lumumba, Salvador Aljende, Nelson Mandela. Čovečanstvo meri svoj rast upravo kroz takve ličnosti, kod kojih je sopstvena sudbina podređena sudbini ljudi.

Život Miloševića započeo je u nevelikom srpskom gradu Požarevcu, u porodici običnih radnih ljudi, da bi nastavio na službi istih tih običnih ljudi. Usvojio je najbolje osobine srpskog naroda – osećanje dostojanstva, odanosti, obaveze. Iznad svega je stavljao sudbinu svoga naroda, sudbinu naroda Jugoslavije. A kao svaki istinski patriota nije imao neprijateljskih osećanja prema drugim narodima. Bio je prožet svešću da je odnos prema drugim narodima – mera odnosa prema sopstvenom narodu. Jer, onaj ko mrzi bilo koji drugi narod – ne može voleti ni sopstveni narod.

Život Miloševića je završio u Hagu, u Holandiji, kuda je otpremljen kako bi pred nelegitimnim sudom odgovarao za tuđe zločine. U stvari, trebalo je da odgovara za zločine onih koji su napali njegovu zemlju i gotovo tri meseca uništavali ljude i imovinu bombama i raketama. Tokom pet godina natovsko pravosuđe je upotrebilo sva moguća sredstva kako bi slomilo volju ovog ponosnog Srbina, i u tome nije uspelo. Na kraju, da ne bi priznale svoju nemoć, te takozvane „sudije“, a u suštini – najmljene ubice u togama, ubile su ga.

Pomenuću jedan stih velikog bugarskog pesnika Georgija Džagarova, posvećen sudbini uhapšenog antifašiste: „On ne htede na kolena da padne, milije mu beše da zanavek očima gledati prestane“.

Ovaj stih se u punoj meri odnosi i na Slobodana Miloševića, koji je bez dvoumljenja birao radije smrt nego izdaju. I tako je u suštini postao besmrtan. Kako vreme teče, njegov život sve više će se pretvarati u legendu, a njegovo delo – u školu u kojoj se uči hrabrost. A nama ostaje ponos zbog toga što smo se dotakli njegove veličine“, napisao je Vlkanov.

NJEGOVI PROGONITELJI

Povodom ovog događanja potpredsednik Udruženja „Sloboda“ Dragoljub Kočović izjavio je da je Slobodan Milošević pre 11 godina silom oteran sa vlasti.

„Potom je na prevaru i pod lažnom optužbom isporučen Hagu. Odlazeći ponosne glave upozorio je srpski narod kakva ga sudbina čeka. Danas Slobodana nema, ali njegove reči surovo odzvanjaju u susretu sa tužnom realnošću i sve više pritiskaju njegove progonitelje.

Protiv čoveka kojem je život oduzet u modernom nacističkom kazamatu, seju neistine i laži, sa namerom da ga potisnu iz sećanja i izbrišu iz istorije. U tu svrhu, junački otpor naroda stranom agresoru, kojem se Slobodan hrabro suprotstavio, nastoje da proglase za nacionalnu zabludu. Oni koji su branili zemlju, maltene se proglašavaju za izdajnike. Istorija je međutim odredila Slobodanu poseban list. Odabrala ga je za miljenika, dok je njegove rušitelje potisnula u zaborav.

Slobodanova vizija i delo postali su deo istorijske svesti i pamćenja naroda. Od silne demokratije, koja je posle Slobodanovog zbacivanja s vlasti navodno preplavila Srbiju, od razuzdane slobode i od svakodnevnog napretka, Srbija nažalost sve više posrće i tetura se ka sunovratu. Njena privreda je na kolenima. Teritorija je osakaćena, a narod osiromašen i obezglavljen. Sela se prazne, a porodica rastače. Ono što je suprotno duhu srpskog naroda pokušava da se nametne mladima – laka zarada, oružje, droga, nasilje i sluganstvo. Srbija je postala jedina država u svetu u kojoj se građani proglašavaju za izbeglice u sopstvenoj zemlji“, istakao je Kočović.

HRABROST I SNAGA

Možemo zaključiti da danas, na Slobodanov 70. rođendan, i te kako je vidljivo da je došlo drugo vreme. Nema sigurnosti na ulicama, preovladao je strah od svega i svačega, fabrike se gase, preduzeća zatvaraju, a radnici bez posla obilaze umnožene državne i paradržavne institucije, ne znajući ni ko im je sagovornik, ni gde ga mogu naći. Seljaci zaposedaju drumove, a politiku vode motkama. Sve vredno što je prethodni, navodno diktatorski sistem stvorio, odavno je prodato ili samo čeka kupca.

Sve se zaista promenilo, ali je jedno ostalo isto. I dalje traje potreba da se Srbija uspravi, da odbrani svoju teritoriju, da posveti pažnju seljaku i da omogući radniku da radi posao za koji se školovao. Njoj su jednako potrebni odbrana od zabluda i odmor od praznih obećanja. Srbija čeka na lidera koji će imati Slobodanovu hrabrost, snagu, volju i istrajnost.

Na skupu povodom Miloševićevog rođendana rečeno je da će uskoro pred ovim skromnim spomenikom, početi da dolaze i oni koji su predvodili Slobodanovo rušenje. Dolaziće da bi se izvinili. Mnogi građani i seljani čija je lakovernost iskorišćena i zloupotrebljena, već odavno su to učinili.

Izvor: Pečat