Смисао и бесмисао самита Г-20

Тек завршени редовни самит Групе 20 (Г-20), неформалног форума који окупља 19 развијених и привредно перспективних земаља света као и Европску унију (ЕУ), мада није јасно кога она представља – а ту је и Шпанија, која није члан али има статус сталног госта – је, као и сви претходни, оживео питање смисла и бесмисла таквих, енормно скупих, састанака. Ниједан до сада одржан самит Г-20 није донео никакав искорак, у просеку се реализује само нешто испод четири одсто договореног, и генерално такви скупови из угла ефикасности су одавно постали бесмислени. Али, они опстају јер је таква причаоница постала згодно место за неформалне сусрете светских лидера и симболичко осликавање стварних односа у свету. И из тога се извлачи њихов смисао.

Пошто се никакве важне одлуке, како је то и обичај,  нису ни очекивале, овогодишњи самит, одржан у Аргентини, је требало да буде у знаку формалног сусрета, како се то каже у пуном формату,  лидера Америке и Русије, Доналда Трампа и Владимира Путина. Тај сусрет је дуго припреман. И онда, на путу за Аргентину, из авиона, председник Трамп је отказао сусрет са председником Путином. Трамп је саопштио да сада није време за тај сусрет наводно због инцидента са украјинским морнарима и бродовима у Керчком мореузу између Црног и Азовског мора.

Али, каже Трамп, радује се неком другом сусрету са председником Путином. Онда је Трамп пролазећи поред Путина током припрема за заједничку фотографију учесника одбио да се поздрави и рукује са председником Русије. Фотографије су такође забележиле како се саудијски принц Мохамед бин Салман, који је стајао иза Путина,  на тај потез Трампа цинички насмејао. И онда су службеници америчке администрације контактирали руске званичнике са жељом да ублаже непријатност и пренели су намеру да се разговори Руса и Американаца наставе. Када? То нико не може да каже. Касније током вечере председници Трамп и Путин су ипак кратко разговарали.

Нагло отказивање дуго припреманог сусрета са руским председником је, ипак, на неки начин увреда за Русију. Америка је поново увредила и у најгорем смислу можда и понизила Русију. Али, Русији је, како изгледа, све јасно када је реч о савременој Америци – са Американцима, наиме, нема договора, а и ако га буде не мора да значи да ће се поштовати. Руси, међутим, не губе живце. И ту је њихова предност.

Очигледно је да је драматично отказивање сусрета током лета, из авиона, већ било припремано. Намеће се и сумња зашто је инцидент у Керчком мореузу изазван баш у ово време. Истовремено, као део припрема, медији су од избијања провокације у Керчком мореузу пласирали нову тему самита у Аргентини – саудијског  престолонаследника, принца Мохамеда бин Салмана, у медијима познатијег као МБС.

Заједничка фотографија лидера Г-20

ЦРНА ОВЦА

Јавност је уверавана како ће он бити „црна овца“ на том скупу. Али и то је брзо пропало. Са саудијским престолонаследником се први поздравио председник Путин па онда и остали, а МБС је касније разговарао и са председником Трампом.

Током радног дела самита десило се да је МБС седео поред Путина и онда су се и ту њих двојица поново поздравили и то на један необичан, неформалан начин како се поздрављају стари знанци, што они и јесу. Принц МБС је до сада пет пута био у Русији.  Реакције западних медија на тај поздрав Путина са МБС су у ствари великим делом разоткриле шта је стварни проблем саудијског престолонаследника са Западом, а то није убиство новинара Кашогија.

Отказивање разговора са руским председником пре свега сведочи да је председник Трамп ипак постао заробљеник, талац, америчке „дубоке државе“ или „вашингтонске мочваре“. Он, сада је јасно, није у стању да учини било какав искорак на међународној сцени и препустио се „дечијој дипломатији“. То је слика савремене Америке. Званична Америка се и даље понаша као да се ништа у свету није десило, себе представља као господара света и само се љути и дели лекције.

На пример у сусрету са председником Кине Трамп је рекао да одлаже увођење нових царинских стопа за кинеске производе за 90 дана, али ако се Кина не промени онда ће бити уведене. То је та нереалност која је један од највећих проблема савремене Америке. Председник Трамп поставља услове, понаша се као газда, земљи од чијег новца (кредита) живи америчка влада. И то по принципу: „ако не будете добри за 90 дана, онда ће бити казне“. Може се само замислити шта су после међу собом коментарисали кинески званичници.

Упркос америчким егизибицијама самит Г-20 је текао према плану и други се нису много обазирали на председника Трампа и његову екипу. Међу тим догађајима се издваја и позив председника Путина немачкој канцеларки Ангели Меркел на доручак у његовом хотелу који је она прихватила. До пре неку годину у постојећим околностима заоштрених односа Русије и Америке готово је сигурно да немачки канцелар не би прихватио такав позив.

Али времена су се променила. Поред тога ништа мање важно није ни потписивање неколико стратешких уговора између Русије и Аргентине међу којима је и сарадња у нуклеарној технологији и изградња нуклеарне електране. Аргентина је поново амерички вазал и у ропству Међународног монетарног фонда, али се не устручава стратешких уговора са Русијом, што сведочи о темељно промењеним односима моћи Америке и њених финансијских инструмената. Досадашње стеге увелико попуштају.

ЕСТРАДИЗАЦИЈА САМИТА

Самит Г-20 се, у ствари, није суштински дотакао ниједног стварног, конкретног проблема савременог света, мада је на крају усвојена уопштена заједничка декларација. Креатори јавног мњења су онда, да би прикрили те празнине, кренули у неку врсту естрадизације па је извештавање претворено у велики таблоид. Доминирале су фотографије које су касније преплавиле друштвене мреже.

Али, фотографије су опасније од текстова у којима може да се лаже и сакрију чињенице. Фотографије разоткривају стварност. Тако су прави однос на самиту Г-20 разоткриле фотографије, и то пре свега кроз такозвани говор тела његових учесника и скуп у Буенос Ајресу је био најзанимљивији на фотографијама. И поново је у центру интересовања био руски председник. Западни медији су, у ствари, потпуно опседнути председником Путином.

Из Аргентине су најинтригантније биле фотографије са свечане вечере. Поред Трампа и његове супруге Меланије веома близу је био и председник Путин који је и разговарао са Меланијом. И то срдачно, а говор тела, тачније лица, сведочи да разговор није био непријатан. Напротив. Супруга америчког председника ипак зна какво мишљење има сам председник па би се из објављене фотографије могло закључити да председник Трамп има потпуно другачије виђење председника Путина од онога какво показује јавности. Још један доказ да је Трамп постао талац једне друге Америке, оне од пре његовог председниковања.

Самит Г-20 у Аргентини није донео било какав искорак у међународним односима али је на веома аутентичан начин пре свега потврдио да је време америчке империје већ прошло. Америка може да вређа, уцењује и понижава, али њена моћ је у приметном опадању. Истовремено, још једном се потврдило да савремена политичка Америка и даље живи у нереалном, дечијем свету и не жели, или не може, да прихвати да више није једина него само једна од великих сила.

Потврдило се, такође, да друге земље немају намеру да чекају да Америка преболи постимперијалне дечије болести. Већину важних земаља то више не занима. И ту је значај самита Г-20 у Аргентини.

Извор: Нови Стандард