Спавате ли мирно, господо министри?

Бабу је шкрти црногорски крш научио да штеди на свему, речима понајвише, али је у свега две-три умела да објасни суштину.

Да извините, та суштина се најчешће сводила на: “Поср’о Бог”, и даље од тога није морала ништа да каже- нит краћег, нити тачнијег описа људског несоја, баш како би данас бастало оној двојици моралних мизерија Александру Вулину и изабраном му лекару др. Стефановић Небојши!

Можда би требало биранијим речима да се обраћам министарској господи, али не могу – људска су беда!

Да грешим још јуче би поднели оставке из моралних разлога и отишли негде у шуму, па нек их тамо Чола тражи ко ону Емили у песми, али не – господа не осећа ни трунке одговорности за још две хумке које ће због њиховог чињења бити ископане!

Због чињења – да, не због нечињења, јер учинили су све да живот у Србији постане трагедија у најави, бавећи се најпре и понајвише заштитом лика и дела лажног цара Алека малог, док је све остало запало у домен: “ваљда неће…”

Е, па хоће, мизерници, дешава се и страхујем да црном билансу крај није ни близу, јер, рекох, Србију сте свели на освит и сумрак а све у међувремену на трагедију у најави!

И, само да се разумемо, Вулина не аболира то што се кaо кртица сaкрио у шињел министра војног – до јуче је водио ресор који се бави социјалном политиком и оно јуче, оно пре две недеље, оне силне мученице што су пострадале минулих година у породичном насиљу јесу опела тој политици која је од социјалног елемента имала тек две ствари: удомљавање партијских подрепаша и заштиту Александра Вучића од сваке критике, што се ваљда сматрало и сматра врхунцем породичног насиља, јер он нам је и отац и мајка и одојче и Дух свети…

Има ли у вама ишта осим отужне потребе за тезгарењем у сопственим животима па да станете пред огледало и пренете се пред приказама у њему?!

Јел хтео сан на очи минуле ноћи или сте је пробдели прогоњени криком мајке која притрчава беживотном телу свог анђела, а потом преклана пада ко сноп на плочник док монструм убира још данка у крви, због вашег данка у бесчашћу и улози каријерних пајаца?!

Не сумњам да сте спавали мирно, сном праведника, јер оно чему сте посвећени и рукоположени чините без грешке – цар је го али сте ту да сатрете сваког ко се усуди да то каже, док је све остало тек колатерална штета коју чаушки збрајате у статистику, забрављену у фиоке и хумке.

Да ли су се трагедије могле спречити?!

Дабоме да јесу – све је водило к њима, али како бисте ви то па видели кад воајерски гледате само у оно што води к ЊЕМУ, макар то био и лахор који ће му лечка узнемирити фризуру, јер за длаку с његове главе ваља пострадати ако треба, док је за нечије главе секира тек лек против болова…

Спавајте мирно, господо, учинили сте све што сте могли да не учините ништа!

Поср’о Бог, што би баба рекла, ал не овај којем служите већ онај у којег ћете упрти прстом и слежући раменима приписати на његов конто: “Виша сила! Сумњамо на Бога и судбину клету, али како је истрага у току не можемо још ништа са сигурношћу да тврдимо, осим да још једанпут апелујемо на жене да пазе за кога се удају – никад се не зна у којој будали чучи монструм, а у којој министар?!”

Извор: Два у један