Србија између Кине и ЕУ

Почетком месеца у Паризу је одржан самит ЕУ–Западни Балкан, на коме је главну реч водила Немачка, а балканским лидерима представљена одређена стратешка линија којом Берлин, Париз и Брисел дају гаранције Балкану да ће му помоћи у његовим европским интеграцијама, док је земљама региона одобрен износ од 150 милиона евра за инфраструктурне пројекте. Потом се одржао самит НАТО у Варшави, где су сви поздравили скори улазак Црне Горе као пуноправне чланице, што јасно даје до знања да овај регион САД и ЕУ никако не желе да препусте руском или кинеском утицају. И, док Русија активно промовише своје интересе кроз механизме који, уз економске пројекте, укључују и сарадњу са политичким странкама и друштвеним групама традиционално окренутим истоку, Кина је одабрала другачији приступ.

У стратегији “изласка” Пекинга изван граница земље, Кина је одлучила да ојача активности у овом делу света, што многе владе у региону виде као прилику за привлачење преко потребних улагања и за економски развој. Недавно је кинески председник Си Ђинпинг посетио главни град Србије Београд, који је пун знакова кинеског присуства. Осим тога, Србија је дом за око 10.000 кинеских грађана, а већина их живи у Блоку 70. на Новом Београду, где се налази и велики кинески комерцијални центар. Мост којом се стиже у тај део града изградила је компанија China Road and Bridge Corporation а финансирала је кинеска Ексимбанка, и то уз врло ниске камате за српску владу.

Кина је главни инвеститор у Србији. Осим улагања у трговину на мало и 170 милиона евра вредан мост на Дунаву, кога су крајем 2014. отворили кинески премијер Ли Кећианг и Александар Вучић, што је највеће кинеско инфраструктурно улагање у Европи до сада, кинеске компаније су модернизовале термоелектрану у Костолцу, купиле челичану у Смедереву, коју сад модернизирају, производе аутомобиле и пољопривредне машине у фабрикама и користе Србију као производну и извозну базу, а конструишу и делове железничке пруге између Београда и Будимпеште, преноси Азија тајмс. Производима Хуавеја, чији лого пада у очи у центру Београда, не само да се користи 80 одсто корисника у земљи него компанија улаже у технологију и запошљава локалне талентоване младе људе.

ШТА КИНА ВИДИ У СРБИЈИ

Током посете Сија Ђинпинга Србији сарадња је још више ојачала и потписано је укупно 22 уговора који покривају широк спектар пројеката у економској сарадњи, као што су валутни swap уговори и оснивање заједничких друштава у сектору обновљивих извора енергије, за изградњу инфраструктуре са акцентом на ауто-путеве и железнице, али и телекомуникације.

Из кинеске перспективе гледано, имати упориште у Србији је пресудно, јер то јесте или може да буде пут за улазак у Европу. Кина Србију види као релативно стабилну земљу на Балкану, а као таква је кључна на траси пројекта Један појас – један пут. Међутим, ако се “превише” отвори према Кини, Србија се може наћи на удару и бити дестабилизована од кругова који желе да спрече кинески утицај у Европи, што се посредно може чинити и преко Македоније. У сваком случају, за сада, из српске перспективе гледано, Кина може да буде извор преко потребних средстава за финансирање економског развоја земље. Србија треба алтернативе, а Кина је једна од најбољих.

Као земља кандидат за ЕУ, Србија има приступ и њеним фондовима, јер је оквиру програма предприступне помоћи Брисел издвојио укупно 1,5 милијарди евра за реформе, економски, социјални и регионални развој. Али европски новац са собом увек носи и низ других обавеза и услова, пре свега у фамозним „структурним реформама”, на којима улагачи попут Кине и Русије не инсистирају. Осим тога, процес придруживања Србије ЕУ је прилично спор и тек сад се почињу отварати прва озбиљна поглавља у преговорима. Срби су забринути због спорог напретка, јер верују да су због терета избегличке кризе у Европи и тешке нормализације односа са Косовом већ учинили превише, а Брисел се заузврат није понео фер према Београду.

Србија има и посебан однос с Русијом иако је он прилично незгодан. Упркос политичком сагласју између Москве и Београда и реторике о славенском братству, Русија жели да у будућности може да рачуна на Србију у свим спорним питањима са Западом, а врло лако може да врши притисак на Београд, јер Србија из Русије увози 80 одсто гаса.

Ближи однос са Кином може да донесе више новца крхкој економији Србије, којим ће побољшати инфраструктуру земље, а развојем алтернативних извора енергије може у одређеној мери да смањи и зависност од руских енергената. Али тешко је веровати да ће Кина улагати новац у Србију како би у тој земљи подривала руски утицај. Између осталог, јер кинески пројекти нису конкуренција руским, а и да јесу, као што је био случај у латинској Америци, Москва и Пекинг у томе не виде никакав проблем. У сваком случају, Кина може да ојача позицију Београда и у преговорима са ЕУ и у пословима са Русијом.

Један од разлога зашто постоје добри изгледи за јачање српско-кинеских односа је тај што економске везе доносе и политичку конвергенцију између две земље. Наравно, не може се тврдити да је Србија најкомпатибилнији партнер Кине на европском континенту, посебно у питањима која се односе на национални суверенитет и територијални интегритет. Током 90-тих Кина је била велики заговорник југославенске заједнице, а 1999. године, кад је авион НАТО бомбардовао кинеску амбасаду у Београду, наводно грешком, из тачке гледишта Пекинга, “Кинези и Срби били су жртве западног империјализма”. Кина се 2008. године противила и проглашењу независности Косова и отишла толико далеко да је покренула правни опозив одлуке Косова пред Међународним судом правде. Ову одлуку требало би посматрати и у контексту Тајвана, што Кина, на пример, није учинила по питању Крима. Осим тога, разлог Пекинга је био мање везан за балканске послове и Пекинг је хтео да избегне преседан за властите унутрашње прилике како се Тибет и Ксинјианг не би позвали на „косовски преседан”.

ДВА ФАКТОРА КОЈИ УГРОЖАВАЈУ ОДНОСЕ

Али, без обзира на њене разлоге, на кинеску подршку Београд је узвратио строгом оданошћу Кини, а недавно је српски државни врх подржао кинески став и у спору у Јужном кинеском мору. Кина и Србија имају обострано користан однос и обе стране спремне су да иду путем јачања сарадње. Постоје, међутим, два фактора која могу нарушити будући напредак ових односа.

Први се односи на економску структуру односа. Српска економија је слаба и захтева реформе потребне за побољшање производних капацитета, стварање нових радних места и смањење сиромаштва и социјалне неједнакости. То није једноставан задатак за политичке институције у земљи. Кинези желе више да улажу у Србији, међутим, ако се у блиској будућности не виде побољшања, кинеска улагања би се могла каналисати на атрактивнија одредишта. Имати полугу у Србији и јако економско присуство у тој земљи кључно је за кинеске интересе. Додуше, кинеске компаније познате су по пословању чак и у нестабилнијим деловима света, али уз побољшање пословног окружења неће бити ограничења на количину кинеских улагања у Србији.

Друго, будућност односа Србије са ЕУ сигурно ће утицати на развој веза између Србије и Кине. Однос Србије са Европом имао је, а и даље има, своје успоне и падове, али је Србија ипак официјелни кандидат за чланство. Према недавном истраживању, мање од 50 одсто грађана је за улазак земље у ЕУ, остатак се противи или је неодлучан, али анкете варирају у зависности од тога ко их спроводи.

Србија за сада не мора да бира између ЕУ, на једној страни, и Кине и Русије, на другој, али ће напредак у процесу приступања ЕУ тражити већу усклађеност са европским нормама, што ће у одређеној мери неминовно довести до дистанцирања од кинеских или руских интереса. Непотребно је рећи да ће се, ако Србија постане чланица ЕУ, правила игре у потпуности променити. Наравно, на штету Србије, али то за Брисел уопште није важно. ЕУ ће се правдати да Београд увек може да користи фондове ЕУ, као на пример Пољска, али у пракси Србија може да прође као Хрватска, која из тих фондова није повукла готово ништа.

Током посете Београду, Си Ђинпинг обишао је кинеску амбасаду, која је бомбардована 1999. године и одао почаст свима који су тамо изгубили животе. Знајући важност политичке симболике у Кини, то није био тек протоколарни гест сећања на жртве, тим пре што ће управо на том месту Кина изградити нови кинески културни центар, што је такође својеврсна политичка порука.

Нема сумње да се може очекивати више кинеских пројеката у Београду и другим местима у Србији. Становништво Србије уопште поздравља послове са Кином, али велики део своју будућност види у Европи. У сваком случају, Србија има још времена, јер се приступни преговори неће скоро завршити, а услови за службени улазак у ЕУ могу се испунити кад ЕУ и не буде постојала у облику у каквом је замишљена иако је тешко рећи у којем ће се смеру развијати. То може бити у правцу враћања овлашћења на националне парламенте или ка још већој централизацији, која води у стварање европске федерације.

Извор: Alter Mainstream Info