Srbija pod Maršalovim planom

Sa naslovne strane dnevnog lista zvanično pohvaljenog u Ambasadi SAD u Beogradu, Aleksandar Vučić nam je euforično poručio da „ima Maršalov plan za Srbiju“. „Mislim da do kraja godine, uz znanje, umeće i angažovanje velikog broja ljudi, stranih i domaćih stručnjaka, možemo da napravimo neku vrstu Maršalovog plana – šta je to što u narednih 10 godina moramo i možemo da uradimo. I tu će biti mnogo toga teškog, ali narodu moramo jasno da kažemo da ćemo to uraditi“ naveo je Vučić. Kao najbolnije tačke njegove vizije Maršalovog plana on posebno ističe „to što ćemo morati da sprovedemo reformu javne uprave. Što znači da će neki ljudi morati da nađu nešto drugo da rade. Moraćemo da uradimo restrukturiranje javnih preduzeća, što znači da neki partijski činovnici neće moći da rade ono što su do sada. Biće teška i penziona reforma – moraćete s više godina da idete u penziju, a ne kao što je do sada bilo, da neko sa 35 godina nađe načina da se neopravdano penzioniše. Ne može više“ upozorio je lider naprednjaka i brzo dodao da će građani za uzvrat dobiti hotele, kako skupe tako i one jeftinije.[1]

Čak i onima koji misle da je Maršalov plan recept za sigurni ekonomski preporod zemlje, ove rečenice Aleksandra Vučića i najmanju ruku čudno zvuče. One mnogo više podsećaju na plan MMF-a koji je odavno poručio Srbiji da bez otpuštanja radnika i smanjenja plata i penzija neće dobiti novu finansijsku pomoć.[2]  Podsetimo se da je nekada velika nada MMF-a u Srbiji Mlađan Dinkić izjavio kako Srbija neće potpisati novi sporazum sa Fondom jer ne želi da smanjuje primanja najstarijih sugrađana i zarade zaposlenih u javnom sektoru.[3] Međutim, Aleksandar Vučić koji je smenom Dinkića preuzeo i finansijske poluge vlasti počeo je otvoreno da promoviše pogubne ideje MMF-a i predstavio ih kao svoj Plan. Ove reforme u kojima će hiljade ostati bez posla, Srbi će lakše podneti ukoliko poveruju u bajku o Maršalovom planu.

Bilo bi dobro da se podsetimo šta je zaista bio Maršalov plan. Iako su SAD još početkom Drugog svetskog rata imale precizne podatke o rasporedu nemačkih trupa u Francuskoj i drugim važnim delovima Evrope, one nisu želele da se uključe u direktan rat protiv Hitlera već su čekale da dve velike sile SSSR i Nemačka pretrpe što veća razaranja i oslabe. Invazija je počela tek 1944. godine kada je bilo svima jasno da Crvena armija pobeđuje i ide nezadrživo prema Berlinu. Posle rata SAD su razradile plan ekonomske obnove Evrope i „suzbijanja komunizma“ poznat kao Maršalov plan. Dokument nosi ime po generalu Džordžu Maršalu ministru odbrane i „junaku“ rata na Filipinima. Na Filipinima vojnici SAD su dobili naređenje da ubijaju sve starije od 10 godina, pri čemu su likvidirali blizu 600 hiljada civila![4]   Kakav autor takav i plan. Smisao Maršalovog plana dobro je objasnio profesor Noam Čomski istakavši da je veliki procenat od 13 milijardi dolara njegovih fondova završio na računima moćnih američkih preduzeća, od kojih su samo naftne kompanije dobile 2 milijarde dolara, dok je lavovski deo pripao američkom vojno-industriskom sektoru. Cilj je bio da se evropska ekonomija koja je bila zasnovana na uglju, bazira na nafti i učini zavisnom od SAD. Čomski napominje da je u stvarnosti mali deo tog novca napustio Sjedinjene države tj. završio izvan budžeta velikih američkih kompanija. Pored toga Francuska je veći deo sredstava iz Maršalovog plana potrošila na kupovinu američkog oružja za potrebe rata u Indokini. Isto je uradila i Holandija ratujući u Indoneziji[5]   u kojoj su njene trupe izvršile stravične masakre.[6]    Noam Čomski zaključuje da istu strategiju zasnovanu na Maršalovom planu SAD primenjuju širom sveta, jer najpre njihova armada uništava zemlju – žrtvu da bi je nakon toga u drugoj fazi američke privatne kompanije „obnavljale“ ali uz prisvajanje njenih prirodnih resursa i kontrolu njenih najvažnijih geostrateških tačaka.

Zanimljivo je da se Maršalov plan kao pojam javlja u nekoliko varijanti, pa tako imamo ovu vrstu projekta za Balkan[7],  južnu Evropu[8],  Grčku[9]  i na kraju za ceo svet![10] Čak je osnovana i fondacija pod nazivom „Globalni Maršalov plan“. Iako je ova fraza izlizana ona se u Srbiji koristi kao nešto novo i obećavajuće. Ipak, kako izgleda Maršalov plan za Grčku najbolje vidimo po sve većoj nemaštini u toj pravoslavnoj zemlji, prodaji prirodnih resursa i ostrva, kao i u činjenici da je 77 odsto pomoći upućenoj Atini završilo u privatnim finansijskim institucijama. Da li to čeka i Srbiju?

Aleksandar Vučić nije prvi političar u Srbiji koji je pominjao „Maršalov plan“ kao čarobni štapić za spas zemlje. Zoran Đinđić je govorio o idejama nemačkog ministra Joške Fišera o Maršalovom planu za Balkan.[11]  Đinđić koji je kako je sam naveo „počeo da pali svetlo“ oko Kosova i Metohije nije dočekao potpunu realizaciju ovog projekta. Sa druge strane Aleksandar Vučić koji na svakom koraku pokazuje spremnost da jednom za svagda ugasi (srpsko) svetlo na KiM, postao je deo Plana.

Maršalov plan za Srbiju je predstavljen pre više godina u SAD. Opisan je u članku „Šta je potrebno da se Srbija očisti“ autora Blejna Hardena, objavljenom u Njujork tajmsu. Harden smatra da Srbiju najpre treba vojno poraziti, okupirati i demilitarizovati. Nakon toga srpsko državno rukovodstvo treba podvrgnuti javnim suđenjima na kojima će se Srbi prisiliti da se suoče sa „zločinima počinjenim u njihovo ime.“ Kao treće Zapad treba da preuzme sve medije u Srbiji i da uvede strogu zabranu širenja „ekstremnog srpskog nacionalizma“. Na kraju treba doneti Maršalov plan za Balkan[12]     kako bi se i ekonomski kontrolisali Srbi koje autor poredi sa nacistima. Iako napisan pre više godina ovaj članak je i danas aktuelan. SAD su deo Srbije okupirale dok ostatak kontrolišu preko marionetskih vlada u Beogradu. Haški tribunal je dobio zadatak da presudi srpskom rukovodstvu, prikrije zločin protiv mira, zločine protiv srpskog naroda, a Srbe preko falsifikata svojih tužilaca i sudija koji su postali milioneri, proglasi krivim za sve. Medije su takođe stavili pod kontrolu i oni su u vlasništvu stranaca (sa Zapada) ili u potpunosti prate prozapadni kurs vlasti, cenzurišući srpske nacionaliste i patriote. I Maršalov plan za Srbiju se primenjuje odavno, a mediji svakog dana bombarduju građane informacijama o „donacijama“ SAD i EU. Međutim, stanovništvo Srbije živi sve teže a država je sve zaduženije i preti joj dužničko ropstvo zbog kojeg će generacije koje dolaze morati dugo da plaćaju kamate na uzete kredite.

Iako nije svestan toga, Vučić već igra svoju ulogu u Maršalovom planu za Balkan. On zarad jalovog puta u EU, povlači poteze kojima poklanja Kosovo i Metohiju čije rudno blago vredi više od 1000 milijardi dolara i udaljava Srbiju od Rusije. Da li je neko mogao da pretpostavi da će njegova aktuelna politika biti opisana na stranicama Njujork tajmsa pre 14 godina?

Izvor: Fond Strateške Kulture