Srbija u HELBROK-USER

Sećam se kako se 80-ih godina prošlog veka po čitavoj Evropi diskutovalo o pitanju stvaranja sopstvene armije EU. Tada su Evropljani još uvek mislili da su oni gazde u kući i da mogu rešavati vojne probleme svog kontinenta bez američkih vaspitača. A ujedno i dobro zaraditi na razvoju sopstvenog vojno-industrijskog kompleksa. Na žalost, tim dečačkim maštarijama nije bilo suđeno da se ostvare. Inicijatore ideje su postavili u ćošak, sve papire sa vojnim planovima odneli i predložili da ne izigravaju budale. A ujedno i objasnili da će američki vojnici zauvek ostati u Nemačkoj i pratiti poredak u Evropi. To je potpuno dovoljno.

No, Evropljani se nisu umirili, jer veoma jako žele da imaju bilo kakvu vojnu igračku, nezavisno od SAD. I smislili su „borbenu taktičku grupu HELBROC BG“, u kojoj su prvobitno učestvovale Grčka, Bugarska, Rumunija, Kipar.

«HELBROK» se pojavio 2005. godine. Brojnost je iznosila svega 1 500 vojnika i grupacija je bila predviđena za funkciju «snaga za brzo reagovanje». To jest:

– da sprovodi operacije po pitanju regulisanja kriza pod rukovodstvom Evropske Unije,
– ostvarivati nasilno razdvajanje snaga u sukobu,
– sprovoditi preventivno sprečavanje sukoba,
– evakuisati civilno stanovništvo i pružiti pomoć u sprovođenju humanitarnih operacija.

Uzgred, ne samo u EU, nego i izvan njenih granica.

Za proteklih 12 godina nismo ništa slušali o tim vojnicima, a oni su se odlično osećali pod grčkim suncem u okruženju vatrenih grčkih žena. Bez obzira na to što je već bilo i previše kriza na Balkanu. Osobenost njihovog turističkog statusa ogleda se u tome što operacije planira Brisel, a Brisel bolje vidi kuda ih treba poslati. Na primer, ja sam naivno mislio da je poplava u Srbiji najbolji izgovor da se HELBROK digne na noge i nešto uradi. I zemlja je Balkanska i po statutu to što treba – vanredna situacija i status odgovarajući – ne nekakvi Frici na tenkovima, nego mirotvorci iz susednih prijateljskih republika.

No, HELBROK nisu poslali u Srbiju. Rekli su, odmarajte momci. Neka Srbi sami isplivaju, nemate radi čega da se trošite. Biće još praznika i u Vašoj ulici.

I ponovo smo zaboravili o tim osunčanim herojima, no, život ne stoji na mestu. Nedavno su u njihovo društvo jedni za drugim pristupile Ukrajina i Srbija. Iz toga sledi, ako se zemlja zove po prvim slovima zemalja-učesnica, onda ih treba preimenovati u HELBROK – USER.

Dosećam se šta Ukrajina traži u toj grupi. Ona traži bilo kakvu slamku kako bi ušla u vojne strukture Zapada. Pa da bi se makar i u ekipi za sahranu pojavio hrabri dečko sa epoletama Oružanih snaga Ukrajine. Jer se tada sa još većom osnovom može izjaviti – mi smo deo zapadne civilizacije! Ta fraza u Ukrajini je postala bolest poput šuge. Potreban je samo dodir i kad počne da svrbi, čovek se ubrzo počne zverski češati po koži – «Ja sam deo zapadne civilizacije».

Šta se srpskoj vladi dopalo u HELBROK-USER, nikako ne mogu dokučiti. Za razliku od Ukrajinaca, Srbima ne treba dokazivati svoju pripadnost Evropi. Nikako drugačije nego svojim rukama su ustrelili Franca Ferdinanda. Nadati se u to da će to vojinstvo jednom biti iskorišćeno u razdvajanju sukobljenih strana na Kosovu i Metohiji ili u Makedoniji, takođe je uzaludno. U Briselu ne sede budale, poslaće tamo Nemce. Ti imaju veliko iskustvo u razdvajanju strana. Bukvalno od Prvog svetskog rata.

Ili se Srbija pridružila HELBROKU da bi se probudila? Kao, vidite, ja sam sada takođe sva USER? Veoma savremena i napredna zemlja, spremna da u sastav snaga za brzo reagovanje pošalje jedinice spremne da se sunčaju na plažama kako Egejskog, tako i nekog drugog mora.

Kraće rečeno, moje rasuđivanje nije u stanju da obuhvati svu glomaznot te ideje. Najverovatnije u našem svetu još uvek postoji tajna diplomatija, koju nije moguće shvatiti bez flaše rakije.

Izvor: Fond Strateške Kulture