Српска у великој опасности

Економска ситуација у Српској није сјајна. Многи су огорчени, а легитимно право је изразити незадовољство на протестима. Далеко од тога да је за лошe стање крива само власт, свако ко се разуме у економију зна колико је то сложен и систем и како је у постојећим околностима тешко персоналним променама нешто осетно побољшати. Али гладна уста у било којој земљи ће најпре окривити власт. Не одудара економско стање у Српској много у односу на Црну Гору, Македонију, Србију, или Федерацију. Сви су ту негде, а у односу на побројане Српска је за нијансу изнад или испод. Ипак, све чешће слушамо приче како је у Српској стање неиздрживо и, по неким медијским написима, помислили бисмо да нема сиромашније земље у региону нити криминалније власти од оне у РС. Да ли је то заиста тако или се иза тешких оптужби опозиције крије нешто дубље?

Опозициони Савез за промене најавио је велике протесте за 14. мај, а Додик ће узвратити контрамитингом својих присталица. Тешке речи и запаљива реторика још више удаљавају два ионако већ удаљена политичка пола. Протестује се званично углавном против очајне економске ситуације, корупције, криминала, лоповлука власти итд. Мото протеста је Ослободимо Српску, и веома озбиљне припреме и мобилизација опозиционих снага су у току. Тај протесни поклич звучи веома борбено. Који је циљ протеста – да ли указивање на лоше резултате и потезе власти, или да заиста неки покушају да „ослободе“ Српску од ове власти – у складу са слоганом? Каква год да је актуелна власт, неспорно је да има легалитет и легитимитет, и све акције у виду наводног ослобођења од власти на улици и мимо избора усмерени су против ионако крхке и перманентно угрожене Републике Српске. Опозиција има право да тражи и ванредне изборе на свим нивоима, да изражава сваки вид незадовољства, али свако насиље и покушај преврата било би директно на штету Републике Српске. С друге стране, власт се окупља под слоганом Срцем за Српску, и најављује се такође жестока борба за Српску, а не за власт, чиме се поистовећује одбрана власти са државом, што помало подсећа на контрамитинг ВМРО у Скопљу прошле године.

НЕ ЗАБОРАВИТИ ЦРВЕНЕ ЛИНИЈЕ

Искуство нам каже да се ниједна власт, посебно у моментима геополитичких реконфигурација, не руши само због корупције, лоповлука, сиромаштва итд. – већ је увек у позадини политика. Ситуација у региону и политика Милорада Додика су такви да и нема много потребе да се образлаже који су то спољни актери којима би одговарало његово рушење. Додик је велики трн у оку Сарајеву, као и само постојање Републике Српске. Одговорност власти у РС јесте да проба да спусти тензије, а не да их подиже до усијања и тиме несвесно иде на воденицу непријатељима РС. Власт би морала да се обрачунава немилосрдно и са мангупима у својим редовима, са онима који својим катастрофалним потезима само повећавају незадовољство народа. Није добро ни сваког ко је против власти називати и непријатељем Српске, издајником. Српска не сме бити један човек, странка и то поистовећивање је штетно, јер ко год је на власти, мора се размишљати и о тренутку после њега.

СДС је странка која је створила Српску, у којој је огромна већина чланства до сржи посвећена Српској. Часних људи и у врху СДС још увек има, али наравно да на неке трендове који су негативни треба указати. Као што и власт греши у многим стварима, исто то ради и опозиција. Веома штетна је актуелна ситуација, где су на нивоу БИХ супротстављени СДС и СНСД – владајућа странка у РС је опозиција у Сарајеву, док је опозиција у РС на власти у Сарајеву. То је отврорило простор за катастрофалан тренд повећаног утицаја Сарајева на дешавања унутар РС. Савез за промене користи своје позиције у Сарајеву за нападе на власт у Српској, што посредно значи, да пут рушења власти у Бањалуци води преко Сарајева, а то нико у Српској не би желео.

Охрабрујуће је ипак то, што је народ свестан опасности по Српску и што међу Србима преко Дрине постоји оно што можда нама фали у Србији – црвене линије које се ни по коју цену не доводе у питање. Чак и у овако натегнутој ситуацији, пример заједничког кандидовања Младена Грујичића у Сребреници говори да Срби, када загусти, ипак могу и морају да се договоре. Када је било потребно смиривати тензије, патријарх је успео да организује заједнички састанак свих странака. Веома важна је порука Александра Вучића на ванредној конференцији за штампу – где је, вероватно не без големог разлога, јер сигурно има и податке који га забрињавају – позвао на јединство, смиривање тензија и мирно изражавање неслагања.

ПРЕД САРАЈЕВОМ НЕМА СНСД и СДС, ИМА САМО СРБА

СДС, ако мисли да задржи ореол славне странке која се бори за Српску, не мора да одустаје од смене Додика с власти легалним путем, уосталом то је и циљ сваке опозиције. Али мора да прекине праксу логистичког ослањања на Сарајево и било које стране центре. Борба против Додика мора да буде само сопственим српским снагама и, наравно, мирним и демократским путем. Било какво пристајање на стране утицаје, а поготово сарајевске, апсолутно је неприхватљиво. Нападање сваког потеза Додика, чак и државотворног, као демагогије зарад прикривања лоповлука, је такође штетно.

Иако је Српска формално у БИХ, када је у питању њен политички систем и борба за власт на ентитетском нивоу, сви српски актери у њој, морају на њу гледати као на посебну државу и затворен политички систем. Било какво преплитање са Сарајевом по том питању требало би избегавати, јер свако мешање из Федерације на унутрашње прилике у Српској је увек на штету Српске, јер је њихов вечити циљ њено укидање. Због тога, као што и СНСД треба да очисти мангупе у својим редовима, то исто мора и СДС. Неприхватљиво је да се председник општине у Српској братими са Турском или да поједини српски министри на нивоу БиХ не силазе са насловних страна федералних медија, притом кукајући у Сарајеву како је ситуација у Српској катастрофална и како се наводно криминални режим мора рушити. Занимљиво је с каквом пажњом бошњачки медији и политичари и странци прате ситуацију у Српској и колико простора дају било коме ко ће оптужити Додика да је највећи криминалац и штеточина. Српски представници у власти на нивоу БиХ морали би спречити, ма колико не подносили Додика, сваки покушај да институције на нивоу БиХ решавају проблеме у Српској, па тако и да прете хапшењима или сменама.

Такође је неприхватљива и ситуација око ММФ и руског дуга, где српски представници у власти БиХ полако губе границу између сопствених политикантских интереса и интереса Српске. Кад је реч о мангупима у редовима опозиције, чини се да је њен најнечаснији и најострашћенији део оличен у Драгану Чавићу. Његов потпредседник странке Здравко Крсмановић чак је нарушио свесрпски консензус, тврдећи како мора да се поштује одлука Уставног суда БиХ о прослави Дана РС. Ово је школски пример како српске странке не би требало да се понашају.

Најјача опозициона странка СДС жарко жели да преузме власт на нивоу РС, али је по њих болна чињеница да тренутно немају лидера ни близу политичког формата какав је Додик. Многи оснивачи напустили су СДС, плашећи се да ће СДС потпуно скренути у оном правцу за који их СНСД константно оптужује. Тако је настао и изворни СДС, Стевандићева Уједињена Српска и сл. СДС је заиста потребна странка Српској, али као странка која ће јасно умети да раздвоји политикантско, политтичко и државно, и која ће се борити за бољу Српску, а не за слабљење Српске у координацији са Сарајевом.

КРУПНА ЗВЕРКА АМЕРИЧКЕ АМБАСАДОРКЕ

Онај ко је корумпиран, краде, припада петој или шестој колони штеточина је по Српску, ма из које странке долазио. Легитимно је преиспиттати све, па макар и председника Додика, да се утврди да ли су сви његови поступци у складу са законом. Ипак, то би требало Срби сами да ураде, а не Бошњаци или странци. Додик је дошао на власт као изразито проамерички човек, данас важи за преокренутог проруског човека. Постао је трн у оку многима, и оволики напади на њега су сигурно више политичке, него моралне и антикоруптивне природе. Последњих месеци власт у РС је под жестоком паљбом. Обзиром на обилну подршку странаца и Сарајева у правцу криминализације врха РС, да се закључити да су мотиви само политички, јер никад у превратима није ни било речи о корупцији, криминалу и тешкој економској ситуацији, него само о интересима оних који некога руше, а ово је само добар декор и повод за мобилизацију маса. Не заборавимо да је амбасадорка САД у БИХ Морин Кормак као новогодишњу твитер жељу навела да у БиХ коначно падне нека крупна зверка у склопу борбе са корупцијом и криминалом.

Упад СИПЕ у Новом Граду, скандали око ИРБ, Павловић Банке, хорско понављање опозиције како је власт најкриминалнија могућа а Додик највећи лопов у историји, напади на неке најближе Додикове сараднике као на огољене криминалце само су неки од догађаја који су се ређали као на траци. Интересантно да се и Стефан Каргановић, који месецима указује на сценарио обојене револуције у Српској нашао на удару за утају пореза. Не можемо рећи да ли у оптужбама има истине или не. Обојене револуције и преврати и започињу из неког најчешће оправданог повода, и народ је с разлогом бесан. Али онај ко превратима руководи из сенке најмање брине о интересима тог ојађеног народа што протестује надајући се променама.

У случају Српске приметан је катастрофалан тајминг опозиције – протестује у тренутку кад се протестује и у Скопљу, Београду, Црној Гори. Чак и на Косову је опозиција најавила протесте за 14. мај. Овим испада да ни Српска није изузета из процеса опште дестабилизације Балкана, у коме главну улогу имају прозападне простестне групе широм Балкана. Како то да баш сада, када трају протести у региону, и опозиција у Српској најављује највећи митинг у последњих неколико година. Може бити да је случајност, али пракса нам говори да према случајностима будемо опрезни. Уколико је опозиција пристала да буде део ширег регионалног процеса, онда је то још један разлог више за подозрење према њеним намерама.

Најбитније од свега је да све протекне мирно, без инцидената. Две групе митингаша не би смеле да ударе једна на другу, јер највећи пораз би био да Срби ударе на Србе. Разумне главе и у СДС, који сноси највећу одговорност у опозицији, и у СНСД требало би да ураде све што је у њиховој моћи да спусте тензије и да обе стране мирно изразе своје ставове. У оваквим ситуацијама, могући су убачени провокатори на свим странама, који би покушали да изазову нереде, који после не би могли да се контролишу.

СРПСКА ПОЛИЦИЈА НЕ СМЕ ДА ПОГРЕШИ

На МУП РС је да све учини да такве провокације спречи. Приликом отварања Ферхадије показали су да и изузетно тешку ситуацију могу да реше мирно, и све је прошло без инцидената. На евентуалне провокације опозиције не би требало да наседају и да одговоре силом, јер би многи то једва дочекали. МУП РС, као једина потпуно самостална оружана формација искључиво у надлежности Српске, која има и своје специјалне јединице СЈП месецима је на удару негативне кампање. Томе је додатно допринео и случај пљачке коју су извели неки специјалци МУП. МУП се у јавности покушава представити као криминоген и као некакав лични Додиков МУП, а не као институција која штити РС. Криминогених појединаца има у свакој институцији, па и полицији света, и било какви појединци који су нарушили углед не смеју послужити за генерализацију каква се спроводи. И министар Лукач лично је био на мети многих напада иако, за разлику од осталих полицијских јединица БиХ – а њихову смо делотвроност видели у летос Поточарима – МУП РС важи за најпрофесионалнију. Осим што је једина самостална српска оружана формација у БиХ, МУП је можда трн у оку и због успостављана обухватне сарадње са МВД Руске Федерације. Стога је јако важно да свој посао у суботу ураде крајње професионално.

Слике наводне тортуре тзв. Додикове полиције можда би обрадовале странце, Сарајево или неке утицајне блогере и твитераше попут Слободана Васковића и Срђана Пухала, али би биле погубне по Српску. Било какви физички обрачуни и немири би били велика мрља и нешто чему би се радовали Морин Кормак и Бакир Изетбеговић, а никако било који добронамерни српски политичар или грађанин, ма коју страну подржавао. Зато у памет се, Срби, и ви који протестујете за и ви који протестујете против власти. И једни и други желите бољу и снажнију Српску, а не оно што желе они који користе вашу наивност. Будимо паметнији од својих непријатеља и не дозволимо да нас заваде. Не ради се овде о Додику, него о Српској. Ако је чак и Додик у неку руку проблем, далеко од тога да је највећи. Српска има много ургентније проблеме, које би требало правилно идентификовати и хијерархијски раздвојити. Проблеми се решавају редом, а Српској је и даље најакутнији проблем да обезбеди опстанак и стабилност.

Извор: Нови Стандард