Ако прошлост мало боље разложимо страдање Срба на простору СФРЈ није почело појавом Алије Изетбеговића и његових истомишљеника, којих је у почетку било много више у Новом Пазару него у БиХ, већ сврставањем Богића Богићевића, члана председништва СФРЈ из БиХ, на страну сецесионистичких република Хрватске и Словеније и гласањем „против“ предлога војног врха о увођењу ванредног стања и моменталном разоружавању паравојних формација на територији СФРЈ, на оној чувеној тродневној седници 12-15.03.1991. године.

Будући да је предлог војног врха почивао на констатацији да је угрожен Устав СФРЈ, Богићевић му се супротставио тврдњом да је Устав „превазиђен и преузак за решење кризе“.(1) Његов глас „против је пресудио“, било је 4:4, одлука није прошла. Вероватно данас има и много Македонаца који мисле да је за њих било боље да је и њихов члан председништва Васил Тупурковски гласао другачије, али то је већ њихова ствар. Ми, Срби, последице знамо. Паравојске су постале војске које су ратовале злочинима, држава у којој су сви Срби живели заједно се распала, а Срби су постали највеће жртве још једног балканског крвавог сценарија. То што су неки од њих из освете или револта и сами чинили злочине само је још више погоршало ствар.

Богић Богићевић био је по националности Србин из БиХ и морао је бити свестан последица подизање своје руке. Нису нам Алија и Америка довели Ал Каиду, вехабије и остале терористе пред јастуке српске нејачи, већ они и он. Данас га нико не помиње, мада нисам сигуран да баш мирно спава, а једини је политичар из тог периода чије слике нема у Википедији.

Зашто сам се њега сетио. Због изненадне, али не и изненађујуће, изјаве Бакира Изетбеговића како ће Босна признати Косово, која је у Србији дочекана са беспотребно великим емоцијама. као да смо се од Бакира могли надати нечем другом. То што је Вучић у својим лидерским фрустрацијама Бакира доживео као пријатеља, и нама га као таквог гурао под нос, превасходно је његов проблем.

На срећу, хвала Дејтону, политички механизам БиХ је такав да Изетбеговић то не може легално учинити без сарадње и учешћа Срба из Босне, дубоко подељених и посвађаних по линији Српска-Федерација, али ваљда свесних шта би та одлука значила за нас, али и за њих.

И зато, радује када чујемо да Милорад Додик и Младен Иванић о овој теми говоре истоветно, као добри Срби, без обзира што је реторика Додика, очекивано, много оштрија.

Додик је рекао да је Бакир Изетбеговић “српски непријатељ број један, јер се својим изјавама меша у унутрашња питања Србије” као и да је овде пала свака маска, па и оних у Београду који су мислили да је Бакир Изетбеговић адреса за нормализацију односа”.(2) Ово је, нема сумње, порука на Вучићеву адресу, јер он је, нико други, наводно за добро наше деце, правио скрушене фаце пред упарађеним „Мајкама Сребренице“ и признавао им злочине који нису почињени, све док га усмеравана разуларена маса није нагнала у Бег.

Мирније него Додик, али ништа мање одлучно, и члан Председништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић, највећи Додиков политички ривал, поручио је јасно да БиХ неће признати независност “самопроглашеног” Косова. 

„Имам све инструменте којима такав евентуални покушај могу зауставити. То је још једна евентуална пропала иницијатива која ће завршити једнако као и покушај укидања 9. јануара, забране извођења војске и покушај поновне ревизије пресуде против Србије“(3), рекао је Иванић за Срну.

Он је нагласио да су му на располагању сви инструменти, који укључују и сазивање посебне седнице Скупштине Републике Српске.

Јединствен став по овом питању у политичком дискурсу Срба у Босни једина је сигурна брана намерама Бакира Изетбеговића да „призна Косово“. А политичким манипулантима у Београду поручујем не само оно што им је поручио Додик о „падању маски“ већ и да ако већ због намера Изетбеговића да призна Косово сазивају Савет за националну безбедност, нека на дневни ред ставе и признање „Косова“ од стране Црне Горе. Не може нам за исту ствар Бакир постати непријатељ, а Мило остати пријатељ. Или, код Вучића, све може …?!

_____________________________________

 

  1. sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%B0%D0%B4_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5
  2. 91.222.7.144/hronika/milorad-dodik-bakir-izetbegovic-je-srpski-neprijatelj-broj-jedan-mladen-ivanic-ne-postoje-nikakve-sanse-da-bih-prizna-kosovo.html
  3. Исто

Извор: Фонд Стратешке Културе

Оставите коментар

Оставите коментар на Српске балканске заблуде

* Обавезна поља