Српски пијемонт и конференција о агробизнису на Копаонику

Настављајући активности на јачању српско-српских пословних веза на Западном Балкану, као једном од својих приоритетних програмских циљева “Удружење приватних послодаваца Републике Српске” (УПП РС), које је и један од колективних оснивача националног пројекта “Српски пијемонт-Западни Балкан”, појављује се као суорганизатор “III Међународне научне агробизнис конференције МАК 2016“, која ће се одржати 29. и 30. јануара, у конгресној дворани Family Hotel Angella на Копаонику.

На тој конференцији, председник УПП РС и идејни творац пројекта “Српски пијемонт-Западни Балкан”, проф.др Винко Перић, академик СКАИН, у свом научном раду изнеће своје погледе и мултидисциплинарне ставове о националном значају развоја агробизниса у контексту јачања српско-српских веза у региону, односно у светлу стратешких циљева пројекта “Српски пијемонт-Западни Балкан”.

На тај начин, након “Прве међународне научно-стручне конференције другог привредног и трећег НВО сектора Републике Српске и Србије“ одржане 30.11.2013. године у Градишци на Сави, основне идеје пројекта “Српски пијемонт-Западни Балкан”, тематски концентрисане на област агробизниса, биће стручно и научно промовисане на још једном научном скупу од националног значаја.

Подсетићемо оне који још увек нису довољно упознати са циљевима Српског пијемонта професора Перића (како неки називају иницијативу “Српски пијемонт-Западни Балкан”) како је идеја водиља овог пројекта формулисање одрживе стратегије која ће осветлити пут изградњи што чвршћих веза расцепканог српског националног корпуса и стварање услова за што већи степен њиховог јединства на свим нивоима – пословном, привредном, економском, политичком, верском итд. (1)

При томе, подразумева се да своје активности на обнављању и јачању српско-српских веза у региону “Српски пијемонт-Западни Балкан” врши, искључиво, у оквиру могућности које допушта или предвиђа међународно право и законодавство земаља региона у којима Срби живе као мањине или статусно непризнати ентитети, као и у оквиру регионалних европских пројеката и иницијатива.

У том контексту реално је, и најбрже оствариво, повезивање кроз пословне и привредне пројекте, на шта УПП РС и професор Перић већ годинама указују. Агробизнис, као велика развојна шанса и пословни потенцијал, како региона Западног Балкана, тако и по њему расутог српског национа, може бити једна од тачака обнављања, ратовима из деведесетих, покиданих међу-националних, али и националних веза. У том смислу “III Међународна научна агробизнис конференција МАК 2016“ може дати велики допринос, под условом да буде организована по највишим научним и привредним стандардима и да проблемима агробизниса приђе мултидисциплинарно и иновативно.

Предузимајући активности за што квалитетнији третман овог скупа организатори су га 23.12.2015. године, медијски промовисали у Привредној комори Србије (ПКС), што указује на висок ниво који ће Конференција на Копаонику имати, али и на јасну подршку државе.

Промоција у ПКС као израз озбиљног приступа организатора

Изузетно успела промоција за медије, одржана у Привредној Комори Србије била је демонстрација озбиљности којом организатори прилазе свим аспектима агробизнис конференције МАК 2016. Стручно, благовремено и темељно образлажући разлоге за организацију овог скупа, као и оно што се од њега очекује, компетентни представници организатора послали су најбољу позивницу заинтересованим организацијама, научним институцијама и појединцима.

Као представник домаћина ове промоције, Привредне Коморе Србије, г-ђа Даница Максимовић, позвала је све угледне научне и привредне институције, као и „инвентивне појединце који имају шта да понуде привреди“ да се прикључе и узму учешћа у раду предстојеће Конференције.

Испред Министарства пољопривреде и заштите животне средине, једног од покровитеља Конференције на Копаонику, помоћник министра, Ненад Катанић, захвалио се организаторима и суорганизаторима на свестраном залагању да одрже овај агробизнис форум, изразио подршку државе овој манифестацији и најавио активно учешће представника ресорног министарства не предстојећем скупу.

“III Међународну научну агробизнис конференцију МАК 2016“ организују: Општина Рашка, Центар за успешни развој туризма и пољопривреде – Краљево (ГЕГУЛА), Међународни центар за развој и унапређење туризма и угоститељства – Београд (САЦЕН) и Удружење приватних предузетника Републике Српске (УПП РС).

Најављујући своје излагање на Скупу на Копаонику, председник УПП РС и идејни творац пројекта “Српски пијемонт-Западни Балкан”, проф.др Винко Перић истакао је следеће:

“Оно што науци даје врхунски смисао јесте практичност, односно могућност да резултати њених истраживања буду брзо, лако и без великих трошкова примењени у пракси, па у том смислу очекујем да ће научна Конференција МАК 2016 дефинитивно уобличити стратешке правце развоја једног озбиљног пројекта који има за циљ максимално искоришћење компаративних предности које регион Западног Балкана нуди за развој агро-бизниса…

… Како би се те предности искористиле на најбољи могући начин, неопходно их је прво целовито и тачно сагледати, израдити најмање лошу стратегију, те у складу с њом успоставити искрену хоризонталну комуникацију и коректну сарадњу између приватног, државног и међународног сектора…“

Указујући на чињеницу да предстојећа агробизнис Конференција поред привредног, па самим тим и економског ефекта, може имати и велики национални значај у смислу повезивања српског националног корпуса и јачања српско-српских веза на простору Западног Балкана, професор Перић је рекао:

„…иако је наша област научног интересовања пре свега српски агробизнис, економски и друштвени интереси налажу повезивање и рад на заједничким пројектима са земљама у региону које су некада биле део заједничког југословенског привредног система. У том контексту постоје и економски и национални разлози да се то повезивање, пре свега, усмери на српске етничке просторе у земљама региона са којима смо некада делили заједничку државу. Такав приступ створиће материјалну базу и отворити простор за јачање српско-српских веза у региону, што овај пројекат, на неки мачин, укршта са пројектом „Српски пијемонт-Западни Балкан“, који популаризује идеју о неопходности што чвршћег повезивања Срба у региону на свим нивоима, али у оквиру могућности које допушта или предвиђа међународно право и законодавство земаља региона у којима Срби данас живе као мањина или статусно непризнати ентитети. У том смислу нема бољег везивног ткива од агробизниса, који подразумева дугорочну опредељеност за бављење циљном делатношћу. Наравно, не треба бежати ни од других облика регионалног повезивања, посебно кроз заједничке регионалне пројекте иза којих стоје европске институције (Дунавска стратегија, ЕБРД иницијатива и сл)…

… желео бих да истакнем како није непознато да за агробизнис на овим просторима постоји огромно интересовање како европских и руских партнера, тако и наднационалних аграрних и финансијских институција и корпорација. Али, њихово интересовање не завршава се на тражњи производа и поспешивању наших могућнусти да их произведемо, већ се протеже и на власништво над плодном земљом и средствима за производњу. У том делу неопходно је осмислити стратегију која ће обезбедити да наши унуци не буду најамници на туђој земљи…“

Завршавајући своје кратко и веома топло поздрављено излагање, на промоцији “III Међународне научне агробизнис конференције МАК 2016“ у Приврердној Комори Србије, проф Перић је закључио:

„…Предочио сам део својих погледа и залагања која ћу изнети на Међународној научној конференцији МАК-2016, 29. и 30. јануара следеће године на Копаонику. Сигуран сам да ће бити много квалитетних научних радова и стручних излагања посебно пожељних у овом транзиционом времену. То нам гарантује учешће еминентних научника и угледних гостију из света политике, аграра, финансија и осталих области које могу поспешити успешан развој агробизниса у светлу Српског пијемонта – Западног Балкана! Видимо се у конгресној дворани Family Hotel Angella. ЖИВЕЛИ!”

Кратак разговор са проф. др Винком Перићем

Искористили смо неколико минута професоровог слободног времена након завршетка промоције Конференције у ПКС да му поставимо пар питања о порукама његовог кратког излагања.

Поштовани професоре, како сте задовољни данашњим промотивним скупом и шта ће нам донети “III Међународна научна агробизнис конференција МАК 2016“ на Копаонику, крајем јануара?

Као представник једног од организатора, Удружења приварних послодаваца РС, не могу а да не будем изузетно задовољан оним што смо видели и чули на овој промоцији, почев од интересовања јавности до подршке коју држава пружа овом пројекту. Много тока указује да ће Конференција која нас очекује на Копаонику бити најинветивнији и најобухватнији скуп који је до сада одржан о Агробизнису на овим просторима. Пре свега, листа до сада познатих учесника и гостију у коју сам имао увид, а која сигурно није коначна, наговештава мултидисциплинарни приступ теми, односно сагледавање потенцијала Агробизниса са свих аспеката, од развојних до политичких, што ће дати основ за коначно обликовање једне целовите и одрживе стратегије о Агробизнису, која данас недостаје, а без које нема не правог развоја, ни правих ефеката.

Најавили сте врло занимљиво излагање које ће скупу на Копаонику сигурно додати димензију више, јер ће Агробизнис третирати не само као потенцијал привредног развоја, већ и као могућност за јачање српско-српских веза на Западном Балкану, што је основни циљ пројекта “Српски пијемонт-Западни Балкан”, чији сте идејни творац. Какве реакције очекујете?

Мој научни рад указаће на једну димензију о којој се очигледно превише не размишља у званичној Србији, а то је колико Срба је разбијањем Југославије остало ван њених граница, како они живе и шта им се дешава. А налазе се једни поред других, практично на истом етничком простору као и када је Југославија постојала. Не морамо ратовати, нити мењати границе да би појачали степен међусобно повезаности Срба у региону, довољно је да користимо простор који нам отварају међународно право, транзициони процеси и европске иницијативе за међу-регионалну сарадњу. Сви европски народи то раде. Када Мађари улажу у Србију или развијају са нама заједничке пројекте они не иду у Крагујевац, већ у Кањижу или Суботицу? Да ли им неко у Србији или Европи то замера? Да ли им се уопште има шта замерити? Срби у том смислу имају велике могућности, посебно кроз привредну сарадњу. Савремени Агробизнис који све фазе, од примарне пољопривредне производње до истраживања тржишта и пласмана финалних производа, посматра као целину, нуди велике могућности за јачање српско-српских веза у региону. Желим да то предочим и аргументујем српској научној и пословној јавности. При томе ме не интересује политичка, већ национална конотација. Верујем да ћу у томе успети и да ће то бити иновативно и квалитетно научно излагање које ће привући дужну пажњу.

У сваком случају, чини се да идејно Српски Пијемонт долази и на Копаоник?

„Српски пијемонт-Западни Балкан“ долази на све српске етничке просторе. Време је!

_________________________________________

(1) – http://www.ceopom-istina.rs/politika-i-drustvo/srpski-pijemont-zapadni-balkan-1/

Извор: ЦЕОПОМ-Истина

Коментари

Један коментар на Српски пијемонт и конференција о агробизнису на Копаонику