Српски пијемонт – Западни Балкан (2)

Распадом Југославије и исцртавањем нових граница на Балкану, српски национални корпус нашао се развејан у четри нове балканске државе (Хрватска, БиХ, Црна Гора и Македонија) и једној парадржави (Косово), са перспективом даљег територијалног уситњавања кроз подстицање сепаратистичких тенденција у Војводини и Рашкој области, а читав процес праћен је опасним продубљивањем идеолошких, економских, социјалних о других српско-српских подела.

У недостатку целовите националне стратегије која би одговорила на ове историјске изазове ЦЕОПОМ-Истина ће отварањем фељтонског серијала „Српски пројекти за XXI век“ представити неке од иницијатива и пројеката који, у овим тешким временима, имају амбицију да се позабаве актуелним стањем српског национа и покрену процесе за јачање српско-српских веза на Западном Балкану. Сматрамо веома битним да Срби који живе на српским етничким просторима бивше СФРЈ, а који у овом тренутку нису адекватно повезани, знају да постоје иницијативе да се њихов положај унапреди и међусобне везе ојачају, као први корак ка стратешком циљу, а то је стабилно и праведно решавање српског националног питања.

Први пројекат који ћемо Вам представити фељтоном у неколико наставака је „Српски пијемонт – Западни Балкан“ који представља како прву конкретну иницијативу у овом смислу, тако и амбициозан захват са конкретном и одговорном визијом.

Српски пијемонт-Западни Балкан и постојећи геополитички процеси

Постављајући пред себе врло комплексне и у националном смислу историјске циљеве иницијатори пројекта Српски пијемонт на челу са проф.др Винком Перићем свесни су неколико битних чињеница:

• Без обзира на унутрашње слабости Југославија се није распала случајно, нити сама од себе, већ је тај процес инициран, вођен и усмераван од стране одређених земаља и интересних група, као део ширих гео-политичких захвата којима оне желе остварити своје гео-стратешке интересе
• Сви друштвени процеси (па и геополитички), без обзира да ли се дешавају спонтано или усмеравано, имају законитости по којима се одвијају, свој ток и ритам, али и последице и реакције које изазивају
• Покренути дезинтеграциони процеси који су довели до разбијања Југославије нису завршени, а њихове последице као фактор друштвено-политичких дешавања биће присутне још годинама (можда и деценијама)
• Српски народ је највише изгубио разбијањем Југославије па су заустављање даље дезинтеграције, обнављање српско-српских веза и стрпљиви рад на стварању услова за ново уједињење процеси од највећег националног значаја
• Многа статусна питања Западног Балкана, проистекла из нестанка Југославије, још увек су отворена или су на почетку решавања

У том контексту Српски пијемонт Западни Балкан има и своју геоплоитичку димензију, што подразумева пажљиво сагледавање геоплитичких кретања и пројеката на Балкану који ће у наредном периоду битно утицати на српско национално питање, како би се они што спремније дочекали и из њих могло извући највише у смислу јачања институционалне повезаности Срба у региону.

Проф. др Винко Перић са својим сарадницима на овом пројекту има прилично јасну визију националних приоритета и редоследа потеза којима би се они, свим релевантним чиниоцима, пуно офанзивније наметнули као саставни део решења још увек отворених статусних питања Западног Балкана.

С тим у вези Српски пијемонт упозорава на чињеницу да Србија, као матична држава српског народа, не користи све могућности, које јој пружа општеприхваћено начело реципроцитета у међународним односима, како би везе са Србима у региону подигла на највиши ниво и како би бројне националне уступке које је учинила и чини бар нечим компезовала. Класичан пример за то је однос према тзв. Бриселском споразуму, који Србија прихвата и имплементира на своју штету, док тзв. „Заједница српских општина“ остаје мртво слово на папиру које још увек нема ни форму ни суштину. Такође, иако је гарант Дејтонског споразума, Србија се прилично пасивно односи према покушајима сужавања овлашћења српског ентитета, Републике Српске.

Слична је ситуација са тзв. процесима „регионализације“ чија је начела Србија прихватила да примењује али не захтева од оних који на тим процесима инсистирају да се они примењују и на Србе који су распадом Југославије остали ван матичне државе. Отуда се „регионализација“ углавном доживљава као део уходаног механизма разбијања српског националног бића, мада она нуди потенцијале и за институционално јачање српско-српских веза у региону како са матицом тако и међусобно.

У оквиру постојећих геостратешких пројеката који се одвијају на овим просторима и који би могли значајно утицати на позиције српског националног корпуса Српски пијемонт посебно издваја:

1. европску иницијативу за повезивање земаља Западног Балкана коју форсира Немачка
2. пројекат „Дунавска стратегија ЕУ“
3. пројекат формирања Евро-азијска уније, односно процес евро-азијских интеграција

Размотрићемо сваки од њих са аспекта циљева које себи поставља пројекат Српски пијемонт -Западни Балкан.

1.  Након убрзаног процеса пријема Словеније и нешто каснијег пријема Хрватске, ЕУ је најавила застој у процесу даљег проширења што је условило готово понижавајући третман преосталих земаља бивше СФРЈ у њиховим дугогодишњим напорима да се прикључе европском пројекту. Уместо чланства које им је обећавано током процеса разбијања Југославије понуђени су им „резервни програми“ регионалних интеграција под разним именима и садржајима који су се на крају свели на оснивање регионалне организације „широког имена“ – Савет за регионалну Сарадњу – која је отпочела рад 1.01.2013. са седиштем у Сарајеву. На њеном челу, као генерални секретар, нашао се Горан Свилановић, политичар прилично потрошен својом отвореном подршком отцепљењу Косова од Србије, и улогом коју је имао у разградњи државне заједнице Србије и Црне Горе. Покушај Запада да од њега направи некакав интегративни фактор никада није заживео.

Након што је Русија отворила свој пројекат евро-азијских интеграција и показала отворене аспирације за веће присуство на Балкану, уследила је директна иницијатива Немачке, односно Ангеле Меркел, која је 28.08.2014. у Берлину, организовала прву Конференцију земаља Западног Балкана, којој су присуствовале све земље бивше Југославије, Албанија, Немачка и Аустрија. Договорено је да се током четри узастопне године одржава по једна конференција годишње, да домаћин друге конференције буде Беч, а треће Париз.

Из завршног документа ове конференције (1) јасно се види жеља организатора да подстичући регионалну сарадњу ојача свој утицај на овим просторима и задржи регион у сфери западног утицаја.

Без обзира што се види да пројекат није разрађен до крајности и да ће његово коначо обликовање тек уследити, озбиљности немачке иницијативе најбоље говори чињеница да је за конкретну подршку овом пројекту спремна да издвоји готово милијарду евра.

2.  Званични подаци о овом захтевном пројекту рећи ће Вам да је Европска комисија током јуна 2009. године добила мандат од Савета ЕУ за израду заједничке свеобухватне стратегије за земље дунавског слива. Децембра 2010. Европска комисија је усвојила завршни документ Стратегије и упутила га на усвајање Савету министара. Целокупна процедура усвајања завршена је 24.06.2011. године од када се почиње са њеном реализацијом. Ради се о изузетно сложеном развојном пројекту (највећем од оснивања ЕУ) чији акциони план обухвата 4 стуба и 11 приоритених области (2), а примена се не односи само на подунавске земље већ и оне које су са њима регионално повезане.

Оно што је мање познато широј јавности јесте да је концепт овог пројекта иницирао Ото Вон Хабсбург, најстарији син Карла, последњег аустријског цара и угарско-чешког краља, који је до краја живота (1912-2011) био врло утицајан у обликовању ЕУ какву данас познајемо, а као заговорник словеначке и хрватске независности имао је своју улогу и у нестајању бивше Југославије.

Србија је, као држава, активни учесник оба ова пројекта и као таква мора много активније искористити могућности које они отворају, у смислу регионалног повезивања, како би ојачала и унапредила економску, културну, верску и социјалну сарадњу српских етничких простора бивше СФРЈ. Иако се неправедне границе које данас деле српски народ не могу избрисати оне се могу учинити много подношљивијим. Ниједна прилика у том смислу не сме се пропустити, ни један корак се не сме сматрати малим, посебно у фази када се, практично, поново креће испочетка.

Српски пијемонт – Западни Балкан зато позива Владу Републике Србије и Владу Републике Српске да пажљиво изуче све могућности које ова два пројекта отварају у циљу подизања српско-српских веза на виши ниво и спреман је пружити сву помоћ у том смислу.

3.  Пројекат Евроазијске уније практично је један од одговора Путинове Русије на процесе европских и транс-атлантских интеграција. Пројекат је 2006. године најавио његов идеолог, професор Игор Панарин и тада је на Западу иронично коментарисан као утопија. Но, Евроазијска економска унија (ЕАУ) званично је успостављена 01.01.2015. године, што само показује са каквим амбицијама се Русија враћа као гео-политичка сила.

Иако постоји тренутна географска дицлоцираност, професор Панарин је Београд видео као једну од четри престонице новог савеза (уз Санкт Петербург, Кијев и Алма Ату) и Србији је учињена одговарајућа понуда. Без обзира што то у овом тренутку не изгледа као реална политичка опција, посебно са аспекта национално неодговорне српске политичке елите која држи власт, само отварање ове могућности од великог је значаја за бољи третман српских националних интереса код оних који креирају гео-политику на овим просторима. Отуда ће развој тог пројекта битно утицати на могућности решања српског националног питања, без обзира да ли ће му се и у ком облику Србија придруживати.

Такође, Српски пијемонт сматра да додатни подстицај јачању српско-српских веза у региону могу дати руски енергетски пројекти, као и руски инввестициони капитал.

За разлику од три претходно наведена пројекта, који отварају простор за већи степен интеграције српског етничког простора у односу на тренутни, постоје и процеси са супротним дејством а Српски пијемонт посебно апострофира два:

• наговештаји стварања тзв „Природне Албаније“ што је софистицирано име за познати анти-српски пројекат тзв. Велике Албаније чија је реализација покушана у време нацизма и која подразумева не само даље дробљење српских територија већ и стварање кризног жаришта са опасним последицама по регион, што би свакако омело интегративне процесе за које се залаже Српски пијемонт
• константни покушаји сужавања овлашћења Републике Српске, како би се наводно омогућио ефикаснији рад федералне државе.

Оно што ваља регистровати јесте да се у оба случаја не ради о званично усвојеним политикама већ о видљивим тенденцијама, што оставља много више простора и времена за деловање на свим нивоима. То време и простор морају бити много боље искоришћени него у случају Косова, које је такође започело као тенденција а завршило као држава у настајању.

У том смислу онима који креирају гео-политичке процесе на овим просторима мора се константно показивати да јачање српско-српских веза у региону не само да не мора бити претња њиховим стратешким интересима, већ да им може и користити. При томе, то показивање мора бити у служби националних интереса, а не у служби богаћења и стицања привилегованог статуса политичке елите. Ово се најбоље може постићи националном стратегијом која јасно дефинише циљеве и приоритете и за какву се залаже Српски пијемонт – Западни Балкан.

Узимајући у обзир напред речено Српски пијемонт је, према доступности остварења, своје циљеве поделио на:

• краткорочне (који се могу реализовоти у периоду до 5 година)
• средњорочне (за чију је реализацију неопходно 5 до 10 година, и
• дугорочне (на којима се стрпљиво мора радити дуже од 10 година)

Будући да се ови циљеви у времену одвијају континуирано, да се међусобно прожимају и један на други делују дијалектички, њихово остварење одвијаће се фазно, а биће третирано кроз оперативне планове чија ће реализација умногоме зависити од кадровских, техничких и финансијских потенцијала пројекта (који се сада углавном базирају на могућностима ВИКОМ телевизије).

__________________________________________-

Одреднице:

(1) – http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Zavrsna-deklaracija-prve-Konferencije-o-zapadnom-Balkanu-260390.html
(2) – http://www.dunavskastrategija.rs/sr/

Извор: ЦЕОПОМ-Истина

Коментари

Један коментар на Српски пијемонт – Западни Балкан (2)