Степски соко о кампањи ЦИА против Путина

Главна тема у руским медијима је мистификација Путина у западним медијима.

Како је изузетно популаран код куће, где га виде као пристојног скромног и изузетног човека, Руси не могу да схвате како се западни утисци могу толико разликовати од њихових.

Недавно су водећи руски коментатори и политичари сугерисали да се то може објаснити једино кампањом с циљем да се Путин оклевета, кампањом вођеном од влада или других група.

Јуче је на брифингу за стране новинаре, Сергеј Иванов, шеф Путинове канцеларије, вероватно други најмоћнији човек у Русији, говорио о “информативном рату” који се састоји од “личних напада” на Путина.

Дан пре је други припадник Путиновог унутрашњег круга, Вјачеслав Володин, изнео сличне примедбе рекавши страним новинарима да је “напад на Путина напад на Русију”.Логика тих напада је, тврде они, да вређањем лидера државе ослабите његову власт у земљи тако што ћете му подрити народну подршку и, на међународном нивоу, навести јавност да подржава политику против те земље. Крајњи циљ је, тврде, ослабити саму државу. Такође се говори о промени режима.Иванов и Володин сматрају да, ако се погледају чињенице, постоје докази о “атентату на карактер” Путина, који се не може објаснити некаквим општим мишљењем на Западу, већ је вероватније резултат преданог рада на томе да се клевете уведу у свакодневне вести.

Проблем манипулисања вестима од стране обавештајних служби недавно је постао актуелан после открића да ЦИА и немачке тајне службе (ГСС) имају дугогодишње програме утицаја на то како медијски руководиоци и врхунски новинари преносе и тумаче вести, што укључује и директно готовинско плаћање.

Ево неких примера:

• Представљање Путина као одвратног диктатора који покушава да поново изгради репресивну империју.
• Тврдње да је лично наредио убиство једног броја новинара и лично наредио да КГБ пребег буде убијен тровањем радијацијом.
• Стално “цитирање” гласина да има аферу са чувеном гимнастичарком.
• Наводи о његовим скривеним милијардама, без изношења доказа.
• Недавни чланак у “Њусвику” о Путиновом луксузу и лењости, спавању до касно.
• Недавни чланак у “Њујорк тајмсу” фокусиран на његову ароганцију.
• Хилари Клинтон често говори да је он лош момак, силеџија, неко коме се мора супротстави силом.
• Често коришћење пежоративних израза да се опише његова личност –“кретен и разбојник” (Томас Фридман ове недеље у ЊЈТ)
• Често погрешно интерпретирање његовог жаљења због распада Совјетског Савеза.
• Чланци о некаквим суперлуксузним вилама за њега изграђеним у јужној Русији.
• Ударни наслови у западним медијима (најгори од свих у Немачкој) који га приказују лично одговорним за погинуле путнике МХ17.
• “Мека” пропаганда – насловне стране магазина на којима изгледа злокобно, монструозно, итд.

“Русија инсајдер” је о томе затражио мишљење водећег аналитичара Русије у међународним пословима, познатог под псеудонимом The Saker (Степски соко):

Дакле, да ли су оваква размишљања кредибилна или су то теоретичари завере одлепили?

Уопште не сумњам у то да САД воде велики психолошки рат (psyop war) против Русије, рат у коме се не пуца – за сада, и да је оно што видимо циљана кампања да се дискредитује Путин и оствари “смена режима” у Русији или, ако то не успе, у најмању руку “режим ослаби” и “Русија ослаби”.

Да ли је то програм владе САД ?

Да, поједине фракције у америчкој влади Путина мрзе из дна душе а из два главна разлога:

1. Он је делимично, али не у потпуности, обновио суверенитет Русије, који је под Горбачовим и Јељцином био потпуно изгубљен … Русија је тада била колонија САД као што је Украјина данас …
2. Путин се усудио да отворено пркоси Америци и њеном цивилизацијском моделу.

“Дубока држава” САД слободну и суверену Русију доживљава као егзистенцијалну претњу која треба да буде отклоњена и сломљена … Ово је свеобухватни политички напад на Русију и Путина лично.

Руси кажу да су стални лични напади на Путина у светским медијима делимично последица деловања америчких обавештајних служби … практично “посађене” приче …

Да, апсолутно.

Као нова “Операција Мокингбирд”  (1) … Мислите ли да и неке друге инстанце циљају Путина?

Да, наравно. Пошто руска јавност мало мари за њихово клеветање, Путинова популарност је већа него икада раније. Постоји организована кампања убеђивања јавности да је Путин “продао” Новорусију, да је марионета олигарха који праве “дилове” са украјинским олигарсима да забоду нож у леђа новоруској Самоодбрани…

… До сада је Путинова политика у Украјини уживала врло снажну подршку руског народа који се још увек противи отвореној војној интервенцији…

… Али ако Кијев опет нападне Новорусију – што изгледа све вероватније – и ако такав напад буде успешан – што је мање вероватно, али је увек могуће – онда ће Путина кривити што је Украјинцима дао времена да се прегрупишу и реорганизују.

Дакле, ви кажете да ако украјинска војска буде довољно јака да зада озбиљан ударац истоку Украјине, САД то могу искористити као средство за удар на Путинову базу подршке …

Да, то је тачно … има много “лажних патриота” у Русији и иностранству, који ће одбацити свако договорно решење и сваки компромис представити као “издају”. Они су “корисни идиоти”, западне специјалне службе их користе да укаљају и поткопају Путина.

Да ли је то ограничено на специјалне операције влада или постоје друге групе које у томе могу имати интереса ?

Па, ту постоји нешто што већина људи на Западу не увиђа … велика закулисана борба између различитих страна руске елите, између оних које ја називам “Евроазијским суверенистима” (у суштини, то су они који подржавају Путина) и, како их ја зовем, “Атлантских интеграциониста” (Путин их назива петоколонашима).

Западни медији о томе говоре као о борби између руских либерала и конзервативаца, реформатора и реакционара, зар не?

Тако некако, мада …

Конзервативци виде будућност Русије у руском северу и истоку, и желе да се Русија окрене према Азији, Латинској Америци и остатку света, а “либерали” желе да Русија постане део северноатлантске конфигурације снага.

Атлантски интеграционисти су сада преслаби да би отворено оспоравали Путина – чија је стварна моћ у његовој огромној бази подршке – грађанима. Они тихо саботирају његове напоре да реформише Русију, док истовремено подржавају антипутиновске кампање.

Што се тиче открића ЦИА активности у Немачкој, да ли се оне одвијају и у другим земљама, у САД ?

Сигуран сам да се исто дешава у већини земаља широм света. Сама природа савремених корпоративних медија је таква да новинаре прави корумпиранима.

Као што рече француски филозоф Ален Сорал: “Данас је новинар или незапослен или проститутка.” Постоји, наравно, неколико изузетака, али у целини узевши то је истина.

Што не значи да је већина новинара на “изволте”. На Западу се то углавном ради на суптилнији начин – тако што им се јасно даје на знање чије идеје могу или не да прођу уређивачку контролу, и богато награђујући оне новинаре који су “укапирали”и тихо одстрањујући оне који нису.

Ако новинар или репортер почини злочин “зломисли”, он или она ће бити “на клупи” и ускоро без посла.

Не постоји стварни плурализам на Западу. На Западу су фиксне границе између онога што се може и не може рећи.

ОК, али да ли ономе што је откривено у Немачкој … постоје слични оперативни програми у Француској, Великој Британији, Италији, Јужној Америци, итд.

Да, мора се тако претпоставити – у њиховом интересу је да их има и нема разлога да их не буде.

Што се тиче ЦИА-е, она де факто контролише довољно корпоративних медија да може да “подешава тон”. Као неко ко је у прошлости читао совјетску штампу у виду животног занимања, ја искрено могу да кажем да је била далеко поштенија и више плуралистичка него данашња штампа у САД и ЕУ.

Јозеф Гебелс или Едвард Бернез нису могли ни да замисле степен софистицираности савремених пропагандних машинерија.

Ако то раде САД, раде ли и друге владе ? Руси против западних лидера?

Мислим да све владе покушавају да раде такве ствари. Међутим, оно по чему су Сједињене Америчке Државе изузетне јесте комбинација заиста феноменалне ароганције и милијарди и милијарди долара.

“Дубока држава” САД поседује западне корпоративне медије који су далеко најмоћнији медији на планети. Већина влада може да чини нешто слично само у својој земљи … да вуче по блату политичког противника или дискредитује јавну личност, али оне једноставно немају ресурса да изграде међународну стратешку кампању психолошког рата. То је нешто што само САД могу да ураде.

Дакле, стране владе су у тој арени далеко слабије од САД?

Апсолутно.

______________________________________

(1) – “Операција Мокингбирд” је програм који је ЦИА започела 1950. године, да би утицала на америчке медије. Новинари – истраживачи су програм постепено разоткривали почев од касних 60-их, што је кулминирало у сензационалним телевизијском конгресним расправама у 1975., који су шокирали нацију и доводили до прекида програма. Критичари тврде да се са истом тактиком наставило у оквиру других програма и операција.

Извор: Русија инсајдер, Стање ствари