Strateške odluke vlasti Srbije i Srpske nakon Referenduma

Za očekivati je da će državne strukture Srpske i Srbije  nakon uspešno održanog referenduma u Republici Srpskoj, kao veoma važnog događaja koji je jasno pokazao nacionalnu opredeljenost i izbor naroda, trpeti  sve veće spoljne i unutrašnje pritiske. Oni će biti ispoljavani na različite načine, a posebno putem bezbednosnih izazova, sa ciljem uticanja na percepciju javnosti, na međusobne odnose vlasti, i na slabljenje državnog poretka sa obe strane Drine.

Nesporno je ne samo da će se ucenjivačka politika evro-atlantističkih centara moći nastaviti, već će se sve više, na javno ogoljene načine pojačavati, kako bi dovela srpske vladajuće strukture da pod pretnjom velikih bezbednosnih rizika, kako nacionalnih tako i onih ličnih, ispune davno postavljene zapadne  ciljeve, koji su svi redom na štetu srpskih nacionalnih interesa, a koje je pomenuti referendum u Republici Srpskoj, bar za trenutak zaustavio.

Stoga mi, kao odgovorni ljudi iz udruženja ”Čast otadžbine” koje deluje s obe strane Drine, i teži sabornosti, nacionalnom ujedinjenju i svekupnoj dobrobiti srpskog naroda, smatramo da je došlo do drastično promenjenih regionalnih i globalnih geopolitičkih uslova i da su nastali novi odnosi u međunarodnom poretku, i zato predlažemo nosiocima vlasti da hitno odustanu od svih onih započetih evroatlantskih i neoliberalnih procesa koji donose štetu Srbiji i Republici Srpskoj i njihovim odnosima, i da se, sledeći volju naroda, jasno i nedvosmisleno opredele za novi put kojim obe države srpskog naroda treba zajednički da idu, koordinirajući pri tome sve buduće spoljno-političke aktivnosti.

I Srpskoj i Srbiji potrebno je strateško repozicioniranje u odnosu na nove geopolitičke podele u svetu, osnaživanje postojećih i potpisivanje novih međunarodnih ugovora o strateškoj saradnji sa Ruskom federacijom i ostalim članicama ZND-a, kao i sa Kinom. Treba ubrzati procese za uspostavljanje takvih sporazuma i sa ostalim državama BRIKS-a i ući u integrativne procese i sa zemaljama Jugo-istočne Azije,  a sve u skladu sa postojećim međunarodnim pravom i poveljom Ujedinjenih Nacija o poštovanju suvereniteta , miroljubive koegzistencije i saradnje svih naroda i država članica UN-a.

Kako to postići u ovom osetljivom geopolitičkom trenutku? Kako ostvariti takav zaokret u spoljnoj politici, imajući u vidu sve realno otežavajuće okolnosti na terenu i u međunarodnim odnosima velikih sila bez čijeg dogovora o uređenju odnosa na Balkanu nema ni rešavanja srpskog nacionalnog pitanja? Kako ostvariti najbolje i dobiti najviše za svoju zemlju i  narod a pri tome dati najmanje? Koja državotvorna politika i državnik sme i da pomisli na ustupak a kamoli da praktično žrtvuje deo teritorije, imovinu i strateške resurse uključujući i deo sopstvenog naroda kao najvažniji i najvredniji resurs. S druge strane, koji državnik sme da svesno uvede sopstveni narod u pogubne sukobe i rat?

Kako naći taj put i tu meru nezavisne i neutralne politike kad te veliki teraju da se opredeliš, kada u novoj ”podeli karata” i dva globalna modela, dva pristupa, dve ideje razvoja, rada, saradnje, kao i dve vizije i koncepta više ne može da bude statusno neutralnih država, posebno onih koje su kao što su srpske zemlje na takvom geopolitičkom mestu i prostoru, i koje nisu dovoljno bogate i vojno moćne i nisu u stanju zbog raznih faktora da budu u pravom smislu nezavisne,  ako se danas u globalizovanom svetu uopšte može biti nezavistan?

Kako izvršiti taj strateški zaokret znajući našu ogromnu ekonomsku zavisnost, slabost odbrambenog aparata, realne bezbednosne rizike, uticaj i prisutnost evroatlantističkih struktura u svim granama vlasti, u medijima i bankarskom sektoru, u bezbednosnim strkturama? Kako? Veoma teška pitanja koja muče i vlast, i narod, i sve nas ovde prisutne?

Ipak, na svu sreću, rešenja i odgovori postoje, polazeći od istorijske premise: da je potpuno pogrešno slepo čekanje i nadanje da će neko drugi rešiti naše probleme i da će nas ako ništa ne radimo i samo ispunjavamo razne zahteve moćnika zaobići ”bure i orkani” koje donose sukobi velikih sila, jer ne reagovanje vodi na kraju (ako se ne bude išlo u susret događajima) do daleko veće štete i rizika što je srpski narod ne samo više puta iskusio na svojoj koži, nego i platio toliku cenu da se ni danas nije oporavio od posledica pogrešne politike.

Stoga, krenimo redom sa konkretnim predlozima u skladu sa aktuelnom  bezbednosnom i ekonomsko-političkom situacijom. Imajući u vidu da je potrebno mnogo više odluka i koraka na dugom putu koji je pred srpskim korpusom, izdvojićemo samo po nekoliko prioritetnih predloga za Republiku Srpsku i Srbiju, koje smatramo realno ostvarive, i primerene ovom osetljivom geopolitičkom trenutku:

PREDLOZI ZA VLASTI U REPUBLICI SRPSKOJ:

1.) Usvajanje odluke o nepriznavanju Suda i tužilaštva BiH odnosno rada agencije SIPA, i drugih novoformiranih centralizovanih tela u funkciji nelegitimonog Suda i tužilaštva BiH – tj. vraćanjem u okvire izvornog Dejtonskog sporazuma, a samim tim i stavljanje svih ovih institucija pod svoje ingerencije i nadležnosti. Time će se zaustaviti proces nepravednog hapšenja i optuživanja boraca, ratnih komandira i komandanata – čestitih i hrabrih stvaraoca Srpske – čime će se smanjiti pritisak na obe države srpskog naroda i direktno ojačati njihov odbrambeni kapacitet, koji je, svedoci smo, nikad manji, a nikad više potrebniji.

2.) Proširenje brojčanog sastava i funkcionalnih mogućnosti policije RS (i ljudsko-kadrovskih i materijalno-tehničkih i funkcionalno-operativnih), uvođenje centara za obuku i trening-kampova širom RS, posebno u Podrinju i Istočnoj Hercegovini i vraćanje rezervnog sastava, i sistema odbrane i zaštite na celoj teritoriji.

3.) Otvaranje ekonomskih, bescarinskih i slobodnih privrednih zona širom Republike Srpske i time omogućavanje brzog dolaska značajnih investicija iz svih delova slobodnog sveta, pre svega iz prijateljsih država Rusije, Kine, Izraela ali i svih onih država koje poštuju integritet i suverenitet Republike Srpske. Time će se direktno smanjiti zavisnost vlade u Banja Luci od evro-atlantskih finansijskih centara koji joj nisu naklonjeni, i koji je ucenjuju daljim gubitkom suvereniteta za nove finansijsko-kreditne aranžmane.

4.) Uvođenje pojednostavljenog postupka za dobijanje dvojnog državljanstva Republike Srpske svim građanima koji se nalaze u Srbiji kao i u rasejanju i omogućavanje posebnih podsticaja i privilegovanih ekonomsko-poreskih uslova za sve one koji ulažu, otvaraju nova radna mesta, i vraćaju se, posebno u one ruralne i bezbednosno važne delove Republike Srpske.

5.) Otvaranje diplomatsko-konzularnih, ekonomskih i lobističkih predstavništva i centara Republike Srpske na svim značajnim mestima kako u regionu i Evropi tako i celom svetu na bazi postojeće infrastrukture i uz pomoć diplomatskog aparata Srbije i korišćenje u daljem nastupu i radu sa svim međunarodnim činiocima Banja Luke odnosno Republike Srpske kao međunarodno priznatog subjekta.

PREDLOZI VLASTIMA U SRBIJI:

1.) Potpisivanje sporazuma kojim se svim pripadnicima organa Ruske federacije daje diplomatski imunitet i status u Srbiji za nesmetan rad u centru za vanredne situacije – odnosno humanitarnom centru u Nišu, uz punu podršku za hitan dalji razvoj centra i po ljudstvu i po tehnici i po infrastrukturi i po mogućnostima različite namene kako bi postao najveći i najznačajniji u regionu – od remontnog centra za vojne letelice i tehniku do centra za brze intervencije u slučaju elementranih nepogoda i drugih regionalnih i humanitarnih kriza.

2.) Zamrzavanje Briselskog sporazuma sve do vraćanja na statusno neutralne početne pozicije pregovora, gde se ni u jednoj opciji ne može tražiti priznanje Kosova i Metohije ili članstvo u UN, ili potpisivanje obavezujućeg međudržavnog sporazuma, gde se ne može raspravljati o statusu i vlasništvu nad srpskom imovinom, preduzećima, SPC i kulturnim i istorijskim nasleđem Srbije na KiM, i gde se ne može raspravaljati o statusu i poziciji srpskog naroda na KiM (bez obzira na formu bilo da je to neka nova entitetska i samostalna ZSO (zajednica srpskih opština) ili da srpski narod na severu KiM bude pod direktnim ingerencijama Srbije kako je bilo pre otpočinjanja primene Briselskog sporazuma), uključujući i pravo na nesmetani povratak svih prognanih. U slučaju da međunarodni faktor i Evropska unija i pored toga što pet članica EU nije priznalo Kosovo ne pristane na statusno-neutralne pregovore po navedenim pitanjima, raskinuti Briselski sporazum, i u skladu sa rezolucijom 1244 vratiti pregovore o KiM ponovo pred Ujedinjene nacije.

3.) Potpisivanje ekonomskog sporazuma sa Evroazijskom ekonomskom zajednicom (EAEZ) kao i finansijskih sporazuma sa drugim međunarodnim izvorima finansiranja (EAZ banka, BRIKS banka i dr.) kako bi se smanjila zavisnost od MMF-a i Svetske banke i izvršila diversifikacija ulaganja, odnosno omogućio puni ekonomski i neuslovni razvoj Srbije, izvoz na evroazijsko tržište pod povlaštenim uslovima i velika ulaganja u Srbiju, a time, zahvaljujući specijalnim paralenim vezama i u Republiku Srpsku, od strane državnih i privatnih kompanija iz zemalja EAEZ-a, i zemalja BRIKS-a. Na ovakav način se ničim ne remeti aktuelna podsticajna politika Vlade Srbije koja dovodi do čestih ulaganja i otvaranja fabrika pretežno od strane evropskih kompanija, naprotiv, poznato je da kapital sledi put interesa pa će ovaj sporazum samo dodatno osnažiti ulaganja iz Evrope jer će značajno povećati mogućnosti specijalnog bescarinskog sporazuma koji imamo sa Rusijom i proširiti ga na ceo prostor zemalja Evroazijske ekonomske unije. Uostalom, mnoge evropske kompanije i otvoreno ističu da dolaze u Srbiju ne samo što imaju najveće stimulacije na kontinentu, već upravo da bi preko Srbije po privilegovanim uslovima izašle na evroazijsko tržište.

4.) Prekid sa idejom izgradnje strateškog projekta auto-puta Niš-Priština-Drač i proglašavanje za strateške projekte uz njihov hitan početak igradnje: dva nova auto-puta za Republiku Srpsku: Beograd-Bijeljina- Banja Luka (deo kroz RS izgrađen –auto put 9.januar) i Beograd-Užice-Novo Sarajevo (deo kroz Srbiju izgrađen –koridor 11); zatim auto-puta zvanog ”Moravski koridor” (Pojate-Preljina); kao i drugih velikih srpsko-kineskih investicionih projekata na ”Novom putu svile” koji će povezati Srbiju i Republiku Srpsku. Isti strateški značaj i status posebnog državnog projekta pored kineskih dati i onim ruskim projektima posebno energetskim (i transportnim i skladišnim) koji obezbeđuju čvrsto povezivanje Srbije i Republike Srpske. Na takav način se omogućava finansiranje sa Istoka za strateške projekte od interesa Srbije i Republike Srpke a ne preko EBRD-a i Svetske banke, u interesu Albanije i NATO pakta kakav je pomenuti auto put do Drača.

5.) Promena odluke o slobodnoj prodaji zemlje strancima koja stupa na snagu 1.septembra 2017. i odluka o trajnoj zabrani prodaje zemlje i svih drugih strateških resursa (voda, izvorišta, vodovodi, posebne rude i sirovine, strateška preduzeća), uz reviziju i raskid svih aktuelnih koncesionih ugovora za istraživanje i eksploataciju rudnih bogatstava i sirovina i dodelu istih novim koncesionarima pod tržišnim uslovima, vodeći posebno računa da se koncesionim ugovorima veže eksploatacija u Srpskoj i Srbiji.

6.) Vraćanje obaveznog služenja redovnog vojnog roka, prihvatanje ruske ponude za nabavku najsavremenijih PVO sistema, radarske tehnike, savremenih sredstava lovačke avijacije i helikopterskih jedinica, i drugih modernih odmbrambenih sistema koji će uz povećanje broja stajaće vojske i modernizaciju svih rodova i jedinica i vraćanje na prethodni divizijski i armijski (a ne brigadni sistem doktrine) služiti s jedne strane kao dovoljan faktor odvraćanja, a s druge strane kao respektabilan vojni aparat u funkciji rešavanja svih bezbednosnih izazova u izmenjenim geopolitičkim okolnostima. Kao garant Dejtonskog sporazuma i svojevrstan čuvar Republike Srpske (koja danas na žalost nema svoju vosjku) Srbija je dužna da svojim planom nabavke materijalno-tehničkih sredstava i novom vojnom doktrinom planira obim  angažovanja jedinica i ljudstva na način da može da zaštiti i teritoriju i stanovništvo s druge strane Drine.

Smatramo da su svi pobrojani predlozi, odnosno sve navedene mere pred Republikom Srpskom i Srbijom u skladu sa Dejtonskim sporazumom, međunarodnim pravom i normama, u saglasnosti sa ustavima RS odnosno Srbije i njihovim sporazumom o specijalnim vezama, da ne postoji nikakva formalno-pravna ili proceduralna prepreka za njihovo sprovođenje, bilo da se oni donesu skupštinskim putem, ili referendumskim izjašnjavanjem građana.

Iako postoji puno po značaju važnijih i potrebnih koraka u Republici Srpskoj poput odluke o vraćanju najznačajnijih Dejtonskih nadležnosti, između ostalih carine, granične policije, vojske RS, i samostalne monetarne politike vlasti u Banja Luci, odnosno ključnih odluka koje su potrebne Srbiji poput raskida sporazuma koji su potpisani sa NATO paktom, raskida SSP carinskog sporazuma ili prekida ucenjivačkih evro-atlantskih integracija, smatrali smo da je u ovom trenutku sagledavajući realno stanje na terenu, u vlasti i oko vlasti, u javnosti, kao i u međunarodnim odnosima, takvo da je trenutno u ovoj prvoj fazi moguće ostvariti predloge i odluke koje smo ovde predstavili. Važno je napomenuti, da ovde nije reč o evropskim normama i merilima jer sve one pozitivne reforme koje primenjuje država Srbija ili Republika Srpska da bi bile uređene kao visoko razvijene zapadne države nisu sporne, (jer ih svakako države i sprovode radi sebe) i treba s njima nastaviti, ovde je reč o nacionalnim interesima i nacionalnoj politici koja je obavezna da odbacuje i menja sve ono što je na štetu srpskog naroda i srpske države.

Zbog svega iznetog smatramo da vlasti Republike Srpske i Srbije imaju danas istorijsku odgovornost i obavezu pred svojim narodom da donesu i sprovedu predložene odluke koje su u najboljem nacionalnom interesu jer doprinose  zaustavljanju pogubnih procesa ekonomskog, teritorijalnog, duhovnog i odbrambenog rastakanja obe srpske države, i koje će, nakon usvajanja, a uz pomoć i podršku saveznika, omogućiti jačanje ukupne moći naroda i otadžbine, i stvoriti preduslove da se  nastavi sa daljim krupnim i važnim odlukama koje će na kraju procesa obezbediti da narod s obe strane Drine ponovo živi u jednoj jedinstvenoj državi.

Rad Jovana N. Šipovca pripremljen u ime udruženja ”Čast otadžbine” za regionalni bezbednosno-politički forum ”Aktuelni problemi, novi izazovi i pretnje u bezbednosnoj sferi balkanskog regiona“, organizovane od strane Fonda Strateške Kulture i Predstavništva RS u Srbiji, održane 5.11.2016. u beogradskom Media centru.

Izvor: Fond Strateške Kulture