Стрелков интервју

Студио првог програма телевизије Народне Републике Доњецк: „Добар дан, данас у студију нашег Првог канала телевизије НР Доњецк имамо министра обране и председника Савета безбедности Игора Ивановича Стрелкова и челника Народне Милиције НР Доњецк Павела Губарева“.

ИГОР СТРЕЛКОВ: Желео бих да поздравим све који ме сада гледају и слушају, и могу рећи да ми је у овом врло тешком тренутку за људе у Републици Доњецк јако драго да сам овде с вама те да заједно с вама могу бранити вашу и нашу заједничку домовину, Русију, која се, као што верујем, протеже од граница државе коју су створили као Украјину до Далеког Истока.

Борећи се за Русију, ми се боримо и за права република Доњецк и Луганск. Боримо се за своје право на самоодређење, свој језик, културу, начин живота и право на слободу од оних који би силом хтели да ваша земља и друштво буду пуки објекти политичких сплетки и разних финансијских спекулација. То је оно против чега се боримо и наставићемо се борити, и надам се да ћемо и даље уживати вашу подршку.

Нисам се посебно припремао за ово обраћање јер сам цео дан укључен у стратешко планирање. Према томе, нећу читати текст или говор припремљен унапред. Особље телевизијског канала је припремило озбиљна питања за мене. У одговору на та питања очекујем да ћу бити у стању да дам одговоре на бриге грађана с обзиром на оно што се догађа, колико је непријатељство узнапредовало и како планирамо да наставимо одбрану. Дакле, мислим да сада треба дати прилику нашем домаћину за наставак разговора.

Игоре Ивановичу, овдје је кључно питање које се увијек чује: зашто сте предали Славјанск и зашто су украјинске снаге дошле до Доњецка и оближњих градова?

СТРЕЛКОВ: Од самог почетка непријатељстава Славјанск је служио као штит за Доњецк. Заузимајући позиције у Славјанску, ми смо поставили штит како би заштитили цело подручје НР Доњецк и НР Луганск. Носили смо се са главним ударом непријатељске офензиве и преусмеравали њихове снаге, дајући тиме политичком и друштвеном руководству република могућност организовања. Делујући у складу са нашим примером, они су преузели локалну власт из руку хунте. У одређеној мери су спречили да се афирмишу.

Зато, када смо видели да је тај задатак завршен, посебно задатак да се у Доњецку и Луганску влада учврстила и да је усклађена са вољом народа у смислу провођења државног суверенитета и референдума, и да су способне за стварање сопствених оружаних снага, схватили смо да је наш задатак знатно испуњен.

Природно је да је Славјанск постао – а за мене лично и све друге је то и остао – врло важан град, град са којим смо дубоко повезани. Без сумње, да смо имали прилику да га задржимо, ми бисмо наставили да се бранимо колико год би могли. Међутим, војна ситуација која се развила значила је да би даље држање Славјанска довело до недопустивих губитака у редовима милиција, а да би наставак задржавања града био чин који више нема никакву стратешку и тактичку сврху.

Непријатељ је довукао огромну количину артиљерије и оклопне механизације у непосредну близину града. Нисмо више могли да издржимо без довољних количина тешког наоружања, артиљерије и, што је најважније, муниције. Корак по корак, задржавајући непријатеља, ми смо се ипак повлачили до граница града. На крају је коначно дошао дан кад се ситуација развила до тачке у којој смо схватили да је круг око града био затворен, а тактички план непријатеља није био да нас нападне, него једноставно да нас, заједно са целим градом, уништи артиљеријом. После тога би покренули пешадију заједно са тенковима.

Схватили смо да смо немамо довољно оружја за одбрану против такве тактике. Такође смо схватили да је непријатељ одлучио да нас истреби током неколико дана иако смо били у могућности да му нанесемо одговарајуће губитке.

У тој ситуацији одлука је донесена. Сам сам донео одлуку јер нисам хтео да делим ту одговорност ни са ким другим. Иако је с тим што сам направио био упознат само војни савет који је тада деловало. Одлука је била да се повучемо, да се спасу људство и град од бесмисленог уништења. Славјанск би био гранатиран и претворен у прах са удаљености на којој нисмо имали способност реаговања. Одлука је такође била да после битке против непријатеља искусни одреди пошаљу на нове положаје, одакле ће моћи да наставе да бране Републику.

Осим тога, како сазнајемо, пративши наш бег из окружења, тај исти дан је непријатељ заузео Артемовск, протеравши прилично малу јединицу милиције која је боравило тамо. То је створило реалну опасност да не само Славјанск, него и цела регија Краматорск-Дружковка-Константиновка буде опкољена и уништена. Уствари, непријатељ је хтео да одсече наше линије комуникације, и зато је донесена одлука да се повучемо и из свих осталих градова, будући да бранити их такве под опсадом не би имало готово никакву сврху. То би само довело до још више непотребних жртава и разарања.

Хвала вам. Верујем да су људи који су остали да покривају ваше повлачење хероји. Можете ли нам рећи нешто више о њима?

СТРЕЛКОВ: Тамо није био више од неколико десетина људи који су остали и покривали наше повлачење. Уствари, они су свој задатак извели више него добро. Колико ми је познато у овом тренутку, већина њих је разбила окружење. Осим тога, управо сам обавештен да је чак и група која је штитила наше повлачење из Николајевке – 13 бораца – успела да дође у Северск уз минималне жртве.

Да ли је град Доњецк спреман у овом тренутку да се одбрани од дуже опсаде?

СТРЕЛКОВ: Сигурно не могу да кажем да је град спреман за одбрану, али само због тога што град као целина још увек делује као да је време мира. Стање градских одбрамбених припрема до сада је на нивоу на коме је Славјанск био пре два месеца. Другим речима, постојеће утврде су довољне да се зауставе оклопни транспортери и нешто попут Националне гарде или јединице министарства унутрашњих послова.

Што се тиче јаче одбране, сада се масовно распоређују тенкови и артиљерија, и од њих се сада град може одбранити само уз велике тешкоће и по цену значајних страдања у милицијама. Међутим, ми предузимамо хитне мере на дневној бази како би се обезбедило да град буде спреман за битку. То је са стајалишта подизања утврда.

С обзиром на расположење, јасно је да становници Доњецка и даље воде посве миран живот. Они још увек тешко разумеју или одбијају да верују шта се може догодити, где је непријатељ, и да ће украјинске казнене јединице масовно отворити артиљеријску ватру и провести масовне ваздушне нападе на стамбена подручја. Ми такође нисмо веровали у то.

Међутим, током месец дана, или, тачније, три месеца опсаде и месец дана активних напада, уверили смо се да је непријатељ изабрао тактику да не делује против наших оружаних јединица, него примјењује терористичку тактику уништавања инфраструктуре и индустријских предузећа. Колико год то чудно звучало, примарни циљеви напада на Славјанск и Краматорск нису били положаји милиција, као што је познато, чак ни градске четврти, него фабрике и индустријска постројења.

У Николајевки је непријатељ гађао термоелектрану три дана, упркос чињеници да тамо није био ниједан наш борац. Штавише, гранатирање се наставило и даље цео дан поштоо је милиција напустила град. Другим речима, није било војне сврхе за гранатирање. На исти начин гранатирање се проводи на територију и гађају се ројне фабрике у Славјанску, тамо где ниједан наш борац није никад крочио. Тамо није било ни контролног пункта, чак ни испоставе. Ипак, они су редовно и студиозно тукли артиљеријом.

Другим речима, циљ о којем овде говоримо није било протеривање милиције из града. То им није била намера. Њихов је циљ био да изазову максимално могуће рушење инфраструктуре, чиме би људи остали без посла, куће и како би били лишени свих животних потреба. Уствари, задатак им је да натерају људе на егзодус, остављајући их без средстава за опстанак, чак и након престанка непријатељстава.

Чврсто верујем да се тренутно украјинско вођство и врх украјинске војске неће устручавати да ураде исто са Доњецком. Нико не треба да има илузије. Чак и ако би се повукли одавде, они неће дозволити житељима Доњецка да остану да живе овде. Такозвана уједињена Европа не жели никакву конкуренцију у индустрији из Доњецка. Они не желе никакву конкуренцију наших експерата. Сви они желе да овде остане територија која може да буде извор неколико стотина хиљала или чак неколико милијуна људи јефтине радне снаге како би их искористили у Европи. То је све што они желе.

ПАВЕЛ ГУБАРЕВ: И гас из шкриљца, наравно.

СТРЕЛКОВ: Нећу рећи ништа у вези са гасом из шкриљца јер нисам стручњак у том подручју. Међутим, сигурно је да они траже да се уништи индустријско језгро Донбаса, које пре свега представља озбиљну конкуренцију европској индустрији и, као друго, ради готово у целости или бар у знатној мери, за руски војно-индустријски комплекс.

Судећи према њиховим изјавама, они на овом подручју не желе да виде људе привржене Русији. Међутим, ово је наша земља и нећемо напустити Народну Републику Доњецк и Народну Републику Луганск.

Сада бих желео да се посебно усредсредимо на милицију. Имамо ли довољно бораца, рачунајући оне које Павел Губарев мобилисао?

СТРЕЛКОВ: Не, наравно да не. Сигурно не. Чак и за велики град од милион људи, не рачунајући остатак Републике, има премало бораца. Подручје града је огромно. Територија Републике која је под контролом владе НРД је такође о велика, врло велика.

Да би се успоставила сигурна контрола над том територијом и да се она брани снагама које тренутно поседујемо је само по себи немогуће. Међутим, кад смо суочени са непријатељском колосалном супериорности – ја бих то чак назвао апсолутном доминацијом у смислу оклопних возила и топова – чак и без узимања у обзир надмоћ у ваздуху, изузетно је тешко бранити ту територију са нашим постојећим снагама.

Такође бих желео да додам мојим ранијим изјавама да је немогуће заратити на пола пута. Погрешно је очекивати да ће неко негде некако моћи да обрани Републику са малим снагама и буџетом за рукометни клуб. Тражимо озбиљну мобилизацију ресурса. Нажалост, потребни ресурси, пре свега у смислу наоружања и миниције, нису спремни. Они не постоје у овом тренутку.

Да су такви ресурси на располагању, без оклевања бисмо провели општу мобилизацију. Не би сметало чак ни да три четвртине војно способних мушкараца побегне. Преостала четвртина била би довољна. Нажалост, ми немамо такву способност мобилизације. Ипак, ми смо у позицији да опремимо и увежбамо, чак и на овакав начин, неколико хиљада добровољаца за врло кратко време.

Верујем да би још око осам до десет хиљада људи било довољно да се коначно и неопозиво заустави украјинска војска, која побеђује у првом реду зато што имамо врло значајне разлике у нашој обрани, али и због своје мобилности и постојеће логистике. Наша логистика је и даље у врло лошем стању, али ћемо наставити да се боримо да их зауставимо.

Ипак, без активнијег учешћа становништва Донбаса у одбрани, биће врло тешко издржати. Требају нам људи. Понављам, треба нам да позовемо 8-10-000 људи у наше редове како бисмо обезбедили одбрану. Било да су добровољци или мобилисани, нема никакве разлике.

Осети ли се недостатак добровољаца са посебним квалификацијама или стручним знањем?

СТРЕЛКОВ: Пре свега, требају нам сви. Требају нам стручњаци са свим врстама војних квалификација, као и људи без специфичног знања. У рату се људи могу обучити у току неколико дана, посебно током активних непријатељстава. Са друге стране, суперквалификовани стручњаци, који никад не учествују у ратовима, кад их разместите на фронт и када се морају суочити са првом ватром, често се испоставе као једноставно неприкладни. Тако се то ради у војсци.

Имамо тешко питање за вас од наших гледалаца. Што би требало да чине цивили? Шта могу да очекују? Колико је озбиљна опасност? Ту су наведена нека питања, али можете ли описати опасност са којом се суочавамо?

СТРЕЛКОВ: Не желим никога да плашим, али вјерујем да ће без стварне помоћи од Русије, односно ако Русија не да директну војну помоћ, хунта сигурно покренути цео арсенал снага и средстава која има на располагању, поготово што се одлуке не доносе код њих, него пре свега преко океана. Тамо су одлучили да униште Донбас до краја. Или ће присилити Русију на глобални рат овде, на подручју Украјине, или ће подузети све што они захтевају, без рата. И то је разлог зашто ће они и даље напредовати.

Понављам, сваки мушкарац мора да направи избор за себе. Ако је човек, он мора да буде спреман да брани своју домовину. Наравно, није свако способан за то на темељу својих моралних и других карактеристика. Искрено говорећи, број добровољаца током три месеца међу вишемилионским становништвом Донбаса, земљи рудара, где људи раде тешке и опасне послове – је премален. Желео бих још нешто да кажем. Многи би се вероватно придружили милицији ако би било финансијских гаранција за њихове породице…

 

Да, то је истина.

СТРЕЛКОВ: Сада ће бити таквих финансијских гаранција. Од овог месеца планирамо да платимо припадницима милиције своте које су прилично значајне по локалним стандардима – 5-8 хиљада гривни. Планирамо да започнемо са исплатама у јулу. Дакле, могуће је да ће то помоћи онима који су неодлучни да коначно нађу снаге да се придруже нашим редовима. Другим речима, ми ћемо успоставити професионалну војску.

Добро, разумео сам. Водите ли преговоре? Шта кажете о Русији и шта је и са Јужном Осетијом, која је признала независност?

СТРЕЛКОВ: У овом случају нисам спреман да одговорим на то питање.

Разумем. Шта се догодило на Покровки?

СТРЕЛКОВ: Авиони Су-25 су напали и испалили осам пројектила на оно што су мислили да су позиције једног од наших одреда. Али су промашили.

Да ли је било рањених, убијених?

СТРЕЛКОВ: Не, није било жртава. Рекао сам, промашили су.

Добро, то је охрабрујуће. Може ли се коментарисати војна ситуација у граду Снезхно и на Саур-Могили? Како се наши борци држе тамо?

СТРЕЛКОВ: Они се држе добро. Тамо су стациониране здружене једиице. Прво, желио бих да напоменем да је тамо и бригада Восток, на челу са способним командантом. Он је добро обучио своје борце, што ће им омогућити да и даље држе ову кључну позицију са минималним губицима.

Верујем да ћемо и даље држати Снезхно и подручја у близини, а тамо су усмерена и значајна појачања. Нећемо дозволити непријатељу да постигне напредак у смеру реке Дон и пресече коридор који нас сада спаја са регијом Луганск.

Имамо ли координацију с регијом Луганск у овом тренутку?

СТРЕЛКОВ: Не постоји ништа чиме се можемо похвалити у овом тренутку. Наша сарадња је била слаба, али је постепено све боља.

Постоји ли потреба за јединственом координационим центром и да ли би било корисно ујединити канцеларије координатора?

СТРЕЛКОВ: То је, нажалост, закон људске психологије. Историја је у много наврата показала да је то истина. Процес претварања герилских јединица у регуларну војску или чак у редовне оружане формације је врло тежак. То је врло сложено, и траје дуго. Сукобљавају се разне особености и људи чијим се амбицијама не може стати на пут. Постоје многи објективни и субјективни фактори који су укључени у то. Нажалост, не постоји чаробни штапић којим би се то све брзо решило. Ипак, овај задатак је приоритет за нас јер, наравно, даље постојање неколико различитих група са засебном командом је недопустиво. То је неприхватљиво и са становишта изводивости војних операција и са становишта одржавања реда у војсци и позадини.

Данас смо коначно сазвали заједнички састанак коме су присуствовали команданти локалних јединица, као и оних које су дошле из других подручја, попут бригада Восток и Оплот. Склопили смо важан споразум о разграничењу наших подручја одговорности, стварању регионалних команди и заједничке канцеларије градског команданта, и увели ванредно стање на подручјима која се граниче са положајима непријатеља. До сада нисмо планирали да уведемо опсадно стање или полицијски час у целом граду. Чекаћемо док непријатељ не буде почео да користи непосредну силу, зато смо одлучили да прерано не компликујемо животе нашим грађанима.

Наша влада, Пушилин, Бородај, како сам схватио, је управо сада у Москви. Андреј Пургин је овде. Воде ли се преговори са Москвом?

СТРЕЛКОВ: Не могу то да коментишем јер сам сад заузет чисто војним питањима.

Добро, хвала вам. Питаћемо Катја Михаилова и позвати представнике Републике који су у стању да одговоре на та питања.

СТРЕЛКОВ: Желео бих да додам још једну ствар, неколико речи. Нажалост, нећу крити да је долазак у Доњецк великог броја бораца, од којих многи нису изашли из ровова неколико недеља, довео до неколико инцидената. Срећом, нико није повређен.

Молим становнике Доњецка за разумевање чињенице да су људи који су овде стигли били изложени не само тешком стресу него су били у животној опасности неколико недеља, чак и месеци.

На пример, бригада Семyоновка је понекад знала да изгуби и до 20 људи, убијених или рањених, само у једном дану. Највише је рањених, наравно, али ипак. Милиција је била под масовним гранатирањем, кориштено је и хемијско оружје, светлеће и касетне бомбе, као и оне артиљеријске најтежег калибра.

Испоставило се да нису сви борци били довољно добро припремљени за долазак у апсолутно миран град ппосле тегобе ровова и сталног гранатирања у Славјанску и Краматорску. Нису сви реаговали на одговарајући начин на ову оштру промену околности, а било је и случајева кад су борци учествовали у непримереном понашању према становницима града. Неки од њих мисле да им је сад све дозвољен јер су они су хероји. То је истина, они су заиста хероји кад су задржали своје положаје под таквом ватром. Неки су повређени, али понављам да није било жртава и нико није претрпео озбиљну штету. Још једном се извињавам за ове инциденте и желим да вас уверим да је наредба милицији да се питања попут ових решавају врло оштро. Инциденти попут ових указују на недостатак дисциплине.

Осим тога, алкохол је забрањен у милицији. Овај пропис је постојао у Славјанску, а ми ћемо га се и даље придржавати овде. Борићемо се против таквог понашања на најоштрији могући начин. Морам да додам да ћемо у околностима рата најтеже кажњавати било какву повреду која је кривичног карактера. Само најгоре повреде, наравно. Све друго није у нашем делокругу.

Особе које почине тешке криминалне радње у нашем оперативном подручју ће бити изручене војним судовима на терену. Штавише, како сам схватио, овде постоје многи морално нестабилни људи који покушавају да искористе привремену ситуацију. Војска ће предузети све потребне мере како би то онемогућила. Ту ће бити оних који то не воле, али не постоји други начин.

---

Извор: Advance