Судска, законодавна и извршна системска корупција

Цео систем правосуђа и судова у савременој Србији смишљен је како би био у функцији политичких странака и извршне власти а не у функцији народа. Због чега је стало свим политичким чиниоцима да имају послушнике и да заступају интересе партија, ако не зато да доносе „наручене законе“ који би служили за остварење партијских циљева и интереса, да би се разрачунавали са неистомишљеницима у својим и туђим редовима и како не би били у супротности са Кривичним и другим законима.

Дрско пљачкања грађана Србије преко партијских кадрова у јавним предузећима смишљено је, озакоњено и изгласано у Скупштини Србије. Идејни творци овог спрдања са грађанима радили су и даље раде у истој кухињи која је припремала и кривичне законе по укусу политичке мафије.

Такође, у Србији легално краду за партију, а преко партије краду за себе. Зашто је то тако, постоји једноставан одговор. Због тога што политичке партије нису кривично одговорне и што још никада, ниједна странка није одговарала у својству правног лица за кривична дела корупције (што је за сваку од њих могло по сто пута да се утврди).

А и када би биле кривично одговорне, који би то републички или било који би надлежни тужилац у распамећној Србији под вишестраначком диктатуром наредио одговарајућу истрагу? Данас смо, такође, суочени са чињеницом да земља која је у светском врху по коруптивном понашању прилогођава Кривични Законик према потребама појединаца. Не заступам идеју да ће се пооштравањем казни питање криминалитета решити, али да ли је било потребно смањење горњег максимума запрећених казни за коруптивна кривична дела? Сада у пракси видимо како због застарелости појединци бивају амнестирани од кривичне одговорности, а многима је покренут кривнични поступак са идејом да никада не буде довршен.

Кад сам, пре неколико година предлагао да се тежиште борбе против криминала пренесе на поље одузимања имовине стечене криминалом био сам од стране тужилаца, судија и угледних теоретичара критикован и етикетиран да не знам о чему причам. Али, упрскос свему, био сам и те како свестан, да је то једини начин да се парасистемским лешинарима на пут. Сада појединци покушавају да те моје идеје присвоје као своје. Ако је мотив оснивања политичких партија да се дочепају плена (Србије-имовине) онда је и логично да им се стане на пут тако да им се имовина и одузме. Али…

Заборављају појединци да се политизација врши управо преко тзв безбедносних процена одређених кадрова који конкуришу за рад у органима државне управе. А ко је то вршио провере? Па, БИА! Довољно је било да неко напише да тај и тај није подобан и да томе нема места у државним органима. Уколико за неко лице постоје докази да није подобан за рад у органима управе он треба да је у затвору. Овако се на перфидан начин елиминишу политички противници и стварају се подобни кадрови. Али, како неискусни кадрови могу да се ухвате у коштац са нагомиланим проблемима? Млади и неискусни кадрови су због неискуства опрезни али и послушни. Па је, такође, баш та безбедносна процена показала да се ради о политици а не струци приликом хапшења разних мафија, где су међу главним коловођама били управо подобни људи за које је позитивне оцене давала БИА или њени бивши припадници.

Овде се ради о томе да се, уствари, тражи и даје извештај подобности одређеној партији а не народу и држави. Па када дође до смене на политичком пољу врши се смена и у институцијама система где претходници постају неподобни и на њихова места долазе нови „подобници“ партије на власти.

Политичари су увели политику у струку и на кључна места довели незналице и своје послушнике тако да су на тај начин уништили институције система које су иначе сам систем. Главни заговорник у дислоцирању многих послова из делокруга МУП-а у министарство финансија је био управо један од челника партије из власти да би могли да раде шта хоће (пореска К.Д., Царинска служба за кријумчарење, Пореска полиција, Управа за спречавање прања новца итд. ) а да при томе нису тим полицајцима дали полицијска овлашћења. Случајно? Никако.

Актуелна власт је од заставника за две године стварала генерале и разне друге стручњаке са купљеним дипломама. Такви резултати довели су до краха система и до тога да не могу да се разјасне разна убиства и друга тешка кривична дела због неспособности послушника. Измишљали су разне врсте мафија (неистомишљеника) а све из бивше власти. У светској литератури није забележен толики број и врста мафија као код нас, а да при томе чланови тих мафијашких организација нису знали један за другога, а камоли да делују у истом циљу.

А судски епилог? Па какав исход да се очекује када је на челу министарства силе био човек који је осуђен за умишљајно кривично дело, који је направио план за извршење кривичног дела, приступио његовом извршењу и на крају ухваћен на делу и осуђен за то кривично дело (додуше условно, али осуђен). И какве је људе доводио на кључна места? Земљаке, ловце, риболовце, таксисте и томе слично.

Када се врше одређене промене у државним органима не води се рачуна да се паралелно синхронизују измене и у другим областима. Приликом измена Законика о Кривичном поступку из 2002. године одређено је да тужилац руководи преткривичним поступком. Међутим понашање тужилаца остало је као и раније само су чекали да полиција нешто уради без активног укључивања у предмете. Осим тога многи послови су дислоцирани из МУП-а као што су пореска кривична дела, за које је основана пореска полиција.

Царинска полиција за истраживање кријумчарења роба као и управа за спречавање прања новца. Сви ови послови финансијске контроле премештени су у оквир министарства финансија. Некада је око 700 полицајаца у оквиру МУП-а откривало пореска и друга кривична дела привредног криминала. А сада? Узгред, ови полицајци немају овлашћења радника МУП-а по ЗКП-у, па се у многим случајевима тражи помоћ радника МУП-а., позивајући се на упутство о сарадњи између МУП-а и министарства финансија. Полиција не треба да раде на основу упутстава већ на основу Закона.

Издвајањем некадашњег ДБ-а из МУП-а и оснивање БИА-е урађен пропуст у ЗКП-у. Кад је оснивана БИА као владина агенција, која је једина имала техничка средства за примену мера надзора и др, по члану 232 и 233 ЗКП ове мере је могао да примењује једино МУП. Тако да једно време до измене ЗКП-а 2005 у мају, све мере које је БИА примењивала нису биле валидне у Кривичним поступцима па су неки предмети пропали. И ово је требало да буде случајно?!

Да ли је случајно или намерно укинут друштвени правобранилац који је штитио друштвену имовину од лопова, а да његове ингеренције нису пренете на јавног правобраниоца? Један од највећих апсурда су законске одредбе по којима се не може опорезовати имовина која потиче из кривичног дела већ само легално стечен приход тако да криминалци по пореским законима могу да краду, да не плате порез и да уживају у отетој имовини. Са друге стране се приватницима намећу све врсте пореза који гуше њихову делатност.

Приликом преласка платног промета из СДК у банке није се водило рачуна да увид у рачуне физичких и правних лица може да се изврши само кривична дела за која је запрећена казна од десет година или тежа. За готово сва дела из области финансијског односно привредног криминала нису биле запрећене казне преко десет година тако да органи нису могли легално да траже увиде у рачуне. Закон о спречавању прања новца предвидео је највишу запрећену казну до осам година.

Када је доношен Закон о спречавању прања новца давне 2001. године, а чији је предлагач била НБ СРЈ и њен ондашњи гувернер Млађан Динкић, у кривичној норми је као прање новца инкриминисао само полагање прљавог новца у домаћу банку или другу финансијску институцију, а изношење новца ван граница државе – НЕ!

Коначно, суштина организованог криминала и јесте спрега између актуелне власти и криминала, па би према томе и борба против тог криминала била усмерена на актуелна лица из власти која су у спрези са организованим криминалом, а не, као што је код нас случај, да се органи репресије увек боре против БИВШИХ, тако стварајући привид борбе против криминала.

Извор: Таблоид