branko-pavlovicПошто не уочавам разборите реакције на неистине којима нас обасипа г. Вучић, искористићу ову прилику да укажем на неке од њих. Ако сам превидео нечији труд о истим темама које су предмет овог текста, извињавам се.

И да нисте хтели, сигурно сте безброј пута чули г. Вучића како је наслеђен ужас у економији, како је све већ било у лету низ литицу итд., а онда је ова влада тај слободни пад привреде Србије снагом г. Вучића, без уобичајеног Суперменовог плашта (искључиво због Вучићеве скромности и смерности), зауставила тик пре него што ће се разбити у парампарчад и подигла Србију „у нову еру“, „снагом истине“, како каже Вучић. Мада не жели да звучи претенциозно.

Господине Супермене, немате ви ни мрву права да тврдите да је претходно вођена погрешна економска политика, која је довела економију Србије до пропасти. Ви сте за цео претходни десетогодишњи период и овај ужас од текуће економске политке лично одговорни.

Пошто сте освојили власт, уместо да направите снажан дисконтинуитет са претходном економском политиком земље, која се показала погубном за Србију, поставили сте Динкића да води и финансије и привреду Србије. Тим потезом, г. Вучићу, преузели сте личну пуну и недељиву одговорност за цео претходни период од 2000. до данас и изгубили свако право да се позивате на грешке претходних влада.

Ако је Динкић награђен спајањем неспојивих функција вођења финансија и привреде, онда је Динкић најбоље што Србија има. А, како је он непрекидно отелотворење свих ужасних економских потеза у претходној деценији, то сте, Вучићу, ви одговорни грађанима за стање у коме се Србија налази. Ви лично, више него Динкић. Зато што сте изневерили наду да је осим ужаса било шта друго могуће.

Према томе, када год чујете Вучића како се правда наслеђеним, типа „да сам знао какво је стање, можда не бих ни улазио у владу“ и сл., одмах свима око себе скрените пажњу да он просто обмањује јавност и да је баш он крив за стање у коме се налазимо. Сада остављам по страни питање одговорног хватања укоштац са проблемима које би Вучић радије да избегне, што такође произлази из ове тврдње.

Е сад, да пређемо на другу тему, о томе да „нема и неће бити заштићених“. Од искреног и одлучног Вучића то сте чули макар хиљаду пута. И још толико пута да му се „наведе макар једно име онога ко је данас заштићен у Србији“.

Сви су заштићени. Баш сви.

Када говоримо о корупцији, онда имамо у виду два круга тог система. Један чини политички врх који краде и организује крађу, а други чини круг контролних органа (у најширем смислу те речи, дакле и са полицијом, обавештајним службама, правобранилаштвом, тужилаштвом и судством, разне агенције, НБС итд.), који се стара да крађа не буде процесуирана.

Вучићу, нико није процесуиран. Цео врх Демократске странке, на челу са Микијем Ракићем – нетакнут и под Вучићевом личном заштитом. Цео врх Г17, цео врх СПС – нетакнути.

Причао си, Вучићу, да је обим корупције близу милијарду евра годишње (тачно). Па ко то може да краде осим онога ко је на власти? И шта си урадио? Све си их заштитио.

А шта тек рећи за заштитни круг организоване криминалне групе која је ојадила Србију. Тек ту нико није ни померен са свог места. Полиција – исто. Тужилаштво – исто. Контрола НБС – исто. Агенција за осигурање депозита (најважнија институција за управљање државним капиталом у банкама) – исто. Итд.

То је кичма корупције у Србији, и у тим сферама је лавовски део обима крађе. Ништа није урађено за скоро 11 месеци, а то значи само једно – Вучић има задатак да их не дира.

Кад се скине плашт самохвалисања Вучића, онда се види да он није никакав Супермен, него Суперхик. Истина, у нешто ублаженој форми јер се Вучић држи скупоцених вина.

Ово вам је можда промакло: г. Вучић је о резултатима избора у Земуну говорио „без тријумфализма“. Чисто фактографски објективно да нико никада у двадесетпетогодишњој историји демократије у Србији није постигао такав резултат, као СНС у Земуну.

aleksandar-vucic-ugrinovci-tanjug-1369485298-315521

Смерност је једна од врлина, поред забринутости над судбином обичног човека, пожртвованости, храбрости, образовања, одлучности, енергичности, дипломатске мудрости и одважности, визионарства и увида у суштину сваке врсте – која краси Вучића.

А ја сам одушевљен резултатом Вучића у Земуну. Он је извео на гласање апсолутно све што СНС може да добије на парламентарним изборима. Нема тог гласача СНС који није лично обрађен. Кампања је стигла до буквално сваког стана, извлачени су сви и сваки тзв.сигурни глас, Вучић је био на сваком слободном месту на плакату, најављено је да је то за СНС увод у преузимање Београда, дакле постигнута је максимална мотивација. И Вучић је на врхунцу своје популарности у Земуну, као упоришту у целој Србији, добио мало мање од 30.000 гласова. На уобичајеној излазности на парламентарним изборима од око 55 одсто, то је свега око 31 одсто.

Тај проценат, који у периоду пред нама може само падати, у Земуну, у коме СНС стоји далеко надпросечно боље него у остатку Србије, прерачунат на целу Србију, износи највише око 27 одсто. Дакле, Супермен је, уз невиђену медијску подршку, на врхунцу своје моћи тамо где је и био пре годину дана.

То даље значи да је изборима у Земуну математички прецизно доказано да су све прогнозе о расту СНС и огромном угледу Вучића, чиста превара.

Та вишеслојна отровна обланда медијске преваре додатно чини да се Вучићево право лице теже види. Али резултат у Земуну показује да грађани, упркос свему, нису суштински обманути. Проблем није у Вучићевој популарности, која очигледно не постоји у очима грађана, него у томе што грађани којима је све јасно не виде алтернативу (о томе другом приликом).

И, на крају, о Вучићевој тези да је он због свог рада (подразумева се, праведног) стекао много непријатеља. Немаш, Вучићу, ти непријатеље, него си ти непријатељ Србије.

И зато, што би рекао писац, „не питај за ким звона звоне“. А ми настављамо припреме за Видовдан.


Извор: Нови Стандард

Оставите коментар

Оставите коментар на Супермен или Суперхик

* Обавезна поља