Свет по Путину или срећан рођендан Праведнику света!

Неприхватљиво је радити у супротности са интересима суверених држава и примењивати политику двоструких стандарда приликом решавања проблема безбедности. Ефикасно решавање тих компликованих проблема захтева координацију напора свих чланова светске заједнице. Притом, изузетно је важно придржавати се принципа међународног права приликом осигуравања регионалне и глобалне безбедности.

Владимир Путин

Стара јеврејска легенда нам учи да свет лежи на леђима 36 праведника, и да само захваљујући њима Бог не уништава свет. Иста легенда каже и да нико на свету не зна, ко заправо чини тих 36 праведника, па чак да ни они сами не знају за ту своју величанствену и божанску улогу.

Са друге стране, мит старих Грка, нам приповеда да један од титана по имену Атлас (или Атлант), на својим плећима држи васцели небески свод, да не падне на земљу и уништи све живо на њој. После две и по хиљаде година, свет је толико напредовао и променио се, да смо се нашли у ситуацији, да је једини начин да свет добије наду за будућност, само ако падне и нестане Атлантски пакт, и САД-е као њен творац!

* * *

Има већ неколико месеци, да размишљам на ову тему, и да сам појмио да као и све остале легенде света, тако и ове две горе поменуте, носе у себи, и неку универзалну, вечну и безвремену истину, вешто и питко упаковану, као важну поруку свим будућим генерацијама људи (у које и ми данас спадамо), и то као какво тајно знање и завештање, које у том, за све људе света разумљивом облику, представља трајни духовни дар читавом човечанству, дајући му тако преко потребну веру, у истину и правду, као једини прави смисао наших живота.

Данас се ове две легенде, међусобно уопште не искључују, већ напротив: преплићу и једна другу подржавају и оснажују. Цео данашњи свет, више него икада у својој досадашњој историји, заиста лежи на праведнику, али за разлику од јеврејске легенде, на једном једином, и то на његовим (тешке ли ироније и цинизма!), маленим и нејаким плећима, која ни приближно не подсећају на она титански велика, Атласова, оргомна, планинска, небеска…

Тај малени човек, тај праведник данашњег света, као што то у свим легендама и митовима обично бива, се по свом пореклу и по свом животу, не разликује од порекла и живота огромне већине обичних људи, без обзира на то, из којег су народа, културе, вере, расе и поднебља света.

Његова судбина, није ништа узвишенија и ништа величанственија, од судбине било ког обичног, нормалног, и просечног човека.

Писањем ових речи, о том и таквом човеку, не желим да се огрешим, и дам себи за право више него што га има било који други човек данас. Унапред се извињавам, свима онима, који мисле да сам себи исувише дао права и слободе, да уопште говорим, а поготову пишем, о једном таквом човеку. Уз то, упозоравам и признајем, и то овде јасно и гласно кажем, да не желим да било коме, од било кога правим идола, јер би тиме, пре свега унизио онога о коме пишем, и коме ове речи хвале упућујем, а који их није нити тражио, нити их очекује, од било кога, а поготову не од моје неуке маленкости, за коју он засигурно не зна ни да постоји. На крају крајева, унизио бих тиме и самог себе.

Тај човек, је својим богобојажљивим понашањем, као и својим неупитним поштењем, искреношћу, својом борбом за правду и истину, обележио почетак 21. века, а богами и животе свих нас који делимо животни век са њим, као његови савременици.

Да, погодили сте, пишем о Владимиру Владимировичу Путину.

Просто је невероватно, колико данас медијска хајка са Запада, изгледа тупаво, јадно и бедно! Просто је невероватно, колико се сировог гнева и беса излива према Русији и њеном данашњем председнику! Просто је запањујуће, колико се при свему томе, види недостатак икакве смислености и интелигенције, икакве креативности и инвентивности! Западни водећи медији, навикли на своју вишедецинијску супериорност и неприкосновеност, не успевају да се снађу у потпуно новој ситуацији, када више немају неприкосновени монопол на истину, на своје гледиште, на своје виђење и оцену, на своје становиште и извор, као и на сам избор информација, које ће се пласирати целокупном светском јавном мњењу, уз неопходну квалификацију и гледиште! Замислите, ти исти западни медији, који су некада, са пуним правом исмевали и понижавали некадашње медије у Русији, као комунистичкој земљи једноумља, и јасно и оправдано критиковали њихов потпуно идеолошки начин глeдања на све догађаје у ондашњем свету, данас су постале, још гори и још искључивији, у свом покушају да оправдају и наметну своје идеолошко становиште за све данашње догађаје у свету! Ти западни медији, који су се тако упорно клели у потребу “независности и слободе” свих медија од било какве државне контроле, данас пате, више него икада од те исте болести, на коју су некада са правом указивали! Данас наводно “слободни и приватни” медији на западу, раде више у циљу наметања гледишта и становишта, која су у интересу њихових држава и влада, него што су то некада радили државни комунистички медији.

Од момента, када се на светској медијској сцени појавио и прорадио нови информативни гигант RT News (Russia Today), износећи потпуно слободно своје гледиште и становиште, у односу на сва дешавања у свету, и то потпуно независно и без икакве државне контроле Руске федерације, али и ван икакве координације са осталим до тада „централизованим“ протоком медијских информација, све се ођедном променило! Веома се брзо и јасно показало, да наводна „слобода штампе“ и „слобода медија“, на развијеном демократском Западу, болује од оне исте опаке болести, од које је боловала и целокупна штампа и медији у некадашњој “комунистичкој и совјетској” Русији – од болести чији је основни симптом, потпуно идеолошки обојене призма кроз коју посматра све догађаје у свету!

Није требало много времена, да се „источна Европска племена“ (у које спада и Србија), увере и сама, како изгледа и како функционише западноевропски модел „несазависности и слобода штампе“, и то на сопственој кожи! Врло брзо је постало јасно, да „зависност“ националне штампе једне земље, од међународне финансијске елите, није ништа мање погубна, ако не и погубнија, од „зависности“ националне штампе од државних органа и њених тренутних представника власти! Ми смо данас дочекали у Србији, да неки од државних гиганата, у области штампаних медија, данас нико не зна чији су!!! Пропагирати „слободу“ и независност“ медија, а при томе подразумевати само њену „слободу и независност“ од сопствене државе, а занемарујући њену зависност и ропство међународној финансијској олигархији, је у најмању руку цинично и иронично.

По чему је гора зависност медија од своје владе, од зависности медија од неког приватног полуписменог, полудрогираног, полукултурног власника медија, који на својој телевизији, напада кога хоће и колико хоће (пише човек отворена писма за дневник национални на својој телевизији!), организује скарадни и скандалозни програм (у којем исмева “фарму и задругу”, два термина неодвојиво везана за настанком државе, која се заснивала на пољопривреди!), програму који нема ни елементарне назнаке културне, који подржава било коју власт да би добио од њих привилегије и не би плаћао порез. По мени, то су само два иста лица једног истог проблема.

У исто време, треба истаћи, да није најгоре то што медије преузима међународна финансијска олигархија, већ чињеница, да и она, као таква, доказано ради само у свом националном интересу, односно својих матичних земаља, у којима се и налазе седиште њихових компанија! Просто речено, немачки власници медија у Србији, потпуно отворено „гурају“ и раде у интересу реализације својих националних интереса, и интереса њихове националне владе! Да ли онда још икоме треба објашњавати зашто компанија SBB, у већинском власништву америчког капитала, сматра да, редослед телевизијских канала, који се нуди њиховим корисницима у Србији, не треба да полази од националне телевизије РТС 1, већ од „њиховог“ канала N1 (који је сестрински канал америчког CNN-а).

* * *

Но да се вратим на Праведника, са почетка овог текста, и да одмах нешто разјасним. Писати о председнику Руске федерације, Владимиру Владимировичу Путину, није за моју маленкост, и обичног смртника, али писање о једином праведнику данашњице, па макар то био и он, Владимири Владимирович Путин, то већ себи могу допустити.
А како другачије назвати човека, који успева да у сваком проблему данашњег света изабере ону страну, која је по мерилима обичног и малог човека, у које свакако сврставам и себе, али и велику већину мојих драгих читаоца, која ако ништа друго, а оно искрено осећа и зна ,шта је праведно и добро. На крају крајева, судски систем многих Западних земаља (и САД), је и заснован на пороти, која се састоји од обичних грађана, који немају и не морају да имају, било какво правно образовање, да би били чланови пороте, и радом у њој, донели одлуку о томе, да ли је неко крив за неко дело или није! Тај принцип, ето, даје и мени за право, да дам једну такву оцену, о делима једног човека, а у име великог броја обичних грађана и становника, земаља данашњег света, којима и сам припадам.

Више је него јасно, да се Владимир Владимирович Путин, опредељује према основним људским схватањима принципа истине, добра и правде, а не према нечијој снази, моћи и богатству. Он не тргује пријатељима. Он их не купује. Он их не продаје. Он их једноставно поштује.

Он им никада не прети. Ни када греше и чине оно са чим се он дубоко не слаже. Он им само то и каже. Прво приватно, потом и јавно. Оно што га одваја од других, је то што се он исто тако понаша и према својим непријатељима! Када они чине оно са чиме се он слаже, он се не либи да их јавно похвали, и подржи у томе. Он и када његови непријатељи чине оно са чим се он не слаже, он им не прети, већ им на то јавно укаже. Зато он често успева да преведе своје некадашње непријатеље у своје пријатеље! А пријатеље никада не губи. Можеш да га не волиш, али не можеш да се не сложиш са њим, и да увек и на сваком месту, знаш на чему си. Он никада не мења своје принципе на основу којих живи и ради, током читаве своје каријере.

И само због тога, слаби и беспомоћни, у које спада огромна већина људи на овој маленој планети данашњице, осећају да имају свога заступника, по први пут у задњих неколико деценија, а да тај заступник за узврат не тражи од њих ништа.

Тај човек је стао на страну малобројног и сиромашног народа Јужне Осетије и Абхазије, нападнутих од стране онога, кога су у том тренутку подржавале САД и NATO. Стао је и на страну оних, којима је њихова сопствена земља одузела право да користе свој матерњи језик – мислим на Украјину! Стао је и на страну легитимног председника Сирије, кога су у том тренутку рушиле САД, ЕУ, NATO, Турска, Саудијска Арабија, Катар, Израел и ко све још не! И то у моменту, када је држао свега 10 процената своје сопствене територије, и када су га многи већ видели као пораженог! Стао је и рекао читавом свету: ја нећу одустати од принципа које браним, а то су право неког народа да сам одлучује о својој судбини, права да бирају свог председника сами, на својим изборима, а не да им се то право ускраћује, тако што створиш услове за такозвану “обојену револуцију”!

САД су родоначелник таквог начина промене режима у земљама, у којима им нису одговарали водећи људи! Читавим таласом “обојених” револуција, запљуснули су новонастале земље, које су биле у саставу некадашњег СССР-а, али и читавог арапског света (север Африке), али и земљама Јужне Америке! Не могу да не приметим, да се то ЗЛО (организованог од стране САД-а), које је мењало државна руководства по читавим свету, сада, после много деценија, прошле године вратило кући, и покушава по истим принципима да промени сопственог, демократски изабраног председника Доналда Трампа! Јер се дотични не уклапа у интересе богате олигархије и плутократије! Зло се вратило кући, и хоће да је запали.

И зато понављам, није данашњи праведник света, постао популаран и омиљен зато што има моћну армију (имају САД и Запад моћнију армију), није ни зато што има моћније медије (има само један једини – RT, а САД и Запад имају на десетине и десетине много моћнијих медија). Није ни зато што има боље “хакере” и информатичаре (имају САД и Запад многобројније људе за то, јер они су и измисли интернет, и контролишу га), није ни зато што има пуно новца од нафте и гаса па купује “људе” и популарност (САД и Запад имају много више новца за те сврхе, као и мрежу невладиних организација помоћу којих то чине већ деценијама). Није ни зато што је “тиранин и деспот” (имају САД и Запад много више искуства са таквим понашањем), није ни зато што примењује силу (САД и Запад су примењивале војску и силу много више, усуђујем се рећи стотина пута више).

Он је постао моћан и утицајан, зато што је изабрао да буде Праведник, јер је стао на страну правде и истине, свих оних безимених и незаштићених, слабих и беспомоћних, којих је у данашњем социјално раслојеном свету убедљиво највише! Њима је он постао предводник, без обзира одакле су и ко су, јер он никоме нити прети, нити га присиљава на нешто, нити икога купује! Довољно је то што јавно стаје на њихову страну, кад год је то ствар принципа, ствар правде, ствар истине, коју сваки човек, ако ништа друго, а оно зна бар да осети! Ту способност, да по божанском осећају правде, управља својим животом, животом својих сународника, али и животом сваког човека на данашњој планети, даје му моћ, са којом ће се раздвојити, тек када оде са овога света! Но и тада ће, тај вечити божански принцип, инспирисати стварање нових праведника, широм света, на чијим ће плећима, обични људи, и даље осећати да нису потпуно заборављени и препуштени злу, које мисли, да силом и новцем може све, па и да нам одузме право, да по правди и истини живимо своје мале небитне животе!

________________________________

1.www.blic.rs/vesti/svet/svi-vole-putina-predsednik-rusije-nikad-nije-bio-popularniji-u-americi/tkvnj1c
2. www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:556918-Putinova-popularnost-stigla-do-plafona

Извор: СРБски ФБРепортер