Svet po Putinu ili srećan rođendan Pravedniku sveta!

Neprihvatljivo je raditi u suprotnosti sa interesima suverenih država i primenjivati politiku dvostrukih standarda prilikom rešavanja problema bezbednosti. Efikasno rešavanje tih komplikovanih problema zahteva koordinaciju napora svih članova svetske zajednice. Pritom, izuzetno je važno pridržavati se principa međunarodnog prava prilikom osiguravanja regionalne i globalne bezbednosti.

Vladimir Putin

Stara jevrejska legenda nam uči da svet leži na leđima 36 pravednika, i da samo zahvaljujući njima Bog ne uništava svet. Ista legenda kaže i da niko na svetu ne zna, ko zapravo čini tih 36 pravednika, pa čak da ni oni sami ne znaju za tu svoju veličanstvenu i božansku ulogu.

Sa druge strane, mit starih Grka, nam pripoveda da jedan od titana po imenu Atlas (ili Atlant), na svojim plećima drži vasceli nebeski svod, da ne padne na zemlju i uništi sve živo na njoj. Posle dve i po hiljade godina, svet je toliko napredovao i promenio se, da smo se našli u situaciji, da je jedini način da svet dobije nadu za budućnost, samo ako padne i nestane Atlantski pakt, i SAD-e kao njen tvorac!

* * *

Ima već nekoliko meseci, da razmišljam na ovu temu, i da sam pojmio da kao i sve ostale legende sveta, tako i ove dve gore pomenute, nose u sebi, i neku univerzalnu, večnu i bezvremenu istinu, vešto i pitko upakovanu, kao važnu poruku svim budućim generacijama ljudi (u koje i mi danas spadamo), i to kao kakvo tajno znanje i zaveštanje, koje u tom, za sve ljude sveta razumljivom obliku, predstavlja trajni duhovni dar čitavom čovečanstvu, dajući mu tako preko potrebnu veru, u istinu i pravdu, kao jedini pravi smisao naših života.

Danas se ove dve legende, međusobno uopšte ne isključuju, već naprotiv: prepliću i jedna drugu podržavaju i osnažuju. Ceo današnji svet, više nego ikada u svojoj dosadašnjoj istoriji, zaista leži na pravedniku, ali za razliku od jevrejske legende, na jednom jedinom, i to na njegovim (teške li ironije i cinizma!), malenim i nejakim plećima, koja ni približno ne podsećaju na ona titanski velika, Atlasova, orgomna, planinska, nebeska…

Taj maleni čovek, taj pravednik današnjeg sveta, kao što to u svim legendama i mitovima obično biva, se po svom poreklu i po svom životu, ne razlikuje od porekla i života ogromne većine običnih ljudi, bez obzira na to, iz kojeg su naroda, kulture, vere, rase i podneblja sveta.

Njegova sudbina, nije ništa uzvišenija i ništa veličanstvenija, od sudbine bilo kog običnog, normalnog, i prosečnog čoveka.

Pisanjem ovih reči, o tom i takvom čoveku, ne želim da se ogrešim, i dam sebi za pravo više nego što ga ima bilo koji drugi čovek danas. Unapred se izvinjavam, svima onima, koji misle da sam sebi isuviše dao prava i slobode, da uopšte govorim, a pogotovu pišem, o jednom takvom čoveku. Uz to, upozoravam i priznajem, i to ovde jasno i glasno kažem, da ne želim da bilo kome, od bilo koga pravim idola, jer bi time, pre svega unizio onoga o kome pišem, i kome ove reči hvale upućujem, a koji ih nije niti tražio, niti ih očekuje, od bilo koga, a pogotovu ne od moje neuke malenkosti, za koju on zasigurno ne zna ni da postoji. Na kraju krajeva, unizio bih time i samog sebe.

Taj čovek, je svojim bogobojažljivim ponašanjem, kao i svojim neupitnim poštenjem, iskrenošću, svojom borbom za pravdu i istinu, obeležio početak 21. veka, a bogami i živote svih nas koji delimo životni vek sa njim, kao njegovi savremenici.

Da, pogodili ste, pišem o Vladimiru Vladimiroviču Putinu.

Prosto je neverovatno, koliko danas medijska hajka sa Zapada, izgleda tupavo, jadno i bedno! Prosto je neverovatno, koliko se sirovog gneva i besa izliva prema Rusiji i njenom današnjem predsedniku! Prosto je zapanjujuće, koliko se pri svemu tome, vidi nedostatak ikakve smislenosti i inteligencije, ikakve kreativnosti i inventivnosti! Zapadni vodeći mediji, navikli na svoju višedecinijsku superiornost i neprikosnovenost, ne uspevaju da se snađu u potpuno novoj situaciji, kada više nemaju neprikosnoveni monopol na istinu, na svoje gledište, na svoje viđenje i ocenu, na svoje stanovište i izvor, kao i na sam izbor informacija, koje će se plasirati celokupnom svetskom javnom mnjenju, uz neophodnu kvalifikaciju i gledište! Zamislite, ti isti zapadni mediji, koji su nekada, sa punim pravom ismevali i ponižavali nekadašnje medije u Rusiji, kao komunističkoj zemlji jednoumlja, i jasno i opravdano kritikovali njihov potpuno ideološki način gledanja na sve događaje u ondašnjem svetu, danas su postale, još gori i još isključiviji, u svom pokušaju da opravdaju i nametnu svoje ideološko stanovište za sve današnje događaje u svetu! Ti zapadni mediji, koji su se tako uporno kleli u potrebu “nezavisnosti i slobode” svih medija od bilo kakve državne kontrole, danas pate, više nego ikada od te iste bolesti, na koju su nekada sa pravom ukazivali! Danas navodno “slobodni i privatni” mediji na zapadu, rade više u cilju nametanja gledišta i stanovišta, koja su u interesu njihovih država i vlada, nego što su to nekada radili državni komunistički mediji.

Od momenta, kada se na svetskoj medijskoj sceni pojavio i proradio novi informativni gigant RT News (Russia Today), iznoseći potpuno slobodno svoje gledište i stanovište, u odnosu na sva dešavanja u svetu, i to potpuno nezavisno i bez ikakve državne kontrole Ruske federacije, ali i van ikakve koordinacije sa ostalim do tada „centralizovanim“ protokom medijskih informacija, sve se ođednom promenilo! Veoma se brzo i jasno pokazalo, da navodna „sloboda štampe“ i „sloboda medija“, na razvijenom demokratskom Zapadu, boluje od one iste opake bolesti, od koje je bolovala i celokupna štampa i mediji u nekadašnjoj “komunističkoj i sovjetskoj” Rusiji – od bolesti čiji je osnovni simptom, potpuno ideološki obojene prizma kroz koju posmatra sve događaje u svetu!

Nije trebalo mnogo vremena, da se „istočna Evropska plemena“ (u koje spada i Srbija), uvere i sama, kako izgleda i kako funkcioniše zapadnoevropski model „nesazavisnosti i sloboda štampe“, i to na sopstvenoj koži! Vrlo brzo je postalo jasno, da „zavisnost“ nacionalne štampe jedne zemlje, od međunarodne finansijske elite, nije ništa manje pogubna, ako ne i pogubnija, od „zavisnosti“ nacionalne štampe od državnih organa i njenih trenutnih predstavnika vlasti! Mi smo danas dočekali u Srbiji, da neki od državnih giganata, u oblasti štampanih medija, danas niko ne zna čiji su!!! Propagirati „slobodu“ i nezavisnost“ medija, a pri tome podrazumevati samo njenu „slobodu i nezavisnost“ od sopstvene države, a zanemarujući njenu zavisnost i ropstvo međunarodnoj finansijskoj oligarhiji, je u najmanju ruku cinično i ironično.

Po čemu je gora zavisnost medija od svoje vlade, od zavisnosti medija od nekog privatnog polupismenog, poludrogiranog, polukulturnog vlasnika medija, koji na svojoj televiziji, napada koga hoće i koliko hoće (piše čovek otvorena pisma za dnevnik nacionalni na svojoj televiziji!), organizuje skaradni i skandalozni program (u kojem ismeva “farmu i zadrugu”, dva termina neodvojivo vezana za nastankom države, koja se zasnivala na poljoprivredi!), programu koji nema ni elementarne naznake kulturne, koji podržava bilo koju vlast da bi dobio od njih privilegije i ne bi plaćao porez. Po meni, to su samo dva ista lica jednog istog problema.

U isto vreme, treba istaći, da nije najgore to što medije preuzima međunarodna finansijska oligarhija, već činjenica, da i ona, kao takva, dokazano radi samo u svom nacionalnom interesu, odnosno svojih matičnih zemalja, u kojima se i nalaze sedište njihovih kompanija! Prosto rečeno, nemački vlasnici medija u Srbiji, potpuno otvoreno „guraju“ i rade u interesu realizacije svojih nacionalnih interesa, i interesa njihove nacionalne vlade! Da li onda još ikome treba objašnjavati zašto kompanija SBB, u većinskom vlasništvu američkog kapitala, smatra da, redosled televizijskih kanala, koji se nudi njihovim korisnicima u Srbiji, ne treba da polazi od nacionalne televizije RTS 1, već od „njihovog“ kanala N1 (koji je sestrinski kanal američkog CNN-a).

* * *

No da se vratim na Pravednika, sa početka ovog teksta, i da odmah nešto razjasnim. Pisati o predsedniku Ruske federacije, Vladimiru Vladimiroviču Putinu, nije za moju malenkost, i običnog smrtnika, ali pisanje o jedinom pravedniku današnjice, pa makar to bio i on, Vladimiri Vladimirovič Putin, to već sebi mogu dopustiti.
A kako drugačije nazvati čoveka, koji uspeva da u svakom problemu današnjeg sveta izabere onu stranu, koja je po merilima običnog i malog čoveka, u koje svakako svrstavam i sebe, ali i veliku većinu mojih dragih čitaoca, koja ako ništa drugo, a ono iskreno oseća i zna ,šta je pravedno i dobro. Na kraju krajeva, sudski sistem mnogih Zapadnih zemalja (i SAD), je i zasnovan na poroti, koja se sastoji od običnih građana, koji nemaju i ne moraju da imaju, bilo kakvo pravno obrazovanje, da bi bili članovi porote, i radom u njoj, doneli odluku o tome, da li je neko kriv za neko delo ili nije! Taj princip, eto, daje i meni za pravo, da dam jednu takvu ocenu, o delima jednog čoveka, a u ime velikog broja običnih građana i stanovnika, zemalja današnjeg sveta, kojima i sam pripadam.

Više je nego jasno, da se Vladimir Vladimirovič Putin, opredeljuje prema osnovnim ljudskim shvatanjima principa istine, dobra i pravde, a ne prema nečijoj snazi, moći i bogatstvu. On ne trguje prijateljima. On ih ne kupuje. On ih ne prodaje. On ih jednostavno poštuje.

On im nikada ne preti. Ni kada greše i čine ono sa čim se on duboko ne slaže. On im samo to i kaže. Prvo privatno, potom i javno. Ono što ga odvaja od drugih, je to što se on isto tako ponaša i prema svojim neprijateljima! Kada oni čine ono sa čime se on slaže, on se ne libi da ih javno pohvali, i podrži u tome. On i kada njegovi neprijatelji čine ono sa čim se on ne slaže, on im ne preti, već im na to javno ukaže. Zato on često uspeva da prevede svoje nekadašnje neprijatelje u svoje prijatelje! A prijatelje nikada ne gubi. Možeš da ga ne voliš, ali ne možeš da se ne složiš sa njim, i da uvek i na svakom mestu, znaš na čemu si. On nikada ne menja svoje principe na osnovu kojih živi i radi, tokom čitave svoje karijere.

I samo zbog toga, slabi i bespomoćni, u koje spada ogromna većina ljudi na ovoj malenoj planeti današnjice, osećaju da imaju svoga zastupnika, po prvi put u zadnjih nekoliko decenija, a da taj zastupnik za uzvrat ne traži od njih ništa.

Taj čovek je stao na stranu malobrojnog i siromašnog naroda Južne Osetije i Abhazije, napadnutih od strane onoga, koga su u tom trenutku podržavale SAD i NATO. Stao je i na stranu onih, kojima je njihova sopstvena zemlja oduzela pravo da koriste svoj maternji jezik – mislim na Ukrajinu! Stao je i na stranu legitimnog predsednika Sirije, koga su u tom trenutku rušile SAD, EU, NATO, Turska, Saudijska Arabija, Katar, Izrael i ko sve još ne! I to u momentu, kada je držao svega 10 procenata svoje sopstvene teritorije, i kada su ga mnogi već videli kao poraženog! Stao je i rekao čitavom svetu: ja neću odustati od principa koje branim, a to su pravo nekog naroda da sam odlučuje o svojoj sudbini, prava da biraju svog predsednika sami, na svojim izborima, a ne da im se to pravo uskraćuje, tako što stvoriš uslove za takozvanu “obojenu revoluciju”!

SAD su rodonačelnik takvog načina promene režima u zemljama, u kojima im nisu odgovarali vodeći ljudi! Čitavim talasom “obojenih” revolucija, zapljusnuli su novonastale zemlje, koje su bile u sastavu nekadašnjeg SSSR-a, ali i čitavog arapskog sveta (sever Afrike), ali i zemljama Južne Amerike! Ne mogu da ne primetim, da se to ZLO (organizovanog od strane SAD-a), koje je menjalo državna rukovodstva po čitavim svetu, sada, posle mnogo decenija, prošle godine vratilo kući, i pokušava po istim principima da promeni sopstvenog, demokratski izabranog predsednika Donalda Trampa! Jer se dotični ne uklapa u interese bogate oligarhije i plutokratije! Zlo se vratilo kući, i hoće da je zapali.

I zato ponavljam, nije današnji pravednik sveta, postao popularan i omiljen zato što ima moćnu armiju (imaju SAD i Zapad moćniju armiju), nije ni zato što ima moćnije medije (ima samo jedan jedini – RT, a SAD i Zapad imaju na desetine i desetine mnogo moćnijih medija). Nije ni zato što ima bolje “hakere” i informatičare (imaju SAD i Zapad mnogobrojnije ljude za to, jer oni su i izmisli internet, i kontrolišu ga), nije ni zato što ima puno novca od nafte i gasa pa kupuje “ljude” i popularnost (SAD i Zapad imaju mnogo više novca za te svrhe, kao i mrežu nevladinih organizacija pomoću kojih to čine već decenijama). Nije ni zato što je “tiranin i despot” (imaju SAD i Zapad mnogo više iskustva sa takvim ponašanjem), nije ni zato što primenjuje silu (SAD i Zapad su primenjivale vojsku i silu mnogo više, usuđujem se reći stotina puta više).

On je postao moćan i uticajan, zato što je izabrao da bude Pravednik, jer je stao na stranu pravde i istine, svih onih bezimenih i nezaštićenih, slabih i bespomoćnih, kojih je u današnjem socijalno raslojenom svetu ubedljivo najviše! Njima je on postao predvodnik, bez obzira odakle su i ko su, jer on nikome niti preti, niti ga prisiljava na nešto, niti ikoga kupuje! Dovoljno je to što javno staje na njihovu stranu, kad god je to stvar principa, stvar pravde, stvar istine, koju svaki čovek, ako ništa drugo, a ono zna bar da oseti! Tu sposobnost, da po božanskom osećaju pravde, upravlja svojim životom, životom svojih sunarodnika, ali i životom svakog čoveka na današnjoj planeti, daje mu moć, sa kojom će se razdvojiti, tek kada ode sa ovoga sveta! No i tada će, taj večiti božanski princip, inspirisati stvaranje novih pravednika, širom sveta, na čijim će plećima, obični ljudi, i dalje osećati da nisu potpuno zaboravljeni i prepušteni zlu, koje misli, da silom i novcem može sve, pa i da nam oduzme pravo, da po pravdi i istini živimo svoje male nebitne živote!

________________________________

1.www.blic.rs/vesti/svet/svi-vole-putina-predsednik-rusije-nikad-nije-bio-popularniji-u-americi/tkvnj1c
2. www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:556918-Putinova-popularnost-stigla-do-plafona

Izvor: SRBski FBReporter