Tači i Suroi ili zašto je spaljena još jedna knjiga

Pre nekoliko dana spaljena je knjiga Vetona Suroija „Zmijske noge”. Aluzija autora knjige se odnosi na kosovskog premijera Hašima Tačija, čiji je ratni nadimak bio „Zmija”.

Knjigu su spalili ratni veterani Uroševca, a povod je to što se u njoj „omalovažava uloga OVK“ tokom poslednjeg rata na Kosovu.

Stvarni razlozi su malo drugačiji, a reč je o odnosima između Vetona Suroija i Hašima Tačija koji su imali zanimljiv razvoj tokom poslednjih 15 godina.

Njihov prvi susret je iz Rambujea 1999. godine, kada su bili među 17 predstavnika Prištine u prvim pregovorima sa Beogradom posredstvom međunarodne zajednice. Tada je Suroi, koji je stalno nastojao da bude opozicija Ibrahimu Rugovi, u Tačiju našao saveznika.

Neprikosnovenu podršku koju je Rugova imao među kosovskim Albancima, trijumvirat Tači– Suroi–Redžep Ćosja, na jednoj strani, i američki posrednici na drugoj, uspeli su da omalovaže pred javnošću.

U toj političkoj igri, nasuprot očekivanjima Vetona Suroija, u poziciji miljenika Amerikanaca, umesto Rugove, pojavio se Hašim Tači, pa je Suroi ostao praznih ruku.

Odmah posle rata, kad su na Kosovo pristigli Kfor, Unmik i OEBS, međunarodne nevladine organizacije i mnogobrojni diplomatski predstavnici, Suroi se potrudio da ukaže Amerikancima da su pronašli pogrešnog partnera, koji ih bruka pred javnošću. Tome u prilog, Suroi je imao jak argument: tretiranje etničkih manjina od strane „zakasnelih patriota”. Zapravo, kako je bilo malo onih koji su se dokazali u ratu protiv srpske vojske i policije, oportunistički sloj ljudi koji menja kožu po meri novog vladara svoju naklonost novoj vlasti dokazivao je nasiljem nad etničkim manjinama.

Ipak, ogromna masa kosovskih Albanca osudila je takve postupke „zakasnelih patriota“ i Tačijevo nereagovanje, pa na prvim demokratskim izborima na Kosovu 2000. godine, koje je organizovao OEBS, Tači doživljava težak poraz od Rugove.

Ali velika pobeda Rugove ponovo je približila Suroija Tačiju.

Suroi je stvorio stranku koja je na izborima 2004. uspela da osvoji šest odsto glasova, pretežno Rugovinih birača. Ali ni to nije bilo dovoljno za poraz Rugove. On formira koaliciju sa Ramušem Haradinajem, koja perfektno funkcioniše. Da nije bilo pritisaka Beograda prema međunarodnoj zajednici da se Haradinaj pošalje u Hag, Tači i Suroi bi nestali sa kosovske političke scene. Ali odlaskom Haradinaja u Hag Rugova je bio primoran da u pregovaračku ekipu 2005. u Beču pozove i Tačija i Suroija. A prerana smrt Ibrahima Rugove 2006. otvorila je put ovoj dvojici da dođu na vlast.

Izbori 2007. pokazali su veštinu političke igre Hašima Tačija. Ubeđen u svoju pobedu, sve vreme se ponašao kao da mu je Suroi saveznik, a istovremeno mu je spremao zamku.

Tači je uspeo da se u kosovskom parlamentu izglasa izborni zakon koji postavlja prag od pet odsto za nacionalne stranke, tj. za stranke koje ne predstavljaju etničke manjine. Time su svi bili zadovoljni: manjine, jer to se nije ticalo njih, DSK (bivša Rugovina stranka), koja se već rascepala, a i stranka Vetona Suroija, sa šest odsto osvojenih glasova na prethodnim izborima. Ispostavilo se, međutim, da je drugi čovek u Suroijevoj partiji Ilber Hisa (aktuelni ambasador Kosova u Makedoniji) bio podvala, tj. da je Tačijev čovek koji je aktiviran upravo u trenutku kada je Tačiju trebalo da Suroijeva stranka ne pređe prag od pet odsto.

Suroi je to teško podneo i postao je Tačijev oštri kritičar tokom celog njegovog prvog premijerskog mandata. Pri kraju tog mandata, 2010. Hašim Tači je opet nadigrao Vetona Suroija, s tim što mu je u tome pomogao američki ambasador Kristofer Del, koji je pozvao obojicu na večeru gde im je stavio do znanja da će Tači ponovno biti premijer, a da računa na Suroija kao budućeg predsednika Kosova.

Namera Tačija (i američkog ambasadora Dela) bila je da ublaži opozicionu poziciju Suroija, kako bi Tači što bolje prošao na izborima. Posle izbora 2010. obećanje dato Suroiju je prosto zaboravljeno. Predsednik Kosova postao je Bedžet Pacoli, a pošto je i on izigran od Tačija, ambasador Del je izvukao iz koverte ime za javnost potpuno nepoznate Atifete Jahjage, koju je parlament skoro jednoglasno izglasao za predsednicu Kosova.

U pomenutoj knjizi „Zmijske noge” Suroi je izneo svu prljavštinu koja se dovodi u vezu sa Tačijem tokom proteklih 15 godina. Međutim, ljudi na Kosovu manje čitaju knjige a više slušaju glasine i tračeve, tako daje Tačiju bilo dovoljno da pusti glasine da „knjiga omalovažava borbu OVK-a”.

Knjiga Vetona Suroija je dobrodošla Tačiju da bi oko sebe ponovo okupio bivše ratnike, sada kada mora da napušta mesto premijera i prelazi u opoziciju. To je ujedno i odgovor zašto je knjiga upravo sada javno spaljena, mada je odavno izašla iz štampe.

Spaljivanje knjige Vetona Suroija na Kosovu, nažalost, nije izuzetak. Kada je 2004. javno pred kamerama spaljena knjiga autora ovog teksta, taj događaj je minimiziran uz odgovor autoru: „Srpske snage su na Kosovu spalile na stotine hiljade knjiga pa nije bio smak sveta, šta ako su neki Albanci spalili tvoju knjigu?”

Izvor: Politika