Тајне службе и Македонија

Проблеми у функционисању македонске државе толико су бројни и толико велики да је сваки понаособ могао бити кључни разлог дестабилизације ове земље. Зашто су онда главни окидач рушилачких демонстрација и нереда македонске тајне службе? Има довољно података који указују на то да су под страним патронатом намерно гурнуте у незаконит рад да би се то касније искористило као повод. Јер незаконит рад служби безбедности редовно асоцира на тоталитарне режиме и недемократске владе које, хитно би требало оборити и мењати. Никоме то више не треба објашњавати, па ни Македонцима. Зато су девијације у раду тајних служби постале најподеснији механизам за дестабилизацију ионако нестабилних државних система који нису по вољи Запада. При томе се намерно заборавља да је незаконит рад тајних служби тренутно најизраженији управо на Западу, посебно кад је у питању масовно прислушкивање грађана.

Проблеми у раду македонских тајних служби датирају из времена формирања самосталне државе. Македонија је имала добру основу у кадровском смислу од искусних оперативаца и руководилаца у југословенским службама безбедности, али некима од њих нису веровали јер су били југословенски оријентисани. Тако се може рећи да су одлуке доносили нестручни људи, док су неки добри стручњаци гурнути у други план. Македонија јесте све време под патронатом страних сила, чији се интерес мењао – од тога да Македонија буде стабилна, па до тога да буде извор нестабилности на Балкану.

Нама у Србији посебно је важно да Македонија успешно контролише безбедносну ситуацију, посебно по питању албанског и исламског тероризма јер нам од тих структура прети реална опасност и са њихове територије. У том смислу је Србија увек држала отвореном понуду за сарадњу и помоћ, али је проблем у томе ко све на Македонију и колико има утицаја са стране.

СВРХА ПРИСЛУШКИВАЊА 20.000 ЛИЦА

Афере у македонским тајним службама стизале су једна другу као и крупна безбедносна изненађења, посебно када су у питању албански тероризам и сепаратистичке тензије. Понекад је уништавање албанских оружаних терористичких група личило је на прави рат. Уз несналажење тајних служби, непрестано се држи под лупом исправност употребе специјалних јединица, чијим шефовима прекорачење употребе силе, па и оптужбе за још тежа кривична дела, висе као мач над главом.

Највећу аферу прислушкивања покренуо је у фебруару 2015. године Зоран Заев лидер Социјалдемократског савеза Македоније, који је оптужио власт да је у периоду од девет година незаконито прислушкивала 20.000 лица. И не само то него је изнео конкретне податке са доказима о прислушкивању македонских опозиционих лидера. У вези с тим оставке су поднели министарка полиције Гордана Јанкуловска и шеф тајне службе Македоније Саша Мијалков. Међутим, то није било довољно да би се афера смирила, па је покренут кривични поступак против укупно 56 лица у вези са незаконитим прислушкивањем, међу којима је и Никола Груевски, лидер ВМРО-ДПНЕ. Ако је истрагом оправдано обухваћен толики бој лица, прислушкивање јесте било масовно а оставке су потврда да је незаконито.

Да би се ствари разумеле, веома је важно како је Заев дошао до необоривих доказа о незаконитом прислушкивању. Он сам каже да му је податке уступила једна од безбедносних служби суседних земаља. С обзиром на то чије Заев интересе брани у Македонији, то би могло да значи да је податке добио од албанских служби? То је мало вероватно. Од косовских? Још мање. Тако остају само две могућности, или је податке добио од кртице у македонској тајној служби или од неке јаке обавештајне службе са Запада, којима је у садашњој геополитичкој ситуацији у интересу дестабилизација Балкана. Прислушкивање на Балкану је тако масовна појава да се више и не зна ко све кога прислушкује и зашто. Тако је сваки закључак на климавим ногама, јер је свака иоле опремљенија обавештајна служба могла је доћи до транскрипата којима маше Заев.

Невезано за то да ли су оптужбе према македонским службама основане или не, из прошлих и актуелних дешавања види се много тога. Прво, ако се нека служба у било којој земљи одлучи за 20.000 прислушкивања, она сигурно не влада безбедносном ситуацијом. Резултати рада тако масовних прислушкивања тек би требало да дају основ рада и право усмерење служби. Та масовност тек треба да избаци интересантна лица или организације које угрожавају државу и њене грађане. А то опет значи да нема континуитета у раду и да су базе података служби празне и шупље. Ако службе контролишу безбедносну ситуацију и ако су добро одредиле тежиште рада, масовност је потпуно непотребна и рискантна јер је редовно незаконита – ко ће дати одобрење и на основу којих почетних податак за толики број прислушкивања да би оно могло да се узакони? Овакве злоупотребе су пипање у мраку и раде се у крајњој нужди. Врло су рискантне и за руководиоце служби и за политички естаблишмент. Зашто би рескирали ако је безбедносна ситуација под контролом?

Када се одлучују на незаконит рад и злоупотребу служби, политичари и руководиоци служби редовно то правдају вишим интересима – држава је у питању. Рачунају на тајност на основу високе професионалности оперативаца. Међутим, баш та врхунска професионалност често је узрок провала и афера јер оперативци су ти који први не желе да раде незаконито. Они увек нађу начина да под притиском савести и професионалности тајно обелодане злоупотребе. На незаконит рад углавном се одлучују руководиоци у тајним службама под притиском политичара, док оперативце у том смислу нико ништа и не пита и све се објашњава ставом – виши интереси.

ДА ЛИ ЈЕ ИВАНОВ ДЕЛОВАО САМОИНИЦИЈАТИВНО

Сасвим је могуће да су македонске службе овако масовно прислушкивање вршиле услужно за неку јаку страну службу под чијим су патронатом ако су се ове службе увериле да Македонци не познају довољно безбедносну ситуацију. Није далеко од памети да је то нека америчка служба. Американци су такве акције масовног прислушкивања изводили у многим земљама Европе. Афера сличног типа догодила се у Немачкој, али се увелико износе подаци и о масовном прислушкивању у Француској и Енглеској, где још увек све то није достигло ниво афере.

Садашњи потез председника Македоније Ђорђа Иванова који је донео одлуку о аболицији оптужених лица изазвао је буру протеста и демонстрација у Скопљу. Он је оптужена лица помиловао без спровођења поступка. Тешко је поверовати, с обзиром на стране утицаје у Македонији, да је такву одлуку донео самоиницијативно. Његова одлука је доказ да идеја о злоупотребама и незаконитом прислушкивању није потекла из саме тајне службе, него од политичких органа или по налогу и инструкцијама моћне службе са Запада. Нису западњаци емотивани и осетљиви на страдање македонских оперативаца и политичара, чак ако су их они инструисали – лако би их пустили низ воду и заборавили да постоје док труну по затворима под образложењем – сами су криви јер су погрешили. Међутим, потребмно је замаскирати налогодавце и праве иницијаторе незаконитог рада. Зато је стигао налог или инструкција да се садашњи „кривци“ аболирају како се не би дознали „прави“ и стварно одговорни за незаконит рад.

Чињеница је да америчке службе безбедности од терористичког напада на куле близнакиње више не бирају средства да би дошле до података, често незаконито. Између осталог, масовно прислушкују своје грађане али и грађане у Европи. Најпознатији програм овог типа је под именом Темпора, где се говори о огромном броју контролисаних комуникацијских и интернет веза. Постоје и други програми, као што је Prism (Призма), за коју су такође везане информације о великом броју незаконитог прислушкивања људи. Због оваквог наступа америчке NSA према европским земљама, почела је да фигурира узречица – амерички партнери треће класе. Каква је онда била могућност Македоније и њене тајне службе да избегну масовно прислушкивање ако то нису могле да спрече Енглеска, Француска и Немачка (ако се уопште ради о томе или је у питању интерна одлука и интерна акција македонске владе и шефова тајне службе).

Нарушавање приватности и људских права у САД и Европи постала је редовна и масовна појава, а владе европских земаља немају снаге да се одупру захтевима најјачих безбедносних служби на свету. Уосталом, на злоупотребе и незаконит рад се одлучују и саме. Тако данас више није тајна да британске службе без судског одобрења могу да шпијунирају свакога ко ни је Британац а немачка BND сваког ко није Немац. Људска права и слободе, као основа сјаја западних система, потпуно су избледеле. Зато последња изјава америчког председника Барака Обаме којом упозорава да је стање људских права угрожено у целом свету звучи смешно. Обама је заборавио шта је реекао пре тога: „Не можемо имати сто посто безбедности и сто посто приватности са мало непријатности“.

САРАДЊА НАШИХ И МАКЕДОНСКИХ СЛУЖБИ

И поред свих упозорења да ће је снаћи оно што је данас сналази, Македонија није хтела са Србијом. У реду, то је њено право, међутим, морала је у најмању руку да буде неутрална, али није тако било. Кад се Македонија налазила у тешком безбедносном стању, тражила је и прихватала помоћ из Србије. Када је Србија била у неприлици, Македонија је редовно била на страни наших противника, посебно у ратним временима на Балкану. То не треба да чуди ако се зна колико су страни утицаји присутни у овој земљи и колико се преко Македоније сударају интереси великих сила и претензије неких суседних држава. И не само то него је општи утисак да без подршке и заштите САД Македонија оваква какава јесте не би ни постојала. Три суседне земље раде на томе да је разбију – Албанија, Грчка и Бугарска, и то би се већ догодило да није заштите САД. Најава федерализације Македоније по захтеву албанског фактора је први корак у њеном разбијању. Да ли ће се то догодити, зависи од регионалних интереса САД.

У ратним и поратним годинама на Балкану македонске службе су се бавиле само једним тежишним безбедносним проблемом – албанским тероризмом и сепаратизмом. Често су подцењиване и нису третиране равноправно са осталим тајним службама у регији, а понекад су и злоупотребљаване јер је неискусне и политизоване македонске кадрове било лако насамарити. То ће најбоље објаснити један пример који јасно показује колико су Македонци били наивни и како су увек били спремни да у интересу других раде против Србије.

Након избијања великих обавештајних афера у РВ и ПВО ЈНА „Лабрадор“ и „Опера“ хрватске безбедносне службе су на све начине покушавале да се дочепају Раденка Радојчића, припадника групе „Лабрадор“ а истовремено идејног творца и шефа „Опере“. Овде није поента да се објашњавају обавештајне игре у вези са „Опером“, него је циљ да се објасни шта се дешавало са Раденком Радојчићем, за кога су сви знали да је не само добро информисан него практично непресушна база најзначајнијих обавештајних података о свему и свачему.

КАКО ЈЕ МАКЕДОНИЈА УПОТРЕБЉЕНА ПРОТИВ СРБИЈЕ

Највећи интерес да га се дочепају имали су Хрвати али није било никакве логике да Радојчић оде директно тамо где ће бити ухапшен и суђен иако су и такви покушаји постојали. Хрвати су направили дил са Словенијом да се Радојчић на превару доведе у Љубљану. У акцију је укључен бивши мајор КОС Мустафа Чандић, који је већ био у Словенији, а у кога је Радојчић имао велико поверење. Мустафа му је ситуацију приказао тако као да ће обојица радити у безбедносној служби Словеније и Радојчић му је дао свој пристанак да га илегално пребаце у Словенију.

То није није било лако извести. У то време Радојчић је био у војном затвору у Београду на издржавању казне због незаконитог рада у „Опери“. Проблем није могао бити решен без безбедносних служби Македоније, које су се радо укључиле у ову тројну операцију против интереса Србије. Кад се Радојчић у Србији нашао на слободи, акција је кренула. Искориштен је словеначки официр уграђен у УНХЦР Ладислав Грабер, који је из Македоније у Србију пренео македнски пасош за Радојчића на лажно име (Сенад Дервишевић) и пребацио га у Македонију. Из Македоније је са истим македонским пасошем пребачен у Љубљану да би на крају завршио у Хрватској, где му је суђено.

У комплетној операцији македонске службе су преварене и јасно се види да нису дорасле словеначким и хрватским службама. Како? Македонске службе су имале Радојчића на располагању четири дана да обаве с њим информативни разговор, и оне су то и урадиле. Међутим, словеначка служба га је, исто као и касније хрватска, саслушавала више од месец дана. Његове изјаве у Словенији и Хрватској у којима је море обавештајних података личе на праве књиге, док су Македонци добили мрвице на неколико куцаних страница папира. У том кратком разговору оријентисали су се искључиво на албански тероризам, а Радојчић је о томе најмање знао. Нису се придржавали старог правила – узми све кад већ имаш шансу. Нису ни знали да Радојчић располаже масом поверљивих докумената на микрофилмовима које је сакрио у тајним боксовима у Београду, и у комплетној акцији су испали обични дилетанти у односу на Словенце и Хрвате.

Македонци су схватили да су преварени и подцењени јер су за четири дана успели само да отворе теме са којима би требало разговарати са Радојчићем, али било је касно, он је већ био у Љубљани. Пуковник Атанасовски из македонске обавештајне службе покушао је да са њим ступи у везу и у Љубљани, али ништа није успео да поправи.

Све то говори о траљавом и непрофесионалном раду македонских тајних служби још у то време, јер искусним професионалцима се тако нешто не би могло догодити. Професионалац зна да су такве шансе непоновљиве и да се морају искористити одмах. Сем тога, без Македоније ова акција не би могла да се изведе, а они су далеко најмање од ње имали користи. Све то говори још нешто што не треба заборавити – македонске службе безбедности су биле спремне да раде против интереса Србије, а у корист Словеније и Хрватске, а утисак је да би тако радиле и данас. То не значи да са њима не би требало сарађивати – свакако треба, али само до те мере колико је то у интересу Србије.

НАШЕ СЛУЖБЕ И МАКЕДОНИЗАЦИЈА СРБИЈЕ

Дешавања у Македонији имају више везе са Србијом него што се то у први мах може претпоставити. Како год је на удару Македонија, тако је на удару и Србија са циљем дестабилизације. Ако комлетна акција дестабилизације и промене власти у Македонији успе по основу незеконитог рада служби безбедности, зашто идентичну акцију не применити на друге земље региона? Наравно да ће након Македоније прве бити типоване Србија и Република Српска. Такву идеју и такву могућност морају имати у виду владе и министри који руководе безбедносним службама и у Србији и у Српској. Законит и потпуно контролисан рад служби безбедности и потпуна елиминација страних утицаја је основа стабилности.

Неке невладине организације у Србији одавно стварају услове за шири напад на службе безбедности и отварање великих афера. Њима се прикључио и заштитник грађана Саша Јанковић. Напади на службе су латентни, поготову у погледу незаконитог и масовног прислушкивања и незаконитог праћења лица. Није битно што све то није тачно – важно је да се дижу тензије. Ипак, ништа лоше не може да се догоди ако руковођење службама буде квалитетно и ако одговорни не наседну на инструкције и сугестије са стране. Неће бити лако одупрети се таквим захтевима, јер тренутно нема безбедносне службе у Европи која се може похвалити да потпуно влада безбедносном ситуацијом и да не може доживети изненађења. Због високог степена опасности навођење на масовну незакониту примену тајних метода рада, може бити представљено као пресудни интерес Европе и Европске уније којој тежимо. Све то се може приказати као сарадња међу службама безбедности која је неопходна. Јер, ако се масовно прислушкују Немци, Французи и Енглези, зашто не би могли Срби?

ОНО ШТО МОРАМО ИЗБЕЋИ

Ако се захтеви и предлози овог типа енергично не одбију, зна се шта следи. Једнога дана и у нашим новинама ће осванути транскрипти и подаци о масовном прислушкивању, исто као и у Македонији. Апсолутно нема дилеме да наше службе морају радити законито. То никако не значи да треба да раде мање. Управо супротно. Морају радити много више. Ако буду на тежишту проблема и ако знају према коме тачно треба применити мере, масовна незаконита примене није им ни потребна. Масовност попуњава празнине нерада и непознавања ситуације да би се имало бар нешто од релевантних података.

У међународној размени података о тероризму и терористима има великих проблема. Размењују се само подаци о већ познатим терористима, који су већ изводили терористичке акције, док се подаци о потенцијалним и непознатим терористима себично чувају. Да ли је у питању себичност или одлука да се не размењују непроверени подаци како се службе не би бламирале, није познато. Тако Србија у својој заштити не може пуно рачунати на помоћ са стране, него се мора ослонити искључиво на своје безбедносне службе.

Ако се већ напади и подметања не могу избећи, требаће много памети и мудрости да оне остану законски чисте и оперативно ефикасне. Зато службама безбедности сада треба посветити довољно пажње у смислу контроле, кадровског и технолошког унапређења и јачања, а не када избију велике афере. Тада ће бити касно и тада можемо очекивати македонски сценарио.

Ако постоји период када не би требало нападати и узнемиравати службе безбедности, онда је то сад, без обзира ко шта мислио о њиховом раду. За стварање услова за нормалан рад тајних служби, неопходно је раскринкати и санкционисати сваки покушај подметања измишљених афера које могу дестабилизовати земљу. Не могу се лажне оптужбе и безразложни напади на службе третирати као достигнућа демократије. Далеко од тога да је стање у службама идеално, али за веће корекције треба изабрати мирнији тренутак. Сада су нам добре такве какве јесу јер ми других немамо, а једино оне могу да нас заштите од тероризма и других облика угрожавања. Сада вршити неке озбиљне захвате и резове у службама било би ван памети, чак ако неко и мисли да би то требало чинити, јер такви захвати захтевају време и уходавање, а времена нема јер су се опасности већ надвиле над Србијом. Ово посебно важи за тајне службе безбедности у Србији као што су БИА и ВБА. Да ли су наше службе безбедности добре или лоше, у овом тренутку није најважније, него да раде пуном снагом, без ометања, да су правилно усмерене и контролисане.

Далеко од тога да су службе безбедности једини проблем у Македонији, али је неко успео да њихов рад и пропусте у раду представи као највећи државни проблем. Зато је паметно учити се на туђим грешкама и о службама безбедости размишљати на време. Компромитацијом служби безбедности постиже се двоструки ефекат јер након тога нема ко да ефикасно успостави ред при покушајима даље дестабилизације државе када се ланчано покрену друга питања и демонстрације и немири постану још масовнији. Благовремена брига државе о тајним службама је гарант да дестабилизације Србије преко служби безбедности и македонизације Србије неће бити.

Извор: Нови Стандард