Тактички медији над Балканом

Тероризам се не може посматрати сам по себи, већ искључиво у контексту, када неминовно уочавамо његову повезаност са циљевима који се терором желе постићи. Тако је тероризам средство, односно метод, нужно не једини, помоћу којег се одређена идеологија настоји остварити. Та идеолошка, односно политичка потка, неопходна је у квалификацији терористичког дела. Исти однос је присутан у корелацији глобализам – неолиберализам. Глобализам је метод који је у функцији, такође једне идеологије – неолиберализма. Наравно, економско језгро глобализма је најважније, али није једино. Широка лепеза глобализације у култури, образовању, и низу друштвених сфера, не сме се занемарити. Глобализам користи доктрину деструкције и хаоса, након чега следи фрагментација простора, затим његова дефрагментација, али са новим државама и новим, неоколонијалним односима. Глобализација прати реконфигурацију и нову доктрину глобалне економије, а основна алатка је економска криза. Од свих америчких стратегија, осмишљених у циљу одржавања неприкосновеног економског и војног лидерства, као врхунско достигнуће издваја се стратегија циклуса. Наиме, у скоро једнаким цикличним размацима производе се велике економске кризе које погађају низ светских региона, најчешће Европу, како би се сачувала америчка привреда, односно долар. Користећи садашњу економску кризу у ЕУ, САД успостављају глобалну милитаризацију, траже измене у ланцу командовања НАТО, као и неколико пута већа улагања у наоружање.

Талас глобализма заустављен је на границама Русије. Сада се акумулира енергија и концентрише снага како би наредни талас био разорнији и, по могућности,  незаустављив. Нови сценарио ће се почети реализовати након што САД у Европу инсталирају целокупан стратешки потенцијал ракета средњег домета, који ће, наравно, наплатити од чланица НАТО. Уједно, потребно је решити и питање командовања, односно линију руковођења, која убудуће неће подразумевати консензус земаља чланица пакта. Да би Европа била спремна за ново „таласање“ према Истоку, осмишљеном медијском кампањом, Русија у очима европских земаља мора постати застрашујући непријатељ. Стога медији, које Пентагон назива тактичким медијима, Европу бомбардују зика вирусима, еболом, терористима који прете ЕУ прљавим бомбама. Штрајкови, економија, насиље – силовање, корупција, климатске катаклизме, метеори, ванземаљци … Циљ ових „тепих бомби“ којима медији засипају и излуђују Европљане је да се доведу у такво психичко стање да не реагују ни на лансирање ракета средњег домета, у случају сукоба са Русијом. Пласирање дезинформација је део психолошких операција, што указује да се НАТО припрема за вођење рата са Русијом, али туђим рукама, односно, користећи бивше чланице СССР-а, Украјину и балтичке земље.

Психолошке (псиоп) и специјалне операције проводе се на Балкану, на Блиском истоку, Закавказју, у централној Азији. За ове операције издвајају се непојмљиво велика финансијска средства. У том смислу се у специјалну операцију убраја и вештачки изазвана економска криза, подстакнута ради стварања осећаја безнађа, велике незапослености, а што све треба да поремети норме вредности и произведе осећај да људски живот не вреди, и да ништа не представља. Тако ће се лакше регрутовати и попуњавати фаланге за пројектовани рат са Русијом. Као што се 1990-тих година дешавало на Балкану, растакање постојећих и стварање нових држава уследиће и на Блиском истоку, а сличан процес планиран је за Закавказје, као и централну Азију. Мултиетничке државе се планирају цепати по националном и верском шаву, након што се подстакне рат на вештачки пројектованој међуетничкој мржњи. Чак се на званичним састанцима користи термин „балканизација“ (Ирака, Ирана, Сирије, Саудијске Арабије). Стога „вођење рата против тероризма“ треба читати као „вођење рата помоћу терора“ за геополитичке интересе власника крупног капитала, банкарски картел и корпорације.

Геополитички играчи су међусобно поделили карте. Бондстил, америчка база на Косову, треба да прерасте у највећу војну базу у Европи, а ракете са Косова да покривају Блиски исток, Закавказје, део Русије. Турска рачуна на обнову нео-отоманизма на подручју Косова, Санџака, БиХ, југа Србије. Игроказ њених сукоба са Меркеловом није стваран. Немачка добија неспорну лидерску позицију у ЕУ и пролаз према Азији.

Као што су 1914. године,  1941. и 2001. године Србија и Срби, уопште, били на путу великих сила када су се њихове војске кретале према Блиском истоку и Азији, Срби су и данас на удару. Методе које се користе против Срба – етнички сукоби, економски слом, уништење културе, ревидирање историје – примениће се и према Русији, која је већ проглашена за главног непријатеља геополитичких интереса Запада. У међувремену, „мале Русе“ треба наутралисати. Од Срба настоје направити аморфну политичку масу, како Срби не би били фактор ни у економском, ни у војном смислу. Следи даља сатанизација Срба. Креирају се полуистине, лажи, производе се ексклузивне, сензационалистичке информације, јавност се припрема да све прихвати „здраво за готово“. На подручју централног Балкана псиоп операцијама настоји се криминализовати власт, а потом срушити на улици. Иста се матрица примјењује у Скопљу, Бања Луци, а планирана је и за Београд.

Македонија, Србија и Република Српска биће изложене свим аспектима хибридног рата. У Српској је за очекивати пресликавање ситуације из Македоније. Опозиција ће опструисати изборе, као што их Заев опструише, свестан да ће их изгубити. Последња брана дезинформацијама, медијској пропаганди и псиоп операцијама у Републици Српској је РТРС. Зато и јесте толико на удару „шарених“ револуционара.

Федерални медији су повели оркестрирану кампању против Српске јер „у Приједору не дозвољавају да се погинулој деци подигне споменик“, на чему инсистира извјесни Срђан Шушница. Да се разумемо, свака невина жртва заслужује споменик. Али, где то у Хрватској Срби могу спомен-плочу поставити? У Сарајеву, у Добровољачкој, на месту страдања најмилијих, Срби не могу поставити ни споменик ни спомен-плочу, чак ни оставити букет цвећа.

Извор: Фонд Стратешке Културе