Taktički mediji nad Balkanom

Terorizam se ne može posmatrati sam po sebi, već isključivo u kontekstu, kada neminovno uočavamo njegovu povezanost sa ciljevima koji se terorom žele postići. Tako je terorizam sredstvo, odnosno metod, nužno ne jedini, pomoću kojeg se određena ideologija nastoji ostvariti. Ta ideološka, odnosno politička potka, neophodna je u kvalifikaciji terorističkog dela. Isti odnos je prisutan u korelaciji globalizam – neoliberalizam. Globalizam je metod koji je u funkciji, takođe jedne ideologije – neoliberalizma. Naravno, ekonomsko jezgro globalizma je najvažnije, ali nije jedino. Široka lepeza globalizacije u kulturi, obrazovanju, i nizu društvenih sfera, ne sme se zanemariti. Globalizam koristi doktrinu destrukcije i haosa, nakon čega sledi fragmentacija prostora, zatim njegova defragmentacija, ali sa novim državama i novim, neokolonijalnim odnosima. Globalizacija prati rekonfiguraciju i novu doktrinu globalne ekonomije, a osnovna alatka je ekonomska kriza. Od svih američkih strategija, osmišljenih u cilju održavanja neprikosnovenog ekonomskog i vojnog liderstva, kao vrhunsko dostignuće izdvaja se strategija ciklusa. Naime, u skoro jednakim cikličnim razmacima proizvode se velike ekonomske krize koje pogađaju niz svetskih regiona, najčešće Evropu, kako bi se sačuvala američka privreda, odnosno dolar. Koristeći sadašnju ekonomsku krizu u EU, SAD uspostavljaju globalnu militarizaciju, traže izmene u lancu komandovanja NATO, kao i nekoliko puta veća ulaganja u naoružanje.

Talas globalizma zaustavljen je na granicama Rusije. Sada se akumulira energija i koncentriše snaga kako bi naredni talas bio razorniji i, po mogućnosti,  nezaustavljiv. Novi scenario će se početi realizovati nakon što SAD u Evropu instaliraju celokupan strateški potencijal raketa srednjeg dometa, koji će, naravno, naplatiti od članica NATO. Ujedno, potrebno je rešiti i pitanje komandovanja, odnosno liniju rukovođenja, koja ubuduće neće podrazumevati konsenzus zemalja članica pakta. Da bi Evropa bila spremna za novo „talasanje“ prema Istoku, osmišljenom medijskom kampanjom, Rusija u očima evropskih zemalja mora postati zastrašujući neprijatelj. Stoga mediji, koje Pentagon naziva taktičkim medijima, Evropu bombarduju zika virusima, ebolom, teroristima koji prete EU prljavim bombama. Štrajkovi, ekonomija, nasilje – silovanje, korupcija, klimatske kataklizme, meteori, vanzemaljci … Cilj ovih „tepih bombi“ kojima mediji zasipaju i izluđuju Evropljane je da se dovedu u takvo psihičko stanje da ne reaguju ni na lansiranje raketa srednjeg dometa, u slučaju sukoba sa Rusijom. Plasiranje dezinformacija je deo psiholoških operacija, što ukazuje da se NATO priprema za vođenje rata sa Rusijom, ali tuđim rukama, odnosno, koristeći bivše članice SSSR-a, Ukrajinu i baltičke zemlje.

Psihološke (psiop) i specijalne operacije provode se na Balkanu, na Bliskom istoku, Zakavkazju, u centralnoj Aziji. Za ove operacije izdvajaju se nepojmljivo velika finansijska sredstva. U tom smislu se u specijalnu operaciju ubraja i veštački izazvana ekonomska kriza, podstaknuta radi stvaranja osećaja beznađa, velike nezaposlenosti, a što sve treba da poremeti norme vrednosti i proizvede osećaj da ljudski život ne vredi, i da ništa ne predstavlja. Tako će se lakše regrutovati i popunjavati falange za projektovani rat sa Rusijom. Kao što se 1990-tih godina dešavalo na Balkanu, rastakanje postojećih i stvaranje novih država uslediće i na Bliskom istoku, a sličan proces planiran je za Zakavkazje, kao i centralnu Aziju. Multietničke države se planiraju cepati po nacionalnom i verskom šavu, nakon što se podstakne rat na veštački projektovanoj međuetničkoj mržnji. Čak se na zvaničnim sastancima koristi termin „balkanizacija“ (Iraka, Irana, Sirije, Saudijske Arabije). Stoga „vođenje rata protiv terorizma“ treba čitati kao „vođenje rata pomoću terora“ za geopolitičke interese vlasnika krupnog kapitala, bankarski kartel i korporacije.

Geopolitički igrači su međusobno podelili karte. Bondstil, američka baza na Kosovu, treba da preraste u najveću vojnu bazu u Evropi, a rakete sa Kosova da pokrivaju Bliski istok, Zakavkazje, deo Rusije. Turska računa na obnovu neo-otomanizma na području Kosova, Sandžaka, BiH, juga Srbije. Igrokaz njenih sukoba sa Merkelovom nije stvaran. Nemačka dobija nespornu lidersku poziciju u EU i prolaz prema Aziji.

Kao što su 1914. godine,  1941. i 2001. godine Srbija i Srbi, uopšte, bili na putu velikih sila kada su se njihove vojske kretale prema Bliskom istoku i Aziji, Srbi su i danas na udaru. Metode koje se koriste protiv Srba – etnički sukobi, ekonomski slom, uništenje kulture, revidiranje istorije – primeniće se i prema Rusiji, koja je već proglašena za glavnog neprijatelja geopolitičkih interesa Zapada. U međuvremenu, „male Ruse“ treba nautralisati. Od Srba nastoje napraviti amorfnu političku masu, kako Srbi ne bi bili faktor ni u ekonomskom, ni u vojnom smislu. Sledi dalja satanizacija Srba. Kreiraju se poluistine, laži, proizvode se ekskluzivne, senzacionalističke informacije, javnost se priprema da sve prihvati „zdravo za gotovo“. Na području centralnog Balkana psiop operacijama nastoji se kriminalizovati vlast, a potom srušiti na ulici. Ista se matrica primjenjuje u Skoplju, Banja Luci, a planirana je i za Beograd.

Makedonija, Srbija i Republika Srpska biće izložene svim aspektima hibridnog rata. U Srpskoj je za očekivati preslikavanje situacije iz Makedonije. Opozicija će opstruisati izbore, kao što ih Zaev opstruiše, svestan da će ih izgubiti. Poslednja brana dezinformacijama, medijskoj propagandi i psiop operacijama u Republici Srpskoj je RTRS. Zato i jeste toliko na udaru „šarenih“ revolucionara.

Federalni mediji su poveli orkestriranu kampanju protiv Srpske jer „u Prijedoru ne dozvoljavaju da se poginuloj deci podigne spomenik“, na čemu insistira izvjesni Srđan Šušnica. Da se razumemo, svaka nevina žrtva zaslužuje spomenik. Ali, gde to u Hrvatskoj Srbi mogu spomen-ploču postaviti? U Sarajevu, u Dobrovoljačkoj, na mestu stradanja najmilijih, Srbi ne mogu postaviti ni spomenik ni spomen-ploču, čak ni ostaviti buket cveća.

Izvor: Fond Strateške Kulture