Tehnički bankrot Ukrajine i njegove posledice

Ukrajina je dugo išla prema ovom događaju. Najzad se dogodilo! Formalno – bankrot je konstatovan  23. septembra, na dan kada je Evropski komitet Međunarodne asocijacije svopova i derivata (ISDA) doneo svoju rezoluciju o Ukrajini  kojom se konstatuje tehnički bankrot te zemlje. Slične verdikte je objavio niz agencija koje se bave rejtingom. Tako je međunarodna agencija Standard & Poor’s  priznala izborni  bankrot u stranoj valuti, a u trećoj dekadi  septembra je dala izjavu da može da smanji kreditni rejting Ukrajine na nivo „D“, tj. na potpuni bankrot.

ISDA je međunarodna  nedržavna agencija koja je formirana 1985.godine sa sedištem u Njujorku. Ona objedinjuje najveće igrače  svetskog finansijskog tržišta – banke i fondove. U stalnom komitetu Asocijacije je 15 svetskih giganata – Bank of America, BNP Paribas, Deutsche Bank, Goldman Sachs, JPMorgan Chase Bank, Morgan Stanley & Co. International i dr. Svih 15 je jednoglasno glasalo za rezoluciju o Ukrajini. Odluka giganata svetskog finansijskog biznisa  je predstavljala trenutnu reakciju na odluku ukrajinske vlade br. 978-r od 22.septembra, koju je potpisao Jacenjuk, koja uvodi moratorijum na isplatu 500 miliona dolara duga po evroobligacijama. Taj moratorijum je kvalifikovan kao tehničko bankrotiranje Ukrajine za njene spoljne obaveze.

Istina, nije baš sasvim jasno zašto je ISDA ukrajinski moratorijum nazvala tehničkim bankrotiranjem. Jer tako je prihvaćeno u svetskoj praksi:    tako se računa   odbijanje   izvršenja spoljnih obaveza od strane jedne zemlje, ako je ono usaglašeno sa kreditorima. Ponekad  se kao tehnički bankrot smatra dužnikovo zadržavanje pri isplati  novca  za plaćanje i gašenje duga.

Vi ćete da se zapitate: pa zar se Kijev nije sa kreditorima dogovorio o restrukturizaciji državnog spoljnog duga? Jer su to još u avgustu sa radošću saopštili premijer Ukrajine Arsenije Jacenjuk i ministar finansija Natalija Jaresko. Pa eto: njihove izjave ni malo ne vrede. Prema svetskoj politici i običajima, smatra se da je restrukturizacija dugovanja izvedena ukoliko su se sa njom složili vlasnici dugovanja u čijim je rukama minimum 75% ukupne količine dužničkih zahteva, računatih po nominalnoj vrednosti. U slučaju takozvanog restruktuiranog ukrajinskog državnog duga taj uslov nije ispoštovan (po mojim procenama  dogovor je napravljen za približno polovinu duga). Kijev je odlučio da ignoriše mnoge ozbiljne vlasnike ukrajinskih evrobondova, smatrajući, očigledno, da će Vašington, kao pokrovitelj  kijevske hunte, pritegnuti nezavisne vlasnike ukrajinskih hartija.

A dalje su se događaji razvijali na sledeći način. U roku  koji je dat Kijevu za gašenje tekućih obaveza na iznos od 500 miliona dolara  nije se ništa desilo. 2.oktobra, poslednjeg radnog dana, pre nego što je stupilo na snagu  rešenje Jacenjukove vlade o odbijanju da se isplate dugovanja, ISDA je iza zatvorenih vrata donela konačnu odluku  sa zaključkom da je Ukrajina tehnički bankrotirala za vanberzanske aktive. To se saznalo 3.oktobra. Odluka stalne komisije asocijacije ISDA je zvanično objavljena u ponedeljak, 5.oktobra. Asocijacija nastavlja da deluje jasno i čvrsto jer moratorijum ukrajinske vlade direktno zadire u interese članica Asocijacije. Jedina formulacija koja ublažava rezoluciju ISDA je što je bankrotiranje nazvano „tehničko“. U  suštini – radi se o potpunom bankrotstvu. Vrlo brzo će smokvin listić u obliku termina „tehničko“  biti odbačeno, i među kreditorima će početi najžešća moguća borba  kako bi svako od njih zadovoljio svoje kreditorske zahteve koje ima prema Ukrajini.

Ima članova ISDA kojima bankrotiranje Ukrajine može da nanese ozbiljne gubitke i to ne zato što su oni vlasnici evrobondova koje je izbacila na tržište vlast Ukrajine, već zato što su oni takvim vlasnicima prodali osiguranje CDS (svopove koji se odnose na kreditno bankrotiranje).  Na primer, takvim biznisom se aktivno bavi JPMorgan Chase Bank. Vlasnici te banke se boje bankrotstva Ukrajine i više od Jacenjuka zajedno sa Natalijom Jaresko. Međutim, i ta banka je bila prinuđena da glasa za priznanje bankrota Ukrajine, i tako se složila da će morati da isplati solidne kompenzacije vlasnicima ukrajinskih evrobondova. Zatim će  se JPMorgan Chase Bank  pozabaviti dranjem sedam koža sa Ukrajine kako ne bi ostao poslednji u toj hazardnoj igri. Naravno, u dranju sedam koža će učestvovati i druge članice  ISDA.

Teško je reći čiji će zubi u grupi svetskih derikoža biti najoštriji kada se   na komadiće budu kidali ostaci Ukrajine, ali mislim da će najhalapljiviji u tom krdu zelenaša biti finansijski  lešinari – investicioni fondovi koji će za sitnu paru otkupljivati dužničke hartije raznih država, a zatim će zahtevati od država-emitenata tih hartija njihov otkup po nominali. Finansijski lešinari su poznati po tome da znaju da rasturaju sporazume  o restrukturizovanju suverenih dugova. To su oni uradili i sa Argentinom koja je u prošloj deceniji  uz velike napore uspela da odradi dve restrukturizacije koje su joj omogućile da umanji suvereni dug za otprilike 100 milijardi dolara.

Ukrajinske evrobondove je aktivno otkupljivao jedan takav finansijski lešinar – američki fond „Frenklin Templton“ (Franklin Templeton). On je bio glavni u grupi kreditora koji su vodili pregovore sa vladom Ukrajine o restruktuiranju dugovanja.  U samom početku pregovora sa vladom Ukrajine u portfelju fonda su bili ukrajinski evrobondovi u vrednosti od 7,6 milijardi dolara. Neki su se čudili: zar se vuk pretvorio u jagnje? Upravo je o takvoj metamorfozi govorio Kijev kada je saopštio da je restrukturizacija, zamislite, uspešno sprovedena, i dug Ukrajine se smanjio za 20%.

Međutim, to je sve bio – blef. Vašington je koštalo mnogo truda da natera  kreditore  Kijeva da mu učine izvesne ustupke. Konkretno, Bela kuća je radila sa finansijskim holdingom  BlackRock Inc. Po veličini kontrolisanih aktiva (4,57 biliona dolara) to je najveća finansijska korporacija u Americi, a možda i u svetu. Sa njom imaju veze: ministri finansija SAD (Lorens Samers – bivši i Džejkob Li – sadašnji), predsednik saveta upravljača  FED-om  Džanet Jelen i druge „glavešine“. A  BlackRock Inc. je, sa svoje strane, akcionar pominjanog fonda Franklin Templeton.

Ukratko rečeno, Bela kuća je pritisla BlackRock, BlackRock je pritisnuo Franklin Templeton, Franklin Templeton je „savio vrat“ i pristao na restrukturizaciju duga. Međutim, Bela kuća ipak nije uspela u svojoj nameri. Prvo, administracija SAD nema prilaza mnogim vlasnicima ukrajinskih dužničkih hartija zbog čega se i nije uspelo u nameri  da se sakupi 75%  koliko je bilo neophodno  da bi se priznala zakonitost restrukturizacije. Drugo, BlackRock i Franklin Templeton  su samo imitirali lojalnost Beloj kući. Kod finansijskih lešinara je dranje kože uvek na prvom mestu, a politika, i ako ih uopšte interesuje, interesuje ih mnogo manje.

Prema nizu izvora, još dok su bili u toku pregovori kreditora sa Kijevom,   Franklin Templeton je ukrajinske evrobondove ustupio drugim finansijskim lešinarima – fondovima Aurelius  i  Elliott. Oni su izvan prave kontrole  koju sprovodi Bela kuća i namera im je da dave Ukrajinu dok god mogu. Otprilike isto onako kako su davili  i nastavljaju da dave Argentinu. Ti fondovi su prozvani „nezavisni međunarodni kolektori“, njihove usluge koriste mnoge vrlo uvažene banke i fondovi koji ne žele da prljaju svoj renome, ali žele svoje dužnike da oderu koliko god se može. Priča sa „restruktuiranjem“ ukrajinskog duga još jednom pokazuje da administracija SAD-a  ne kontroliše finansijsku situaciju Ukrajine. To je vrlo osetljiva slaba tačka Vašingtona.

Uostalom, prelazak dužničkih zahteva u ruke „nezavisnih međunarodnih kolektora“ predstavlja još veću pretnju po samu Ukrajinu. Strani kreditori će početi da se bave ničim ne sputanim maroderstvom. Posledice mogu da budu  užasne. Kijev će da pokuša da hermetički zatvori granicu zemlje (na planu oticanja kapitala), ali pri sadašnjoj pomami korporacija teško da će to biti moguće. Devizni računi fizičkih i pravnih lica u najboljem slučaju će biti zamrznuti, u gorem će doći do konfiskovanja deviza. Poslednji formalni znaci  suvereniteta  mogu biti likvidirani. Mesto ukrajinske vlade može da zauzme nekakva „privremena administracija“ koju će sačinjavati predstavnici glavnih kreditora (slično situaciji kada se postavlja privremena administracija u banci čije je bankrotiranje upravo saopšteno). Odštetni zahtevi će se zadovoljavati preko privatizacije ostataka državne svojine. Uostalom, od privatizacije baš ne treba da se očekuje previše. Kreditori će da obrate pažnju na prisilnu naplatu spoljnih aktiva Ukrajine.  Odnos Zapada prema Ukrajini može naglo da se promeni. Inostrane sudije će štancovati rešenja o konfiskaciji  ukrajinskih aktiva u korist kreditora. Kada budu iscrpljene državne spoljne aktive, uzimaće se privatne aktive, tj. one kojih su se ukrajinski oligarsi nakrali dok su trajale „reforme“ i prebacili u inostranstvo.

I tako, obaveštenje  ISDA o „tehničkom bankrotiranju“ Ukrajine predstavlja signal za početak čišćenja aktiva te zemlje od strane finansijskih lešinara i ostalih ajkula koje pripadaju finansijskom svetu. Ako se ne desi pravo čudo – privreda Ukrajine  može da bude potpuno uništena.

Izvor: Fond Strateške Kulture