Tereza Mej ka Trampu, Tramp ka Putinu

Bžežinski nije računao na tihi preobražaj Rusije u globalnog „igrača“. Stoga je prividno revidirao svoje stavove u pogledu aktivnosti koje treba da preduzmu SAD. Bila je impresivna aktivnost i profesionalnost učtivih zelenih vojnika koji su zapanjili svet kada su na vanzemaljski način uveli Krim, shodno želji njegovih stanovnika, u matičnu državu. Tada je Bžežinski shvatio da Rusija, umesto da se raspada zbog unutrašnjih protivrečnosti kako je on predviđao, postaje nezaobilazna geopolitička figura. Nakon toga Rusiji je dao značajno mesto u budućim dešavanjima i predložio da se sa Rusijom sarađuje. Bžežinski prividnom promenom svojih gledišta želi izmanipulisati Rusiju, a glavna njegova delatnost se svodi na narušavanje partnerstva Rusije i Kine. Takve aktivnosti su već na sceni. Moćni mediji u vlasništvu neokona objavili su nepouzdane i netačne vesti kako Kina razmešta interkontinentalne rakete na kinesko-ruskoj granici. Deo medija daje objašnjenje da su rakete uperene na SAD, a deo da su usmerene i na Rusiju. Od objavljenih informacija jedina tačna je da Kina raspolaže tipom raketa koji se pominje. Druga informacija, objavljena u istim medijima, glasi da SAD, shodno naredbi novog predsednika Trampa, na Tajvanu grade veliku vojnu bazu.

Cilj neokona je da dezinformacijama dovedu Trampa u tešku situaciju kako bi zakomplikovali njegov susret s Putinom, a sastanak s kineskim predsednikom postao nemoguć. Niti bi Tramp, niti bi njegovi saradnici, kratko vreme nakon preuzimanja dužnosti predložili nešto tako neprofesionalno. Tramp, koji je u punoj brzini potpisao i revidirao mnoge zakone i ugovore od strateške važnosti ne bi preko noći rizikovao i doveo SAD na ivicu rata sa Kinom. Tramp to sigurno neće uraditi bar dok Kinu ekonomski ne oslabi i ne umanji trgovinski suficit koji Kina sa SAD ima u iznosu od skoro 300 milijardi dolara. Tramp mora konsolidovati vojsku, modernizovati je i učiniti efikasnijom, pokušati obezbediti prednost u sajber prostoru, flotu urediti po određenim prioritetima, uz modernizaciju i neprobojnost komunikacija.

Šta mediji neokona žele postići? Sigurno je da će Trampu otežati situaciju, ali će lažima dovesti do uništenja medija i novinarstva kakvog smo poznavali do danas. Prouzrokovaće ukidanje niza štampanih, preko stotinu godina kredibilnih i demokratskih medija, a novinarstvo će se preseliti u sajber prostor koji će čitaocima pružati informacije na globalnom nivo u nekoliko sekundi. U toj transformaciji čitaoci će uočiti kredibilne portale sa tačnim informacijama, a neoliberalizam i neokoni postojaće samo u istoriji. Druga posledica će biti da kao izvor informacija neće preživeti ni društvene mreže koje su besomučnim aktivnostima, zasnovanim na lažima i režiranim vestima, pokušale uništiti istinu, u čemu nisu uspele. Manipulatori društvenim mrežama ostaće bez publike i konzumenata. Mediji umesto da promovišu dijalog i saradnju, osuđuju ratove i uvođenje tenkovskih demokratija, podižu tenzije, „sluđuju“ narode i male države, skoro sadistički uživaju u svojoj bahatosti i egoizmu, raspiruju mržnju između naroda i država, između etničkih grupa čak i u svojoj državi. Odustaje li Bžežinski od teorije haosa? Ne bi se reklo. Ali, haos je nemoguće držati pod kontrolom.

Kako bi dali tradicionalni doprinos tezama koje je Bžežinski izneo u svojim knjigama, britanski establišment u svojim medijima pokazuje vekovnu, patološku mržnju prema Rusima i Srbima, ukazujući na Balkan kao region u kojem je izvesno izbijanje rata ako Rusi podrže Srbe i pokažu interes za Makedoniju i Crnu Goru. Britanci pouzdano „znaju“ da je neizbežan sukob na severu Kosova i jugu Srbije i da će on „zapaliti“ Balkan. Britanci u stvari postavljaju scenu za nove sukobe na Balkanu koji su neophodni njihovim imperijalnim apetitima.

Plan je jednostavan. Tereza Mej ima zadatak da privoli Trampa da preispita svoje stavove o NATO, i da ga ubedi u važnost tog vojnog bloka. Opstanak NATO je neophodan kako bi se osujetila Rusija u Ukrajini, na Baltiku, i na Balkanu preko koga Rusija ulazi u EU. Na Balkanu i Kina, za Trampa najveći problem, gradi krak Novog puta svile. Na Balkanu je kineski kapital sve prisutniji, što je protiv interesa Rotšilda i pokreta Bostonska čajanka, ultradesničarske struje republikanaca. Tereza Mej će Trampu Balkan predstaviti kao novu liniju između Zapada i Rusije. Ukazaće da su Srbi već započeli jedan svetski sukob atentatom u Sarajevu, da su Srbi teroristi, narod gori od naroda Islamske države. Srbi su remetilački faktor.

Britanski i francuski mediji već vrše pripreme kako bi planirane napade Albanaca na srpske enklave na Kosovu predstavili kao gušenje pobune, jer su enklave navodno pripremale ustanak. S druge strane, Albanci na jugu Srbije morali su se braniti od pokolja koji im je spremao Beograd. Ruski centar u Nišu preti da prevaziđe bazu Bondstil i obezvredi njeno postojanje. Napade Izetbegovićevih falangi na Republiku Srpsku predstaviće kao odbranu suvereniteta BiH, jer je država bila u opasnosti. Britanci planiraju koristiti islamske ekstremiste na Balkanu za pokoravanje i proterivanje Srba, jer cene da će na taj način sa Balkana proterati i Ruse. Tači je pod njihovom kontrolom, kao i političari u Raškoj oblasti. Ipak, za Britance je Bakir Izetbegović najpouzdaniji i najinteligentniji saradnik na Balkanu, sa gotovom strukturom islamske BiH.

Britanska premijerka će od Trampa tražiti pomoć za opstanak NATO. Za Ukrajinu, koja nije članica NATO, zahtevaće da se proglasi savezničkom državom od nacionalnog interesa kako bi NATO mogao da je brani od „ruske agresije“. Specijalne snage SAS već su na terenu i spremaju uvlačenje Rusije u direktan konflikt sa Ukrajinom. Mejova očekuje da Tramp „zbog budućnosti demokratskog sveta koji garantuju SAD i NATO“, pokaže razumevanje. Ujedno, Mejova će kod Trampa lobirati da poznati rusofob, Dejvid Kameron, preuzme NATO od Stolternberga. Postaje jasno zašto pregovori o Kosovu nisu uspeli, zašto je Brisel dozvolio da Sud i Tužilaštvo BiH preuzme porodica Izetbegović. Sav cinizam EU dolazi do izražaja.

Male su mogućnosti da misija Tereze Mej bude uspešna. Tramp je neće poslušati, naročito kada je reč o opstanku NATO u sadašnjem obliku, koji je za Trampa glomazna i troma organizacija, poput EU. Tramp je majstor korporativnog upravljanja. On je uvek spreman na poslovni rizik, ali nespreman neće brzopleto preduzimati akcije. Tramp neće olako rizikovati ni sukob sa Rusijom, naročito ne sa nepoznanicom kakav je NATO u sadašnjim okolnostima. Tramp u pogledu odnosa sa Rusijom neće preduzimati ništa pre sastanka sa Putinom, koji će se verovatno uskoro održati. Gde je opasnost? U tome da Tereza Mej po povratku iz Vašingtona u frustriranom stanju da signal da se zapali Balkan, stavljajući Trampa pred svršen čin i pred težak izbor. Naravno da će London učiniti sve da u tim aktivnostima ostane nevidljiv.

Hoće li Mejove uspeti da Ukrajinu uvuče u direktan sukob sa Rusijom. I za to su male mogućnosti. To nije uspela ni Viktorija Nuland koja je lično pripremala incidente ukrajinskih snaga sa ruskom vojskom. Može se zaključiti da je Ukrajina izdala Nulandovu jer nije smela da rizikuje, svesna pogubnog razvoja događaja. Čak su i fašističke falange ustuknule kada im je predočena mogućnost da napadnu rusku vojsku. Da li je sada išta drugačije? Shodno ranijoj Obaminoj naredbi, trupe SAD se gomilaju na Baltiku, ali da li će dobiti Trampovu izvršnu naredbu? Neće.

Tramp će, kao što je i obećao, prvo srediti stanje kod kuće, stabilizovati unutrašnju situaciju, podizati privredu, redefinisati strategiju i odnose sa Rijadom i Zalivskim zemljama uopšte, definisati odnose sa Iranom radi bezbednosti Izraela, pri čemu je budućnost Palestine kao države veoma sporna. Zatim sledi obezbeđenje Izraela sa Sinaja, dogovor sa Sirijom oko Golanske visoravni, te neutralisanje Muslimanskog bratstva.

Susret Putina sa Trampom pokazaće sav besmisao histeričnih napada medija neokona na Putina i Rusiju. Taj susret će verovatno otkriti Putina kao čoveka koji se razume u vođenje korporacija, što će se Trampu dopasti. Kada američki predsednik shvati da Putin vidi Ukrajinu kao ekonomsi problem i želi olakšicama da reši ekonomske probleme u Ukrajini, dijalog će se otvoriti unedogled. Putin nekoliko godina spašava Ukrajinu od zime i gladi, dopuštajući i dalje dotok gasa, dok je Zapad Ukrajinu snabdevao samo oružjem i lažnim obećanjima. Sudeći po pragmatizmu oba državnika realna je mogućnost pronalaženja rešenja za mnoge goruće probleme. Ali, to nije cilj neokona koji u haosu vide jedini način svog opstanka.

Izvor: Fond Strateške Kulture