Јуче се у београдској ‘Комбанк Арени’ десила једна од најсрамнијих, а уједно и најтрагичнијих ствари у савременој српској историји. У препуној дворани, на дан сећања на НАТО агресију и његове жртве, дошао је, без икаквог стида, један од крвника српског народа, бивши nемачки канцелар Шредер, који је овом нељудском агресијом, заједно са Блером, Клинтоном, Шираком и осталим крвницима, су-руководио, наводно, у име спашавања косметских Албанаца.

И тако, уместо да овај дан сећања прође у тузи и пијетету према невиним жртвама, углавном цивилним, мучки убијеним у становима, на улицама, у дечјим вртићима, у аутобусима и возовима, и тко зна где још, од „обичних“, касетних и радиоактивних бомби, жртве су тог монструма виделе испред себе, уживо, како им се, фактички, смejе у лице. И као да поручује:

„Јестe, убијао сам вас, бездушно и кукавички, са недостижних висина, као што су то радили моји претходници нацисти у шпаnском граду Герници 1937., а ви, уместо да мене, вашег крвника, извиждате, отерате одавде, ви ће те ми аплаудирати, мени и мојим шупљим, слаткоречивим, идиотским про-европским фразама. Јер, ви Срби, сте стварно „напредовали на европском путу“. Од оних гnевних људи који су пре 18 година проклињали НАТО убице, ви сте постали стадо приглупих оваца без икаквог поноса, које више не мисле, и једино гледају како ће се прехранити. Ми смо вас почели убијати шестог априла 1941., почели смо вас убијати двадесет четвртог марта 1999., а сада знамо, да када бисмо вас почели поново убијати, ви бисте нам се и даље смешили, и даље аплаудирали. А оне који би вас евентуално бранили, ви бисте их првом приликом послали у наше затворе да их тамо ми поубијамо.“

Онај ко је довео овог крвника, он је свестан свега што је претходно написано. Он, сасвим сигурно, није ни глуп ни не-сензибилан. Чак и да је просечан политичар и да нема никаквих хуманих осећања, не би сам себи такве самоубилачке гафове приуштио. Дакле, он је био натеран да то уради од стране истог оног бахатог Запада који је Србију, по ко зна који пут (хазбурговци, нацисти, „демократи“) завио у црно. Да ли је то зато што је због нечег уцењен, или из неког другог разлога, кад-тад ћемо сазнати, ако је то уопће и важно.

Он је, да парафразирамо руског писца Љермонтова, трагичан (анти)јунак нашег доба. Препун је шекспировских дилема, али је одлучио да се у трулој „држави Данској“ не супротставља директно злочинцима:

„Бити ил’ не бити – то је питање!
Је л’ дичније све стрелице
Силовите судбине у срцу
Подносити ил зграбити оружје,
Одупријети се, и мору јада крај
Учинити?“

Хамлет

С тим у вези, у више је наврата истакао: „Не желим водити унапред изгубљене битке“. Другим речима: „Боље роб, него гроб“. Неко би рекао да наставља недићевску традицију подложности јачем ради спашавања народа. Али се он поуздаје у Хегела: „Слуга ће кад-тад постати господар.“

И у име своје хегеловштине, а ослањајући се на Вебера, весника рационалног капитализма, уз чије ће пост мортем савете направити, нада се, од Србије просперитетну земљу, он све подноси: пљување по себи, атентате, увреде, а све због регионалне стабилности и добробити његове земље. Јуче је ишао, у том свом „божанском заносу“, толико далеко да је и једног крвника довео са собом на последњу предизборну конвенцију СНС-а.

Он, притом, не води рачуна да је Вебер био протестант, а не православац, а да су француски, норвешки и остали недићевци, били проглашавани злочинцима и никада рехабилитовани. Нема везе. Ово је постмодерно доба, за њега је битан економски и социјални просперитет Србије, а све је остало неважно, јалова идеологија.

Он је изабрао тежак и трновит пут. Поврх свега и крајње неизвестан. Можда чак и успије, и сви добронамерни људи му то сигурно желе. Али једно, сасвим сигурно. Не би требало да више понови, ма колико га на то терали, да крвнике српског народа типа Блера и Шредера вода са собом као изборне адуте.


Извор: Правда

Оставите коментар

Оставите коментар на Трагична фигура српског народа

* Обавезна поља