Трамп и почетак краја тероризма у БиХ

У протеклом грађанском рату у БиХ, и кроз њега, исламски фактор је препознао шансу, или му је та привидна потреба као шанса подметнута и сугерисана од стране владе Била Клинтона, у „разумљивој форми“ интереса да се на основу идеје свеисламског братства и искустава из Авганистана, први пут организује мрежа која би повезивала све исламске терористичке организације у једну организацију која би имала ослонац на тада највеће војне формације исламиста у свету, створене у БиХ („Одред ел муџахедин“, „Зубејрова група“, као и Алжирска, Египатска и група из Рубеа), постале би ослонац и језгро те глобалне структуре.

Та терористичка организација би имала обележја глобалне (деловање по читавом свету), мултинационалне (окупљала би исламисте без обзира на земље порекла), економске (самоодржива), верске (ширење и наметање ислама), политичке (с циљем да цели свет буде јединствена исламска држава – Умма) и паравојне организације (коришћење свих облика неконвенционалних деловања укључујући и тероризам). Та би организација себе промовисала као заштитника ислама и свих муслимана ма где они живели. На основу тих искустава и идеја, створена је уговорна организација Ал каида, глобална мултинационална мрежа која повезује различите исламске фундаменталистичко-терористичке организације из многих земаља у једну организацију.

У позадини Ал каидине исламистичке и терористичке „Босанске мреже“ стајале су обавештајне службе западних влада – организатора и спонзора тероризма. „Босанска мрежа“, уз помоћ ЦИА и других западних служби је развила својеврсну доктрину тероризма која се заснива на привидној кохабитацији са европским идентитетом и хришћанским окружењем као и легалном, мултиетничком владом уз различите облике и широки спектар неконвенционалних деловања. Принцип деловања темељио би се на отварању бројних хуманитарних, добротворних, образовних, финансијских и других организација, медијских кућа и сл. које служе као инструменти за прикупљање финансијских средстава, верску индоктринацију, инфилтрацију у исламску популацију, стицање популарности међу исламском популацијом, образовање кадрова, регрутацију терориста, њихову обуку, кријумчарење оружја и „увоз“ терориста.

Начин деловања споменутих организација у земљама у којима су основане овиси о процени је ли и колико муслиманска популација угрожена. Ове организације у оним земљама у којима нема оружаних конфликата ислама и неке друге религије служе за прикупљање финансијске и сваке друге помоћи која се потом дистрибуира тамо где је, према проценама хијерархијског врха Ал Каиде, угрожен ислам. Медијске куће у тим земљама служе за психолошку пропаганду, образују се потребни кадрови и сл. На оним подручјима на којима је, по њиховом мишљењу, ислам угрожен ове организације служе за инфилтрацију и као покриће терористима помоћу којега је могуће успоставити канал за убацивање терориста, оружја, новца и успоставу обавјештајно-оперативне мреже. Образовне организације служиле су за образовање верског и сваког другог кадра који је потребан организацији. Путем њих су стално отварани разни канали за продор екстремног ислама, убацивање терориста и свега другог потребног да организација изводи терористичке и друге субверзивне активности. У суштини, све ове и овакве организације биле су само покриће за неконвенционално деловање и низ координираних акција политичког, економског, психолошко-пропагандног, оружаног и обавештајног карактера које се подузимају против противника ради остваривања психолошких, економских, социјалних и политичких циљева.

Тајно, у оквиру тог система, створена је разграната исламско терористичко оперативно-обавештајна инфраструктура. Преко те везе с арапско-исламским финансијским институцијама, у БиХ почиње пристизати чврста валута, а Саудијска Арабија активно учествује у обнови и консолидацији, сарајевских „Изетбеговићевих“ финансијских институција. Ту помоћ у консолидацији и обнови финансијског система Саудијска Арабија, Катар и Кувајт су искористили да у врхове њене олигархије постави себи лојалне људе. Консолидоване банке успостављају формалне везе с неколико саудијских, малезијских и турских банака, док Катар организује властите обавештајне центре под кишобраном медијског гиганта „Ал Џазира“. Легализује се њихово присуство у свим гранама финансија и пропаганде, што за последицу има прихватање присуства и активности ових исламских држава и тоталитарних режима као нормалних и добродошлих. Кроз мрежу хуманитарних, образовних и других организација, „афро-азијске“ исламистичке владе се ангажују у давању хуманитарне помоћи становништву, социјалне програме, изградњу џамија, школа, малих фабрика… чиме та мрежа постаје значајан инструмент за стицање популарности и приближавање осиромашеној бошњачкој популацији.

Стицањем популарности остварена је база за регрутацију терориста, а њихова обука се одвијала под маскама разних пројеката за развој сеоских средина које су се налазиле у неприступачним деловима земље. Паралелно с тим, обавештајне службе исламских земаља и исламистичких влада учвршћују везе с организованим криминалом, како у самој БиХ тако и ван ње. Овако створена терористичка мрежа, поред извођења терористичких дела, користи се и за кријумчарење наркотика, оружја и људи, што представља један од важнијих извора финансирања терориста.

Како је мрежа терористичких организација (прво Ал Каидина, после и Исламске државе) била разапета преко целе планете, један њен део је ефикасно прекрио БиХ. Стварајући климу политичке нестабилности појединци у власти у Сарајеву, уз помоћ службеника америчке амбасаде у Сарајеву, помажу терористима да даље јачају организационо, финансијски и да буду оперативно способнији. Посебан случај су Вакуфска Банка д.д. и Депозитна Банка д.д. које су отворено и агресивно помагале и учествовале у финансирању тероризма на територији БиХ. Већински капитал у овим банкама имали су двојица, у САД-у специјално означених глобалних терориста: Јасин Ал Кади и Чафик Ајади, заједно са офшор компанијама које контролише Саудијска Арабија а које су базиране на Острву Мен. Главни акционар ове компаније је члан краљевске саудијске фамилије Султан бин Салман, син краља Саудијске Арабије, Салман бин Абдулазиз ал Сауда.

И други познати акционари ове две банке које ће удружити капитал и инегрисати се још 2002. године а затим купити и припојити и „УПИ“ банку, су јавно финансирали терористичке групе и организације, које манифестују саудијско-вехабијску интерпретацију ислама и прихватају политички радикализам египатског Муслиманског братства. Банке су обезбедиле финансијску помоћ за неколико организација које су служиле као фасада Ал Каиди, као што су: „Muwafak Foundation“, „Al Haramein Islamic Foundation“, Furqan, „Benevolence International Foundation“, „Al Haramein Masjeed Al Aqsa“, „Taibah International“ Bosnian Office и „Islamic Global Relief“ у БиХ а које је подржавао Високи Саудијски комитет („Saudi High Commision“) на чијем челу је био данашњи саудијски краљ.

Америчке службе су ове организације означиле као терористичке али никаквих последица по Саудијску Арабију и БиХ није било. Није било ни санкција ни опомене.

Истовремено у БиХ су стигли најважнији команданти „Ал Шарија Муџахедина“, Ал Каиде, ДАЕШ-а и Муслиманског братства. Први долази; Имад Ал Мисри Фарагала Ахмед („Еслам Дурмо“), „отац босанског вехабизма“, организатор терористичког напада у древном египатском граду Луксору (убијено је 62 западна туриста, стотину рањено) због чега је издржавао десетогодишњу казну затвора у Египту. Затим из америчке базе Гвантанамо у БиХ стижу петорица припадника тзв. Алжирске групе: Мухамед Некхле, Мухамед Аит Идр, Омар Боудела Хаџ, Сабер Лахмар Лабар и Лакхдар Боумедијен и, након десетогодишњег боравка у логору, упућује се у БиХ и Тарек Махмод Ахмад Ал Савах, највећи Ал Каидин стручњак за специјалне експлозиве, организатор „Тарнак фарм“ тј. „Убејдах кампа“ за обуку терориста на управљању минско експлозивним средствима, након 12 година Гвантанама.

Свакако је опасно и ризично било и креирање закона, који би из Имиграционог центра ослободио Имада Ал Хусина „Абу Хамзу“. Његово ослобађање претворило се у велико пропагандистичко деловање, преко проамеричких медија Н1 ТВ и катарске Ал Џазире. Ове мјере биле су израз прегруписавања исламистичких снага управо у БиХ и планова да из ове земље организују сложене терористичке операције у Европи.

Истовремено, Савет безбедности Уједињених нација, у најновијем консолидованом извештају о тероризму, терористичким организацијама и терористима, од 19. јануара 2017. поново апострофира одговорности БиХ због деловања организација и њихових делова директно повезаних са терористичком мрежом ДАЕШ-а и Ал Каиде. Реч је о следећим организацијама: 1. AL FURQAN, 2. AL-HARAMAIN & AL MASJED AL-AQSA CHARITY FOUNDATION, 3. AL-HARAMAIN ISLAMIC FOUNDATION, 4. BENEVOLENCE INTERNATIONAL FOUNDATION, 5. BOSANSKA IDEALNA FUTURA, 6. GLOBAL RELIEF FOUNDATION (GRF) и 7. TAIBAH INTERNATIONAL-BOSNIA OFFICES.

Многи муџахедини, афро-азијског чак и европског порекла који су добили држављанство БиХ се налазе на истој листи попут: 1. Mehrez (Ben Mahmoud Ben Sassi) Al-Amdouni, 2. Shafiq (Ben Mohamed Ben Mohamed) Al-Ayadi, 3. Lionel Dumont, са десетином различитих идентитета регистрованих у Савету безбедности (Abu Hamza, Jacques Brouger, Di Karlo Antonio, Merlin Oliver Christian Rene, Arfauni Imad Ben Yousset Hamza, Imam Ben Yussuf Arfaj, Abou Hamza, Arfauni Imad, Bilal, Hamza, Kumkal, Merlin), 4. Khalil (Ben Ahmed Ben Mohamed) Jarraya, 5. Yasin (Abdullah Ezzedine) Qadi и 6. Nedal Mahmoud Saleh.

У овом извештају на 65. страни, уочићемо терористу из БиХ, вођу из Маоче Нусрета Имамовића, и открити да му је држава БиХ издала два пасоша која имају само за једну нулу различит број. Број првог пасоша је 349054, а другог 3490054. У првом пасошу Имамовић је рођен 26. септембра 1971. године и зове се Нусрет Имамовић, а у другом се зове Нусрет Сулејман Имамовић и рођен је 26. септембра 1977. Уједињене нације у овом извештају истичу Имамовића као једног од лидера Нусра Фронта у Сирији. Безбедносне агенције у БиХ не воде никакве акције против ових лица – нема спречавања прања новца због финансирања тероризма.

У целој Европи не постоји ни држава ни безбедносне агенције, осим БиХ, који би на свом тлу толерисали постојање екстремистичких насеља која функционишу потпуно изван уставног поретка земље, по строгим исламским правилима, која представљају класичне војне базе и кампове Ал Каиде и Исламске државе. Те исламистичке базе се налазе са обе стране ентитетске границе, а неке од њих су Горња Маоча (између Сребреника и Тузле), Доња Дубница код Калесије, делови многих насеља око Сарајева (Рајловац, Заклопача, Бријешће), затим код Зенице (Подбрежје – предграђе Шерићи, Тетово, Ораховица – Горња Махала, Старина, Арнаути – село…) и многа друга, потпуно заштићена од било каквих истрага безбедносних агенција. Данас се та насеља називају „пара-џематима“ и против њих нико не води борбу. Одувек је борба против терористичких организација на терену зависила од америчких служби у самој БиХ и њиховог тумачења проблема и конкретног политичког и националног интереса. Проблем је настао већ на терену дефиниције и разумевања тероризма у самој америчкој држави.

Амерички Федерални истражни биро дефинише тероризам као „незакониту употребу силе или насиља против људи и имовине, са циљем да се заплаши или на нешто присили нека влада, цивилно становништво или било који сегмент владе или становништва, да би се постигли неки политички или друштвени циљеви”.

Стејт департмент исту појаву види као „унапред смишљено, политички мотивисано насиље које се чини против неборбених циљева од стране субнационалних група или тајних агената, а које обично има за циљ деловање на одређени аудиторијум”.

Министарство одбране САД има другачије мишљење – „тероризам је незаконита употреба силе или насиља, или претња силом или насиљем уперена против појединаца или нечије имовине, да би се извршила присила или застрашила влада или друштво, а у многим случајевима да би се постигао политички, верски или идеолошки циљ”.

Кроз све три дефиниције, провлачи се, скривено, могућност улоге терористичких субјеката у локалним и међународним политичким процесима, креирању безбедносних и других прилика. Захваљујући различитим приступима и дефиницији тероризма, ОБА, као тајна служба, употребом терориста држи грађане БиХ уплашеним и гради себи и Бакиру И. алиби за прислушкивање на територији целе земље. Истовремено, у сарадњи са америчком амбасадом у Сарајеву, покренута је сложена операција насељавања „угледних ратника“ и команданата, предводника џихада и њихових породица из Сирије, Јемена, Авганистана и Ирака, у околини главног града – исламистичког брлога званог Сарајево.

Привидно је под окриљем „Службе за послове са странцима“ коју је 10 година водио актуелни министар безбедности Драган Мектић, полуписмени кадар образован у МУП-у Хрватске, донешен оперативни план кодног назива „Некретнина“, који је требао дати све битне одговоре на питање насељавања Арапа из Саудијске Арабије, Катара, Кувајта, Сирије, Либије и Уједињених Арапских Емирата – УАЕ. Служба се бавила углавном периферним питањима: незаконит прем и лоше евидентирање присуства, избегавање пријава боравка и овера књиге боравка, избегавање обавеза плаћања пореза… Откривено је постојање „туристичких насеља“ затвореног типа у којима може боравити око 5000 људи, сумњивог идентитета и биографије. У сарадњи са Државном агенцијом за истраге и заштиту СИПА, утврђене су злоупотребе појединих арапских држављана, који уопште нису боравили на поменутој адреси, чак, нису долазили у БиХ годинама, посебно:

– Omar Faae Abhatti, држављанин Саудијске Арабије
– Asem Abdulwahab S. Alesa, држављанин Саудијске Арабије
– A. Almetheb Bader M. држављанин Кувајта
– Abdurahman Mehmed A Gresh, држављанин Либије

Кроз ову проверу утврђено је да су „лажно регистрована предузећа“, као власници некретнина, углавном полагали капитал од 2000 КМ (1000 еура) а да вредност изграђених објеката достиже и пола милиона КМ (око 250.000 еура). Фиктивне фирме годинама нису имале никакав правни промет, нису подносили уредне завршне рачуне и углавном нису имале ниједног запосленог радника док, у начелу, представљају „сестринске фирме“ највећих компанија у матичној земљи (углавном Саудијској Арабији и Кувајту). Уочљива је и тенденција да поједине фирме направе цела насеља, да их ограде тврдо зиданом оградом – те да у кругу самог насеља населе држављане БиХ, који су ту да би наводно бринули о одржавању неколико кућа или целог насеља.

На адресама „Босанских газија“, „Хифзи Бјелавца Шефика“ и „Блажујског друма“, иако постоје пословни простори, никада ниједна контрола није утврдила било какву радну активност нити запосленог: просторије су сваки пут затечене празне и закључане. Чак су и ове службе потврдиле да иза оваквог насељавања и изградње објеката злоупотребом прописа стоји укупно 691 правно лице и да су изградили 16 целих насеља.

Само на подручју Сарајева делује 545 правних субјеката у којима се страни држављани појављују као оснивачи, суоснивачи или лица овлашћена за правно заступање. Само 138 лица у виду било каквог формалног, овлашћеног представника борави на пријављеној адреси док осталим уопште није било могуће „ући у траг“. Најважније је да само 4 лица, овлашћена за заступање и деловање у име правног лица, имају регулисан привемени боравак у БиХ, док их је 132 боравило краткотрајно, у проласку, користећи визни или безбвизни режим, без пријаве боравка а 113 лица, наводних власника објеката и целих насеља, никада није ни ушло на подручје БиХ.

Све ове активности одвијају се под окриљем Амбасаде САД и Морин Кормак, (наводно трениране у глобалној коалицији за борбу против тероризма) мада су њене донације Демократској станци у изборној кампањи Хилари Клинтон биле пуно веће од њене спремности и знања у борби против тероризма. Сарадња са терористичким организацијама под Клинтоновим и Обамом учинила је од САД највећег спонзора светског, исламистичког тероризма, јер други данас више не постоји. Обамина влада, као израз Клинтонових политичких интереса, пројекција и метода, изградила је јединствену војно-политичку и терористичку организацију „ИСИЛ-Даеш“, спасила „Ал Каиду“ од распада и кроз војно крило „Џабхатун ал Нусра – Џабхат Фатех аш Шам“ ојачала њене војне способности. Обамина влада у УН је била најважнији савезник и заштитник терориста који су свет учинили нестабилним а америчку политику „ширења демократије“ показали у правом светлу и лику терористичке државе, са огромним потенцијалом деструкције и разарања.

Њихово наслеђе на нашим просторима, у безбедносним агенцијама и параобавештајним системима угрожава много шире подручје од саме БиХ. Неспособни министар безбедности са фалсификованом дипломом хрватског полицијског центра, Драган Мектић, је производ тог наслеђа. Остаће упамћен по театралним конференцијама за штампу у којима је лавежом уцењеног човека одвлачио пажњу од стварних проблема. У његовом мандату, исламисти су извршили терористичке акције у Зворнику (убијен полицајац) и Сарајеву (убијена два војника оружаних снага); дан после убиства војника, од стране службеника ОБА-е нападнут је Начелник штаба заједничке команде, генерал Анто Јелач. У Сребреници, је извршен атентат на премијера Србије Александра Вучића и покренута агресивна, специјална операција против Србије и њеног руководства – Обавештајни продор „УШЋЕ“. Из имиграционог центра он лично је пустио на слободу Абу Хамзу; терористи из Сирије и повратници из Гвантанама дочекани су срдачно. Распад безбедносног система БиХ, (не)дело је Клинтонових и Обаме.

Извор: Фонд Стратешке Културе