Tramp – zašto, kako i kuda dalje?

Ovim tekstom pokušavam da dam odgovor na dva pitanja: šta je tačno dovelo do pobede Trampa i koje su sve oblasti koje treba pratiti, da bismo mogli da zaključimo da li je došlo do stvarne promene na političkoj sceni SAD.

Kako sam to u prethodnom tekstu „Neizvestan ishod izbora u SAD“ već naveo, borba se vodila u 11 država u kojima je Obama prethodno pobedio, a Tramp pokazao još pre 40 dana da može da ih osvoji i Severnoj Karolini, gde je Hilari pretila da tu državu preotme republikancima.

Tramp je odbranio Severnu Karolinu, a Hilari je odbranila samo 5 od ugroženih 11 država. Pobeda Trampa se zasniva (ovde ostavljam po strani ono što i sami znate – bes građana itd) na pobedama u Floridi (29 elektorskih glasova), Ajovi (6), Ohaju (4), Viskonsinu (10), Pensilvaniji (20) i Mičigenu(16).

Pokazalo se tačnim da će birači Berni Sandersa odlučiti. U Ajovi i Ohaju, ceo korpus belih birača radnika, simpatizera Sandersa, je glasao za Trampa, tako da je pobeda tamo 9,4%, odnosno 9,6% u korist Trampa. U Viskonsinu, Pensilvaniji i Mičigenu, mlađi obrazovani simpatizeri Sandersa su glasali za treću i četvrtu opciju (liberali, odnosno zeleni), mrzeći Trampa, ali jednako ne pristajući da glasaju za Hilari. Tako je u Viskonsinu razlika u korist Trampa 1%, a glasovi koje su dobili u zbiru liberali i zeleni je 4,5%. U Pensilvaniji je taj odnos 1,1%- 3,2%, a u Mičigenu 0,3%-4,7%. Da je Hilari uspela da privuče samo 1/3 tih glasača, dobila bi izbore.

Radnici su Trampu doneli 10 elektorskih glasova, a rezignirani mladi čak 46. Tih 56 elektorskih glasova je odlučilo izbore. Kako je i zašto Hilari sve te ljude oterala od sebe je jasno.

Teme: 1. odnos prema Rusiji, ali i Kini, 2. odnosi unutar i republikanaca i demokrata, 3. odnos prema TPP i TTIP, 4. NATO i vojni budžet, 4. odnos prema EU i državama članicama EU, 5. unutrašnja politika.

Čini se da je Tramp mnogo toga obećao u pogledu privrednog oporavka, a da to nisu jednostavne stvari i zato će mu biti potreban neki „brzi uspeh“, a to se stvarno može ostvariti na liniji boljih odnosa sa Rusijom. Takav pristup nužno čini nemogućim dalje sankcije prema Rusiji, ali i stvarnu zajedničku borbu protiv terorista u Siriji. Ono što Tramp izgleda ne razume, nije moguće poboljšavati odnose sa Rusijom, a zatezati sa Kinom. Prema izjavama u kampanji, izgleda da on misli da je to moguće. Ali nije. Pametan pristup Kini bi bio, smanjivanje svih vojnih tenzija, a insistiranje na nekim bilateralnim trgovinskim ugovorima za koje bi on smatrao da su povoljniji za SAD, od postojećih. Dakle, ovde treba pratiti da li će do spuštanja tenzije prema Rusiji doći relativno brzo i da li će se sinhornizovano spuštati vojna napetost prema Kini. Za uzvrat bi SAD, bez problema, mogle da dobiju čvrste garancije i Kine i Rusije da će povećati pritisak na Severnu Koreju da prestane sa pretnjama nuklearnim oružjem.

Na unutrašnjoj političkoj sceni će izvesno doći do „smene generacija“ unutar republikanaca, tako da će oni koji su radili za Hilari izgubiti vremenom svoj uticaj i naročito pozicije. Unutar demokratske partije, pobeda Trampa vraća na scenu Sandersa i čitav pokret koji se oko njega okupio. Neće proći dugo, a ta grupacija će zahtevati smenu celog establišmenta demokrata, sve sa Hilari na čelu. Demokratska partija će ili postati organizacija Sandersove struje, ili će se sasvim raspasti, u kom slučaju će oni osnovati svoju partiju za sledeće izbore.

Najlakše će biti praćenje promena na relaciji multilateralnih ugovora, koji se nominalno zovu trgovinski, a čija je suština sasvim drugačija. Naime, srž tih ugovora je u tome da globalistički kapital (u prevodu ovih 0,1% koji vladaju) dobije zakonski osnov da tuži svaku državu u kojoj je na vlast došla vlada koju nisu oni postavili. Uključujući i SAD. Demokratija se poštuje, i naravno da nova vlast ima pravo da vodi drugačiju ekonomsku politiku, samo nama koji činimo 0,1% moćnika ima da se plati pretpostavljeni dvadesetogodišnji profit koji bismo ostvarivali da su naše marionetske vlade ostale na vlasti svo to vreme. Našu štetu utvrđujemo na arbitražama gde su isključivo naši arbitri. Zvuči kao da se šalim, ali ovo je sve istina. Ako Tramp samo ovo zaista stopira, već bi i to bilo mnogo.

Vojni budžet se mora smanjiti. Ako do toga ne dođe naredne godine, onda je i Tramp prepariran od strane istih jastrebova i tu se više ne vredi nadati ničem dobrom. U tom kontekstu, uz poboljšanje odnosa sa Rusijom, nema nikakvog razloga da se insistira na NATO, obzirom da je njegovo postojanje opravdano samo u sklopu budućeg napada na Rusiju. Izvan toga je taj savez besmislen i previše skup. Nama će biti naročito zanimljivo da li će Tramp odmah gurnuti Mila Đukanovića pod led i stopirati svaku priču o učlanjenju Crne Gore u NATO.

Unutar EU će pobedom Trampa doći do daljeg jačanja svih snaga koje su i inače dobrano uzdrmale okoštali politički sistem u svim vodećim državama. Najviše će profitirati Mari le Pen i sada su njene šanse da na predsedničkim izborima u maju u Francuskoj pobedi u prvom krugu, još veće. To je i snažan vetar u jedra i za Alternativu za Nemačku i slične grupacije u Danskoj, Holandiji i Švedskoj. Ako dođe do normalizacije odnosa između SAD i Rusije, Merkelova i Oland će bukvalno izgledati smešno u očima građana i Nemačke i Francuske i Evrope. Uzgred, ideja Olanda da bi među prvim posetama Tramp mogao izabrati susret sa njim, je potpuno infantilna.

Tramp će najvećih problema imati na unutrašnjem planu. Ono što ja vidim iz njegovih šturih najva, zamisao je da se uđe u grandiozan investicioni ciklus u pravcu modernizacije infrastrukture. I to je dobar pravac, zato što po tom kriterijumu Amerika nije ni među prvih 20 država u svetu. Meni će biti najzanimljivije da vidim u kojoj meri će to biti na osnovu daljeg robusnog zaduživanja (u nekoj meri je to neizbežno), a u kojoj meri će to biti na teret smanjenja troškova za vojni budžet, zdravstvo i slično. Moguće je na toj osnovi napraviti u jednoj ili dve godine porast BDP i za 4-5% godišnje, ali je važno videti po koju cenu zaduživanja.

Druga važna bitka će se voditi oko razbijanja medijskog monopola i ove torture „političke korektnosti“ (ne dovodim u pitanje da su tolerancija i uvažavanje drugog vrednosti, nego mislim na brutalnu njihovu zloupotrebu i instrumentalizaciju u svrhu sasvim drugih političkih ciljeva). Taj ishod mi je najteže da sagledam.

Međutim, pre svega drugoga, treba očekivati da će ekstremno agresivna grupacija koja je očekivala pobedu Hilari iskoristiti odmah ovaj period do zvanične inauguracije Trampa da dalje eskalira celu političku scenu, i unutrašnju i međunarodnu, kako bi Tramu stavili dizgine i pre nego što mu počne mandat. Ono što oni bukvalno ne razumeju, sa Trampom ili bez njega, ovakvo vladanje više nije moguće.

Sa druge strane, ako Tramp ne bude imao brze uspehe uvek može da poentira tako što će Hilari poslati na zasluženu robiju. Izbor Đulijanija za tužioca bi bio dobar signal u tom pravcu.

Izvor: Fond Strateške Kulture