Пре сто година босански сепаратисти убили су аустријског престолонаследника. Тако је покренут ланац догађаја који ће укинути глобализацију и заменити је општом мобилизацијом. И одмах потом – рат.
„Алтернативни историчари“ кажу: да није било немирних Босанаца, не би било никаквог рата. Да није било Срба, који су их помагали из Београда, да је велики херцег Фердинанд пошао другом маршрутом, да није било сунчано време, да није било задржавања на мосту, кад су се мете пред Гаврилом Принципом појавиле као на длану… И, наравно, да није било Русије, која се умешала да штити Србе у њиховим незанимљивим балканским обрачунима…
Сви ови аргументи добри су за продају поп-историјске фантастике, али светски ратови имају дубље разлоге него што су то временске прилике на Балкану у лето 1914. године.
Први светски рат вођен је за поновну поделу света, и није се случајно звао „империјалистички“. Немачка, која је прикупила снагу, захтевала је свој део колонија, одакле се могу испумпавати ресурси и тржишта, док старе државе нису намеравале ништа од тога да јој уступе.
РАСПОДЕЛА РЕСУРСА
Отприлике тако је и сада, када се на светској арени појавила моћна Кина, коју у том својству нико није очекивао, а савезник Кине може да постане понижена Русија. Русија, наизглед поражена без борбе током катастрофалних реформи, већ отписана, али неспремна да се помири са полуколонијалним статусом.
Ту је и све јачи Иран, у последњих неколико деценија стављен у позицију земље-изопштеника, ту су Блиски и Средњи Исток, са балансирањем на граници модернистичке револуције и средњовековне теократије. Постоји и Латинска Америка, која је последњих година нагло скренула веома лево.
Да ли су данашњи господари Васељене спремни да праве уступке, да ослободе тржишта, да преговарају? Мислим да је питање сасвим реторичко, зато што они верују да поседују војну, економску и политичку моћ којом свакога могу да угуше. Чули смо недавне Обамине говоре на Вест поинту и у Нормандији, који до неба узносе америчку изузетност и америчку моћ.
Какав-такав фактор одвраћања по инерцији је руско нуклеарно оружје, али Запад, као прво, активно развија одбрамбени ракетни систем, а као друго, не верује да ће Русија то оружје стварно употребити.
Европска историја тежи да се понови. О Првом светском рату речено је да је то „рат који ће окончати све ратове“, после Другог светског говорило се „никад више“, и ево нас, готово неприметно, на прагу Трећег светског рата.
Сви ратови су, наравно, различити, али је занимљиво да је Трећи у извесном смислу сличнији Првом него Другом. Уметник Николај Рерих тачно је приказао рат против нацизма као борбу између добра и зла, која се дешава у планинским висинама. А Трећи, као и Први – то је првенствено рат за прерасподелу тржишта и ресурса. И први фронт у том рату, по свему судећи, јесте украјински.
УКРАЈИНСКИ ФРОНТ
У последње време често чујемо мишљење да Русија не сме да допусти да буде испровоцирана, да не треба да се укључује. Није то наш сукоб, и тако даље.
Не бих се с тим сложио. Ако би у дворишту Сједињених Држава, у Мексику, почео озбиљан грађански рат – нарочито ако би, рецимо хипотетички, владе Русије и Кине помагале (и оружјем) нову мексичку власт, која је дошла под слоганом тоталног раскида са Сједињеним Државама – да ли би Сједињене Државе интервенисале?
Не говорим о слању војске у степе Украјине – постоје различити начини ефикасних интервенција, као што је проглашење зоне забране летова над регионом сукоба. Међутим, ако се Русија не умеша у украјински рат, украјински рат ће се сигурно умешати у Русију.
Ако не затварамо очи пред чињеницама, то се већ догађа. Ту је паљба по руској територији, ту су убиства руских новинара, демолиране су просторије руске амбасаде и руских банака… И уопште не треба сумњати да је ово само почетак.
У руским структурама власти изгледа преовлађује став да се са кијевским руководством још може договарати, како је то чињено раније, да ће се посао наставити као и обично. Они мисле да је још могуће искупљење тајним субвенцијама у пословима с гасом, да не треба журити са увођењем економских ограничења након потписивања споразума Кијева са ЕУ… да онда Запад неће увести санкције, ни руске банке неће дирати, неће бити нових спискова са забранама.
Али то је обично самозаваравање. Претња санкцијама ефикаснија је од самих санкција, јер вас стално приморава на уступке. Та претња сада је дугорочна.
Припреме за главни сукоб нашег времена у пуном су замаху, а западни блок пре тога очигледно жели да максимално ослаби непријатеља. Да га ослаби економски, да га окује једностраним политичким и војним обавезама које је немогуће испунити, да га натера да изда потенцијалне савезнике, и тако даље.
Након избијања рата у јуну 1941. нацисти нису угрожавали совјетске дипломате, није било никаквог погрома амбасада. А, ево, Кијев у јуну 2014. личи на нешто средњовековно, слично Техерану у време убиства Грибоједова.*
Само то нам довољно говори колико будући рат може бити тоталан и бруталан.
____________________
Напомена преводиоца:
* Техеран 1829, масовно убиство особља руске амбасаде од стране исламских фанатика. Међу жртвама је био и шеф мисије Александар Грибоједов, знаменити руски дипломата, песник, драматург и композитор.
Оставите коментар на Трећи светски рат, сто година после Првог
Copyright © Цеопом Истина 2013-2024. Сва права задржана.