ЦИА и сајбер рат против Москве

Политика САД и већег дела ЕУ, Русију и њеног председника Владимира Путина држи под санкцијама или медијским притиском. Има различитих оцена о политици Русије и председника Путина. Тако се бивши немачки канцелар Хелмут Шмит заложио за разумевање Владимира Путина јер „он није неко ко подстиче рат“. Покушај да се ЕУ прошири на Украјину, истовремено на Грузију, а најрађе и на Јерменију, прилична је глупост и дечја геополитика“, рекао је Шмит.

Бивши амерички амбасадор у Русији, Мајкл Мекфол, изјавио је да САД неће напасти Русију због Крима, као и да су сами Украјинци одговорни за исход државног удара из 2013. Овде се америчка дипломатија ограђује и “пере руке” од свог спонзорисања у рушењу легитимне власти у Украјини. Украјина је амерички “експеримент“ са балканским искуствима, јер је грађански рат најефикасније оружје америчке спољне политике. У таквом сценарију Русија се није снашла и ушла је у “вртлог” кризе. Руски председник Владимир Путин упозорио је почетком 2015. године да подршка коју Вашингтон пружа властима у Кијеву и украјинској војсци треба да доведе до геополитичког циља уништавања снага Русије. Нова доктрина медијског ратовања САД према Русији су разне дезинформације, медијске преваре и спиновање кризе. Тако амерички амбасадор у Украјини, Џефри Пјат, тврди да руска војска и даље шири своје присуство на истоку Украјине, а као доказ за то, поставио је на Твитеру две године стару фотографију ракетног система БУК-М2, снимљену на међународном авио митингу у близини Москве, 2013. године, уз коментар: ”Ово је највећа концентрација руских одбрамбених система у источној Украјини од августа.“  На ове јефтине али “ухватљиве” садржаје реагује портпарол руског Министарства одбране, Игор Конашенков, који каже да су тврдње америчког амбасадора „гледање у кристалну куглу“. „Никако не разумемо како овакве мутне, тамне фотографије, које амбасадор Пјат поставља на свом Твитер налогу, могу да докажу било шта“, рекао је Конашенков.

Русија се припремила за одбрамбени медијски и информатички “рат”, пре свега на друштвеним мрежама, интернет порталима, уз хакерско парирање САД и стављање до знања о технолошкој уравнотежености у комуникацијама између САД и Руске федерације.

ЦИА окупља антипутиновску опозицију

Амерички циљ је да се до 2018. године, изван Русије, али и у Русији, припреми опозиција и уједини антипутиновска олигархија финансија и утицаја, која би парирала Путиновој власти или његовим “заменицима”. Главна стратегија САД је окупљање десетак олигарха, који су незадовољни влашћу председника Путина и покушај његовог компромитовања или политичког елиминисања. Путин је у филму „Председник“ рекао и под каквим је притиском био 1999. године као премијер и сагласио се са аутором интервјуа да је те године земљом фактички управљала група олигарха.

„Неки од њих, када сам био председник владе и када је (тадашњи председник Русије) Јељцин саопштио да ћу се кандидовати за председника, дошли су код мене у кабинет, у Бели дом, сели преко пута и рекли: „Дакле, Ви схватате да овде никада нећете бити председник.“ Кажем: „Па, видећемо“, не наводећи конкретно како је успео да заузда олигархе. „На различите начине, различитим средствима“, казао је кратко. Из ових изјава руског председника јасно се види каква је била Западна, пре свега америчка политика према Русији и начину управљања државом. Западни аналитичари посебно прате које социјалне и циљне групе из разних околности напуштају Русију.

Према подацима руске владе, 203.000 грађана је напустило земљу у првих осам месеци 2014. године – што је више него претходне, 2013, када је отишло 186.000, па је велика вероватноћа да се премаши рекорд из 1999. када је емигрирало 215.000 Руса. Америчка мрежа утицаја, пре свега разне компаније, ЦИА, рачунају на подршку неколико хиљада руских емиграната, који би представљали “језгро” политчких промена или преврата у Русији. Међу онима који су емигрирали су разни блогери, новинари, бизнисмени, професори, али и један број пребега, припадника ФСБ. Међу онима који су отишли има и много познатих Руса, који су одлучили да потраже боље услове живота у иностранству. Рустам Адагамов, фоторепортер и блогер, настанио се у чешкој престоници. Сергеј Гуријев, економиста и бивши ректор Нове школе економије у Москви, отишао је на одмор у мају 2013. и одлучио да се не врати, пошто га је у више наврата контактирао тужилац, који је трагао за новим доказима и разматрао подизање нове оптужнице против некадашњег олигарха Михала Ходорковског. Олег Кашин, новинар и блогер, емигрирао је у Швајцарску у мају 2013. Гари Каспаров, бивши светски првак у шаху и активиста руске опозиције, отишао је из Русије у јуну 2013, рекавши тада да није емигрирао, али да се неће вратити у Русију све док се не буде осећао сигурним. Павел Дуров, оснивач вебсајта „ВКонтакте“, отишао је почетком 2014, у време жестоких напада на његову компанију. Касније је добио држављанство карипске државе Свети Кристофер и Невис. Галина Тимченко је била новинарка и уредница вебсајта „Лента.ру“. Након што ју је власник овог медија отпустио, у марту 2014, због начина на који је пратила сукоб у Украјини, скоро цела редакција је дала отказ. Леонид Бершидски, новинар и један од првих уредника дневних новина „Ведомости“, настанио се у Немачкој у јуну 2014.

Највећи део пројектованих емиграната су новинари и блогери, који добијају нови посао од својих нових “независних” послодаваца, на медијском удару на председника Путина. Процене су да би опозициона мрежа која је сада расута по свету из Русије, могла да достигне број од око 1.000 лица, која би радила на дискредитацији Владимира Путина, од друштвених мрежа, Тв станица, новина, уз подршку бизнисмена Ходоровског, као “сиве еминенције”, и дела одбегле структуре КГБ-ФСБ.

Уз ову бројку антипутиновске  мреже је и део финансијске олигархије, која је у Русији од стране врха руске државе и Централне банке Русије добила жути или црвени картон. Тако је Централна банка Русије ставила 3.400 имена банкара, којима је забрањено да управљају финансијским институцијама. Почетком фебруара ове године, на „црном списку“ банкара биле су 3.152 особе, а у марту 2014. Године, тај број је био 2.800 људи. Та лица не могу током неколико година да руководе банкама, буду бирани у савете директора, нити да имају удео у банкама већи од 10 одсто акцијског капитала, наводи Интерфакс. Из ове финансијске мреже банкара ЦИА ће врбовати један део за стратегију обарања Путина с власти.

Извор: Видовдан