CIA i sajber rat protiv Moskve

Politika SAD i većeg dela EU, Rusiju i njenog predsednika Vladimira Putina drži pod sankcijama ili medijskim pritiskom. Ima različitih ocena o politici Rusije i predsednika Putina. Tako se bivši nemački kancelar Helmut Šmit založio za razumevanje Vladimira Putina jer „on nije neko ko podstiče rat“. Pokušaj da se EU proširi na Ukrajinu, istovremeno na Gruziju, a najrađe i na Jermeniju, prilična je glupost i dečja geopolitika“, rekao je Šmit.

Bivši američki ambasador u Rusiji, Majkl Mekfol, izjavio je da SAD neće napasti Rusiju zbog Krima, kao i da su sami Ukrajinci odgovorni za ishod državnog udara iz 2013. Ovde se američka diplomatija ograđuje i “pere ruke” od svog sponzorisanja u rušenju legitimne vlasti u Ukrajini. Ukrajina je američki “eksperiment“ sa balkanskim iskustvima, jer je građanski rat najefikasnije oružje američke spoljne politike. U takvom scenariju Rusija se nije snašla i ušla je u “vrtlog” krize. Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je početkom 2015. godine da podrška koju Vašington pruža vlastima u Kijevu i ukrajinskoj vojsci treba da dovede do geopolitičkog cilja uništavanja snaga Rusije. Nova doktrina medijskog ratovanja SAD prema Rusiji su razne dezinformacije, medijske prevare i spinovanje krize. Tako američki ambasador u Ukrajini, Džefri Pjat, tvrdi da ruska vojska i dalje širi svoje prisustvo na istoku Ukrajine, a kao dokaz za to, postavio je na Tviteru dve godine staru fotografiju raketnog sistema BUK-M2, snimljenu na međunarodnom avio mitingu u blizini Moskve, 2013. godine, uz komentar: ”Ovo je najveća koncentracija ruskih odbrambenih sistema u istočnoj Ukrajini od avgusta.“  Na ove jeftine ali “uhvatljive” sadržaje reaguje portparol ruskog Ministarstva odbrane, Igor Konašenkov, koji kaže da su tvrdnje američkog ambasadora „gledanje u kristalnu kuglu“. „Nikako ne razumemo kako ovakve mutne, tamne fotografije, koje ambasador Pjat postavlja na svom Tviter nalogu, mogu da dokažu bilo šta“, rekao je Konašenkov.

Rusija se pripremila za odbrambeni medijski i informatički “rat”, pre svega na društvenim mrežama, internet portalima, uz hakersko pariranje SAD i stavljanje do znanja o tehnološkoj uravnoteženosti u komunikacijama između SAD i Ruske federacije.

CIA okuplja antiputinovsku opoziciju

Američki cilj je da se do 2018. godine, izvan Rusije, ali i u Rusiji, pripremi opozicija i ujedini antiputinovska oligarhija finansija i uticaja, koja bi parirala Putinovoj vlasti ili njegovim “zamenicima”. Glavna strategija SAD je okupljanje desetak oligarha, koji su nezadovoljni vlašću predsednika Putina i pokušaj njegovog kompromitovanja ili političkog eliminisanja. Putin je u filmu „Predsednik“ rekao i pod kakvim je pritiskom bio 1999. godine kao premijer i saglasio se sa autorom intervjua da je te godine zemljom faktički upravljala grupa oligarha.

„Neki od njih, kada sam bio predsednik vlade i kada je (tadašnji predsednik Rusije) Jeljcin saopštio da ću se kandidovati za predsednika, došli su kod mene u kabinet, u Beli dom, seli preko puta i rekli: „Dakle, Vi shvatate da ovde nikada nećete biti predsednik.“ Kažem: „Pa, videćemo“, ne navodeći konkretno kako je uspeo da zauzda oligarhe. „Na različite načine, različitim sredstvima“, kazao je kratko. Iz ovih izjava ruskog predsednika jasno se vidi kakva je bila Zapadna, pre svega američka politika prema Rusiji i načinu upravljanja državom. Zapadni analitičari posebno prate koje socijalne i ciljne grupe iz raznih okolnosti napuštaju Rusiju.

Prema podacima ruske vlade, 203.000 građana je napustilo zemlju u prvih osam meseci 2014. godine – što je više nego prethodne, 2013, kada je otišlo 186.000, pa je velika verovatnoća da se premaši rekord iz 1999. kada je emigriralo 215.000 Rusa. Američka mreža uticaja, pre svega razne kompanije, CIA, računaju na podršku nekoliko hiljada ruskih emigranata, koji bi predstavljali “jezgro” politčkih promena ili prevrata u Rusiji. Među onima koji su emigrirali su razni blogeri, novinari, biznismeni, profesori, ali i jedan broj prebega, pripadnika FSB. Među onima koji su otišli ima i mnogo poznatih Rusa, koji su odlučili da potraže bolje uslove života u inostranstvu. Rustam Adagamov, fotoreporter i bloger, nastanio se u češkoj prestonici. Sergej Gurijev, ekonomista i bivši rektor Nove škole ekonomije u Moskvi, otišao je na odmor u maju 2013. i odlučio da se ne vrati, pošto ga je u više navrata kontaktirao tužilac, koji je tragao za novim dokazima i razmatrao podizanje nove optužnice protiv nekadašnjeg oligarha Mihala Hodorkovskog. Oleg Kašin, novinar i bloger, emigrirao je u Švajcarsku u maju 2013. Gari Kasparov, bivši svetski prvak u šahu i aktivista ruske opozicije, otišao je iz Rusije u junu 2013, rekavši tada da nije emigrirao, ali da se neće vratiti u Rusiju sve dok se ne bude osećao sigurnim. Pavel Durov, osnivač vebsajta „VKontakte“, otišao je početkom 2014, u vreme žestokih napada na njegovu kompaniju. Kasnije je dobio državljanstvo karipske države Sveti Kristofer i Nevis. Galina Timčenko je bila novinarka i urednica vebsajta „Lenta.ru“. Nakon što ju je vlasnik ovog medija otpustio, u martu 2014, zbog načina na koji je pratila sukob u Ukrajini, skoro cela redakcija je dala otkaz. Leonid Beršidski, novinar i jedan od prvih urednika dnevnih novina „Vedomosti“, nastanio se u Nemačkoj u junu 2014.

Najveći deo projektovanih emigranata su novinari i blogeri, koji dobijaju novi posao od svojih novih “nezavisnih” poslodavaca, na medijskom udaru na predsednika Putina. Procene su da bi opoziciona mreža koja je sada rasuta po svetu iz Rusije, mogla da dostigne broj od oko 1.000 lica, koja bi radila na diskreditaciji Vladimira Putina, od društvenih mreža, Tv stanica, novina, uz podršku biznismena Hodorovskog, kao “sive eminencije”, i dela odbegle strukture KGB-FSB.

Uz ovu brojku antiputinovske  mreže je i deo finansijske oligarhije, koja je u Rusiji od strane vrha ruske države i Centralne banke Rusije dobila žuti ili crveni karton. Tako je Centralna banka Rusije stavila 3.400 imena bankara, kojima je zabranjeno da upravljaju finansijskim institucijama. Početkom februara ove godine, na „crnom spisku“ bankara bile su 3.152 osobe, a u martu 2014. Godine, taj broj je bio 2.800 ljudi. Ta lica ne mogu tokom nekoliko godina da rukovode bankama, budu birani u savete direktora, niti da imaju udeo u bankama veći od 10 odsto akcijskog kapitala, navodi Interfaks. Iz ove finansijske mreže bankara CIA će vrbovati jedan deo za strategiju obaranja Putina s vlasti.

Izvor: Vidovdan