Црна Гора, незапосленост и НАТО

Ко је у Црној Гори гладан, треба да зна да у читаним и угледним новинама, блиским режиму Мила Ђукановића, аргументовано и јасно пише да то није тачно. Црна Гора је, ако нисте читали, држава региона са најнижом незапосленошћу !

Осврните се… Индустрија цвета. Све приватизације су успеле. Туриста је лети толико да испадају у Албанију и Хрватску, а захваљујући вишку смо у Србији, у Прибојској Бањи направили слано језеро површине стотину квадратних километара. Тамо се лети купа педесетак хиљада гостију који чекају да се укаже место у неком од хотела црногорске ривијере. Морам да кажем да, иако се Србија и Црна Гора нису споразумеле око држављанства (пошто Александар Вучић нема времена да ка том питању усмери своје исцелитељске моћи), то питање више није ни битно. Црногорска радна дозвола је данас питање свих питања. Интернетом лутају мејлови који једном годишње негде око Миловдана (рођендана „драгог вође“ и премијера) рекламирају учешће на лутрији за радну дозволу. Кусо и репато чека да дође код вас и запосли се…

Црна Гора је тако постала лидер по свему. Има најмање незапослених. Прва је у европским интеграцијама (мада конкуренција и није нека – садашње и некадашње српске земље, плус Албанија). Једно истраживање показало је да у Црној Гори живе најпаметнији Балканци. Како нема лошег публицитета, тако биће нема ни лоших рекорда. Тако је Црна Гора регионална рекордерка по дужини неприкосновене и демократски сумњиве владавине једне политичке партије. Нисам проверавао али мислим да РЦГ држи и важећи рекорд у броју нерешених убистава са политичком позадином. Црна Гора је од 2010. доживела и нагли бум апсолутног сиромаштва. Па је тако број грађана са овим проблемом удвостручен: има их чак 12.3%… Дакле сваки осми грађанин кога сретнете на улици има мање од два долара дневно на располагању да прехрани своју породицу и себе ! Али то је судбина свих динамичних друштава у транзицији. Сећају се властодршци Црне Горе, није било тако давно, нема тридесет година, када су у омладини разрађивали Маркса… Првобитна акумулација… Социјални дарвинизам… Тројански рат… Добро ово последње можда и не, али када се у „Биограду на сувом“ управо у то време поотварало онолико сплавова и локала, ко ће јадан по целе ноћи да учи…

Зар није управо власт европске левице, у данима доколице када не ствара националну аутокефалну цркву свију Црногораца, много учинила на запошљавању? Има нас који се сећамо како се црногорски властодржац хвалио на РТВ Б92 у Београду, како је потписом у државној управи запослио две хиљаде људи ! Имали ли тога у Европској унији ? Хајде, јадан, мичи се…

Занимљиво је да више од половине ових апсолутно сиромашних  живи на северу Црне Горе у општинама у којима све заједно живи око 30% грађана републике. Сада би неко можда могао да сабере два и два и закључи како су српство и бошњаштво у Црној Гори синоними за сиромаштво… Али не… Они који су у прошлости подржавали таква истраживања у Хрватској, Словенији… данас покушавају да приме Црну Гору у НАТО…

Написао сам у НАТО, а не у Европску унију…  НАТО је циљ. Ево Словенаца, НАТО им је омогућио независност, гарантовао границе, али да је данас референдум двотрећинска већина гласала би против. Против је и већина грађана Црне Горе, али политичари су оптимисти: кажу, предомислиће се црногорски народи и свакога месеца медији објављују као су десетине процената укупног становништва промениле страну… Сада су уверене да је НАТО за Црну Гору најбољи пут. Најбољи војни аналитичари уверавају народ да ће Црној Гори ускоро бити понуђено чланство у Северноатлантском савезу. Истина, нико није имао овлашћења да се понуди. Јавност је небројено пута показала шта мисли о приступању… О чему сведоче празне сале и исмејани говорници намераваних јавних дебата, свих које није отворено и својом силом организовала држава… Ипак, неко коме би улазак у НАТО могао да продужи власт и обезбеди слободу непрекидно инсистира на овој теми.

Силници су ми увек били чудни. Зашто у Бриселу и Вашингтону бирају готово само и искључиво разне мутне и неуверљиве типове да их јавно заступају? Код нас је годинама за НАТО са мање или више резерве лобирала странка Милошевићевих  сателита, за коју је Шешељ говорио да није „комби“ већ „марица“- странка (алудирајући да би целокупно чланство могло да стане у полицијски комби). После су се тиме бавили бивши четници, некадашњи заговорници српске војске која је ратовала на крајишким ратиштима… Данас ће нам војску ка чланству, упркос декларативној војној неутралности, водити бивши радикали…

Зар не би било лакше и боље да понуде народу уговор у складу са његовим интересима? Споразум који није увредљив за наше традиције и опасан по нашу слободу… Да нас не супротстављају оволико Руској Федерацији,  јер у модерно време тешко да ће мале државе, какве су јужнословенске, моћи да значајно допринесу сукобу великих…

Осим можда, ако велики не ратују посредством свађа малих…

Извор: Напредни Клуб