Црногорска Путинофобија

Зашто у САД нема политичких немира?“
„Зато што у Вашингтону нема америчких амбасада.“
Габријел Гарсија Маркес

Шта је заједничко криминогеном режиму Мила Ђукановића, америчкој амбасадорки Су Кеј Браун (њеним надређеним), већини црногорских „интелектуалаца“- суверениста (прорежимских и оних других), бројним НВО-има и форумима, позитивним и сличним политичким партијама, режимским, али и појединим критичким суверенистичким медијима? Макар две ствари: анти-путиновска, и, истовремено – НАТО пропаганда.

Наречена идеолошка машинерија усијала се поводом посете руског председника Владимира Путина Београду, Балкану. Било је ту свега: од спинова, преко непознавања геополитичког контекста и духа времена,  до отвореног „грађанског“ фашизма и шовинизма. По среди је далекосежнија, и, за нас, важнија ствар од наречене посете: откуд ова братија на истом – атлантистичком – задатку?

Клицу одговора треба тражити најкасније у историсјкој вертикали од почетка деведесетих до референдума. У том периоду, критичари власти – суверенисти – нису се обрачунавали са Ђукановићевом врхушком са антимафијашких позиција, већ – преовладавајуће – националних и етничких: Ђукановићев шверц био је мањи проблем од Ђукановићевог „(велико)српства“, господаров криминал небитнији од господаровог (ратног и поратног) загрљаја са Слободаном Милошевићем, шефова фамилија била је мање у фокусу у односу на шефове везе са Београдом, то што је био са оне стране закона, мање је болело суверенисте него то што није био довољно за црногорску ствар.

Тај опасни тренд – потцењивања и прећуткивања мафијашких послова – постаје опаснији након расцепа ДПС-а, 1997. године, те након што је Ђукановић (уз подршку суверениста, у политичком пољу – Либералног савеза) у другом кругу покрадених (као и сви до сада) председничких избора, победио Момира Булатовића, окренувши се Вашингтону и НАТО-у. Збирно: доларима.

Од тада, па до 21. маја 2006. године, критички расположени суверенисти – њихов незанемарљив део – праве неформални пакт о ненападању са Ђукановићем, који се да сублимирати сентенцом: држава па демократија. То је, мимо повремених часних изузетака, била колаборација зарад вишег циља. Суштински: тиме је – осим прогутаног времена – цементиран мафиократски, неокомунистички монструм, уз „патриотски“ алиби – све за Црну Гору. Док су се поменути полови борили за такву, суверену Црну Гору, Црна Гора је све мање била суверена, а све више Ђукановићева. На концу, добили смо Црну Гору по његовој мери и мери за његове. Земљу за њих. Добили смо суверенову Црну Гору, а не ону, којој је требало тежити – суверену. Добили смо – шире гледано – амерички протекторат.

Потом су, од поменутог маја, суверенисти почели нову колаборацију са режимом, због новог вишег циља: НАТО-а! Опет је државна пропаганда почела са одбраном суверености, тезама које усвајају суверенисти од оних у НВО-има до оних у медијима, при медијима: НАТО нема алтернативу; ко је против НАТО, тај је против суверености (државе); НАТО је гарант суверености и стабилности… Поново су се пољубили, поново се љубе, суверен и суверенисти, који га контролисано критикују. Опет се, мимо воље грађана – који су великом већином против интеграција у НАТО (тек 35 одсто је за учлањење, на основу истраживања у коме је учествовао сам НАТО!) – из тог (не)природног загрљаја кани преварити народ: под кринком суверености у окриљу НАТО-а, створити “сувереност” по мери НАТО-а и Ђукановића. Дупло “демократско” ропство. Анти-сувереност.

Суверенисти се опет враћају на мјесто злочина: поново, заједно са Ђукановићем, граде не-суверену Црну Гору: ону која ће директно служити интресима Вашингтона, који се огледају у неолибералном неоколонијализму, грубом милитаризму и окупацији истински суверених држава, “успелих непослушности” (Ноам Чомски, за Кубу). Речима једног од водећих идеолога наведенога, Американца Збигњева Бжежинског: “НАТО не представља само основни механизам за спровођења америчког интереса у европским стварима већ и основу за политички битно америчко војно присуство у Еворпи. “Или, речима још једног аутора са Запада, британског нобеловца Харолда Пинтера: “НАТО је америчка бојева глава”. За такву “сувереност” утркују се данас црногорски суверен и црногорски суверенисти. И једни, и други: робови врлог новог света.

НАТО, тај бајонет на пушци Запада, под диригентском палицом (боље: пендреком) Вашингтона, од оснивања прожет је „духом звери која мора доћи до плена“. Плен је све што показује и најмањи знак суверености, отпора империји: од Кине и Индије, до Бразила и Русије. И ту долазимо до – Путина, чија ресурсима богата земља, заједно са осталим наведеним, представља веснике новог, здравијег – мултиполарног света. А, тиме – брану атлантистичком војно-индустријском комплексу (1.000 војних база широм свијета по Чалмерсу Џонсону). Зато је и Западна, анти-путиновска пропаганда тако свепрожимајућа и систематска. Зато, због геополитике и изолације Русије – а не због (црногорске) суверености и стабилности – Џон Мекејн недавно хушка америчку администрацију да „што је брже могуће укључи Црну Гору и Грузију у НАТО”. Не због наше суверености, већ због глобалног суверена.

Да се разумемо: није Путинова Русија идеално место за живот. Није ни Кина. Али, није ни – далеко од тога – Саудијска Арабија – у којој влада Шеријат, не постоје странке и гласају (веома ретко) само мушкарци – па Западна пропаганда, геополитике ради, ипак ћути, због тога што је краљ Абдулах бин Абдулазиз Ал Сауд осведочени пријатељ Вашингтона. Ћуте на све то и црногорски “интелектуалци” суверенисти. Ћуте, јер није опортуно опирати се НАТО планерима, овде и тамо, сада и сутра. Ћуте и “интелектуално” слушају.

Ћуте – у огромној већини – наши суверенисти – млади и стари – и на главни проблем савремености и суверености: амерички неподношљиви унилатерализам, који меље државе, народе и људе. Ћуте о Гвантанаму и Абу Граибу.

Ћуте о стварним разлозима окупација Авганистана и Ирака. Ћуте о америчком спонзорисању терористичких група, од Ал-Каиде раније, до ИСИС-а, недавно. Ћуте о стотинама хиљада побијених цивила у ратовима Вашингтона и НАТО-а. Ћуте о САД, као највећем извознику нестабилности и ратова. Ћуте о САД – епицентру глобалног “економског тероризма”. Ћуте о САД, као “земљи са само једном партијом – бизнис партијом” (Чомски). Ћуте о америчком “подстицању демократија”, заправо – подривању суверенитета држава широм свијета… Ћуте и слушају црногорски суверенисти, до нове колаборације са црногорским сувереном.

Црна Гора, неутрална држава!

Извор: Вијести