Uloga stranih savetnika u Vladi Srbije

Put u ekonomsko i političko „ropstvo“

Staro je pravilo da u politici nema prijateljstva, već interesa. Jaki i bogati se dogovaraju, a slabi i mali se iskorišćavaju i drže pod kontrolom. Najavljeni savetnici, poput Štros Kana bivšeg predsednika MMF i nekadašnjeg francuskog ministra finansija, bivšeg premijera Austrije Guzenbauera, ministra spoljnih poslova Italija Fratinija, britanskih savetnika i njihovih timova koji će biti na raspologanju prvom zameniku premijera kao i vladi Srbije, više nego jasno ukazuje da je reč o interesima datih država, ili kompanija za koje lobiraju u nameri da kroz navodnu pomoć realizuju svoje interese i upravljaju Srbijom.

Ako se prihvati za „normalno“ da strani političari, od kojih su neki bili pod aferama budu „u senci“ kreatori ekonomske i državne politike, onda se može reći da je uloga ostalih članova vlade, ministara dovedena u pitanje. Savetodavna moć nije institucionalna, ali može biti presudna u političkom „kursu“ Srbije i potezima za koje neće biti odgovorni niti prozivani u Srbiji. Izbor stranih savetnika u većem broju je pokazatelj da je Srbija „na kolenima“, da je u formi protektorata i da joj je potreban neformalni staratelj koji će raditi za interese vlada svojih država ili moćnih kompanija.

Šta se iz Srbije sve može preko savetnika otuđiti? Pre svega savetnici „kalibra“ koji će biti oko premijera ili prvog zamenika, kao i oni koji su već insajderi u ministarstvima i vladinim agencijama zapravo upravljaju državnim poslovima. Oni su neformalno dobili „odrešene ruke“ da predlažu mere bez velikog otpora unutar vlade koja će trenutno biti relaksacija ekonomskog stanja u Srbiji, ali će suštinski i „dubinski“ predstavljati vid kolonijalno-korporacijskog upravljanja Srbijom od strane desetak moćnoh kompanija?

Kolonijalna strategija za Srbiju

Koji se sektori žele staviti pod stratešku kontrolu stranih savetnika i kompanija? Pre svega je reč o farmaceutici i prodaji Galenike kompaniji Norvartis, čime će se postići puna zavisnost Srbije od stranih kompanija, koje će u Srbiju uvoziti lekove starije generacije uz velike zarade i provizije. Sfera poljoprivrede biće strateški podeljena na one kompanije koje će kupovati srpsku zemlju i biti vlasnici velikih poseda i na njima gajiti kulture koje neće biti podložne kontroli i strateškom uticaju države Srbije. Prodor GMO je već „na mala vrata“ otvoren i narednih nekoliko godina Srbija će biti eksperimentalno polje na Balkanu za GMO.

Pored agrarnog sektora Srbija će biti pod punom kontrolom uvoza hrane i uništavanja domaćeg proizvođača, koji neće moći da konkuriše robi iz EU ili okruženja, pre svega iz Hrvatske i Slovenije ali i iz Bugarske, Mađarske i Rumunije – članica EU. Najveći potezi stranih kompanija i savetnika u narednim godinama, ako se ovako nastavi biće investiranje u koncesije retkih metala i rudinih nalazišta koja se procenjuju samo na teritotiji Srbije na najamnje 500-600 milijardi evra, a procene idu i so 1000 milijardi evra. Energetski sektor je već 40- 50 odsto pod kontrolom. Naredni posao je prodaja ili koncesiona ulaganja stranih kompanija preko posrednika u energetski sektor, kao i plan porodaje TELEKOM-a u narednih dve godine.

Strani savetnici sada su na pomoći premijeru i prvom potpredsedniku vlade u „gašenju“ ekonomske vatre u Srbiji, i to na „prijateljskoj osnovi“. Sledeći koraci su naplata duga uz projektovanje strategije isisavanja kapitala iz Srbije preko moćnih kompanija iz Francuske, Italije, Nemačke, Velike Britanije i SAD, a delom i iz Ruske federacije. Kada se bude Srbija dovela do faze „konsolidacije“ biće 70-80 odsto ekonomski „okupirana“ i podeljena na interesne sfere moćnih kompanija iz EU i SAD i nešto iz Ruske federacije. Srbija će moći da računa na 20 do 30 odsto uticaja u sopstvenim potencijalima.

Dakle kada strani savetnici „zavladaju“ Srbijom, Srbija postaje klasična moderna kolonija sa gubitokom ekonomske suverenosti pre ulaska u EU. Pored moćnih firmi iz EU tu su i jaki uticaji kompanija i kapitala iz Slovenije i Hrvatske, koje sada drže moćni deo agrarnog sektora i trgovine, i na taj način se gubi klasično tržište Srbije. Domaća roba postaje nekonkurentna pred liberalizacijom.

Dominacija stranih kompanija u Srbiji?

Kakva se onda može očekivati politika i državna vlast u Srbiji? Može se računati na forme marionetske i poslušničke politike, partija koje vrše vlast, i vlada čiji su centri odlučivanja izvan Srbije, a u Srbiji ministri samo dižu ruke, pripremaju zakone, dok ih parlament Srbije samo po automatizmu usvaja. U takvim uslovim se guše ekonomske, a samim tim i političke slobode, i stvara se okvir za vlast stranih korporacija i interesnih grupa i lobija, koji drže vladu i institucije Srbije pod ašsolutnom kontrolom.

Politički i javni život se kontroliše, mediji postaju glasnogovornici „Velikog brata“, smanjuje se javna kontrola vlasti. Vlasti u Srbiji, pre svega vlada, a onda i policija, tajne službe, NBS, poreske službe se „daljinskim upravljačem“ izvan Srbije rukovode. Strani savetnici, koliko god imali zvučna imena i znanje, nemogu da misle bolje o Srbiji nego unutrašnji potencijali, i da imaju odgovornost već štite svoje interese, država i kompanija odakle dolaze. Ako se unutar Srbije ne stvore kreativna kritična energija sposobnih, etičkih ljudi, okrenutim nacionalnim ciljevima i interesima, Srbija će za pet do deset godina biti, pre stupanja u EU (ako se to do tada dogodi), ekonomski prorobljena i osiromašena država.

Srbiju generalno čeka, ako se budu previše ili vitalno eksponirali strani savetnici i „prijatelji“ žestoko čerupanje. Šta to Srbiju još može da čeka? Kontrola stranih kompanija u sferi farmaceutike 90 odsto. Kontrola stranih kompanija u agrarnom sektoru i trgovini hranom ok 80 odsto. Energetska kontrola stranih kompanija 60-70 odsto potenicijala. Kontrola nad rudnim resursima 60-70 odsto potenicijala. Kontrola nad finansijama više od 80 odsto preko stranih banaka, kredita, kamata na dugove i otplate duga-prispele rate.

Rate na dug moguće je da se otplaćuju i kroz koncesije ili kupovinu rudnih nalazišta i drugih prirodnih resursa Srbije. Ako bi se prihvatila ova gruba, ali ne toliko netačna statistika i procena rizika, Srbija neće imati mnogo prostora za svoju državnu i nacionalnu politiku. Gospodari Srbije su već došli kao neformalni savetnici. Oni su „izviđači“ jedne kolonijalne misije koja će tek narednnih dve godine „legalno“ preko vlade Srbije doći kao naši „spasioci“. Sad se spašavamo od bankrotstva ali nam je na vratu masovna prodaja Srbije za dugove koje su napravili neozbiljni i neodgovorni u vlasti, bez vizije i strategije Srbije.

Izvor: Vidovdan