borislav radovanovic 2Подсетићу да сам након апелације НС РС за преиспитивање првобитне одлуке написао да „народним“ посланицима треба укинути плате. У правном смислу нонсенс је да законодавно тело тражи од суда преиспитивање одлука какве требе да постану извори права. Највиша законодавна тела доносе законе и одлуке које судовима намећу вољу и понашање, а никако обратно, и то је основна лекција какву наши квазипарламентарци морају научити!

Дакле, Скупштина је у датој ситуацији МОРАЛА донети одлуку којом одбија имплементирати одлуку Суда јер је супротна вољи и интересима Републике Српске и српског народа. Такву одлуку требало је да председник и влада подрже и тиме ову „причу“ окончају за сва времена. Увек стоји на располагању могућност организовања референдума каквим би додатно оснажили политичку вољу институција, међутим, политички лидери постигли су потребан консензус и то је у датој ситуацији сасвим довољно. Друго је питање изостанак храбрости овдашњих политиканата и мешетара.

Зашто је одбијање имплементације ове скандалозне одлуке Бакировог квазисуда тако једноставно и логично решење?

Да би правилно тумачили спорна дешавања морамо знати да било који суд, па тако и овај „уставни“, у спровођењу одлука зависи од репресивног апарата. Уколико држава не располаже апаратом принуде способним да одлуку суда наметне грађанима или нижим субјектима не може се сматрати државом. У питању су квазидржава и квазисуд! За БиХ недвосмислено знамо да не располаже репресивним апаратом способним да одлуку Уставног суда наметне својим ентитетима, нормално – уколико ентитет (па чак и кантон) одбије да одлуку имплементира.

Формално, БиХ има Оружане снаге, Агенцију за истраге и заштиту – СИПА и друге безбедносне субјекте државног нивоа, али ти субјекти функционално и оперативно немају способност, па ни снагу, потребну за наметање воље „државе“ својим државотворним субјектима. Не смемо заборавити да ову „државу“ чине два ентитета и три народа, као највиши државотворни субјекти, који одређују и уређују државу, а никако обратно. Уз то ентитети располажу безбедносним субјектима довољно снажним да парирају државним и спрече наметање воље супротне њиховој. У том контексту треба посматрати захтев Бакира Изетбеговића за привременом мером забране одржавања референдума. Ето, донео је Суд такву меру и сад се морамо запитати: којим институцијама и радњама ће Суд извршити своју вољу? Нема од тога ништа!

Потом морамо схватити да је наш државни устав у својој есенцији октроисани устав, какав су нам „подариле“ Сједињене Државе у тренутку максималне геомоћи. Тај тренутак је одавно прошао! Данашњи однос геоснага је такав да инститиционални лидери Српске „хладно“ могу одбити сваку одлуку Бакировог квазисуда, са и без референдума, и то без бојазни да ће тиме произвести било какве штетне последице по себе лично, ентитет или народ. Дакле, наши лидери имају прилику водити државотворну политику, а друго је питање: зашто то не чине? Зашто се баве политиканством, уместо политиком?

srpska-dodik-bakir

У даљем, ма какве изјаве давао Милорад Додик, његов пријем код Владимира Путина „темпиран“ је тако да остатку човечанства да сасвим јасну поруку. Право Републике Српске на референдум штити најмоћнија војна сила света и Путин се постарао да то безрезервно изрази. Годинама је Српска таворила са опасношћу од НАТО интервенције у случају ескалације тешких нереда или сукоба. Данас више Сједињене Државе и НАТО немају ексклузивитет на изазивање криза на Балкану зарад стварања „основа“ за интервенцију и војно позиционирање. Милорад Додик је у позицији да Владимиру Путину упути легитиман позив за помоћ у случају каквог озбиљнијег угрожавања Српске, и овај је могућан да на апел легитимо одговори. Баш као у случају позива Башара ел Асада! Писао сам о руским снагама за брзе интервенције – намењеним управо за овакве „прилике“.

Дакле, на унутрашњем плану нема никаквих препрека да се српски лидери супротставе овој и сличним одлукама Уставног суда БиХ. Референдум је само инструмент испитивања воље грађана спрам каквог важног питања, након чега институције доносе одлуке. Значи, са и без референдума, наше лидере чека доношење одређених одлука, а колико ће исте бити државотворног карактера(?) овиси о њиховој храбрости и умешности. При том и геополитичке околности погодују јачању државности Српске и самоштићењу каквом смо се надали посљедње две деценије. Права је штета то упропастити или неискористити.

РЕЗИМЕ: Уставни суд БиХ донео је одлуку каквом тешко задире у државне интересе Републике Српске и такву одлуку наше институције МОРАЈУ (и могу) одбити. Потез одбијања одлуке квазисуда од стране наших институција отвара Пандорину кутију враћања отетих надлежности Српске чиме је спрам заговорника идеје „унитарне Босне“ Суд донео контрапродуктивну одлуку. Одлука којом је „чаша преливена“ показаће се као почетак државотворне политике политичких лидера Српске, или као њихов нестанак са политичке сцене, односно као прекретница српској државотворности.

Давно сам написао да је „Врховни кадија Бакир Изетбеговић“  овом апелацијом разобличио сопствену посебно кварну политику уништавања Републике Српске, те да ће тај потез по њега резултирати контрапродуктивно. У питању је политички потез који означава крај „ере Изетбеговића“!


Извор: Блог Борислава Радовановића

Оставите коментар

Оставите коментар на Уставни (квази)суд у улози чувара државности Републике Српске

* Обавезна поља