Вашар на Коридору 11

Свечано пуштање у саобраћај деонице Аутопута  „Милош Велики“ Обреновац-Љиг у недељу 18. августа по свему је личило на уобичајене предизборне скупове Александра Вучића. Што је, заправо био и овај, јер Аца Србин из дана  у дан води предизборну кампању без обзира на то какви и када ће избори бити расписани: редовни или ванредни  када му то падне на памет.

Сендвичари  и остали грађани који су разним обећањима, уценама или претњама приморани да се окупе око вољеног вође, били су и овом приликом  „награђени“ још једним раздраганим и испразним говором председника Републике.

Одушевљени локални напредњаци дочекали су свога председника натписом којим су му изразили захвалност због изграђене деонице Аутопута (баш као да је он извадио потребан новац из свога џепа или брата му Андреја).

Он им се одужио уобичајеним празнословљем о томе како су путеви „које смо изградили и које ћемо тек изградити километри наше слободе, мира и снаге, деонице наше воље и снова, путокази зрелости државе и једног народа“.

Захвалио је свима који су радили на изградњи новог коридора, а и свим грађанима који су дошли на отварање овог пута који представља велики дан за Србију.

Разуме се, није пропустио  прилику да поручи  свима који су га уживо или посредством телевизије гледали и слушали „да је Србија постала бољи део света“ (ма шта то значило). и да је у „Фајненшел тајмсу“ проглашена за „земљу са највише страних инвестиција пропорционално броју становника и величини територије“.

Није му изгледало потребно да објасни због чега друге државе заостају за Србијом на овом пољу. Можда је разлог што не плаћају отварање радних места страним улагачима новцем својих грађана, или што им се не свиђа да они раде за ниске плате, а још мање им се допада да се у земљу уноси прљава технологија која загађује и угрожава животну средину.

Мудре владе избегавају улагаче и пословне „пријатеље“ овог типа, па и по цену да не заузму неко високо место у статистици „Фајненшел тајмса“, док се друге  диче оваквим „успесима“ и настоје да их понове кад год могу.

У Вучићевом говору није изостала ни обавезна  прича о повећавању плата, пензија. И квалитета живота, а да би непосредно показао колико се Србија разликује од оне из доба кнеза Милоша, навео је да је од Обреновца до Чачка кнез Милош ишао 34 дана, док је данас  за то потребно 45 минута.

Вашар је, после Љига настављен и на Убу, где  се појавио и сам кнез Милош кога је играо глумац Ненад Јездић а после Уба и у Лајковцу, где је краћи говор одржао  Милорад Додик, председник Председништва БиХ. По свему судећи, њега је АV усвојио, што би се рекло по чињеници да се он мало-мало појављује у Србији на свим пригодним манифестацијама. И не само да се појављује, већ их  увек и паметно искористи да изрази своју безусловну подршку политици Аце Србина.

И, као што је већ ред у оваквим приликама, угледне званице су се  лепо провозале новим делом Коридора 11, а  на успутним задржавањима и погостили локалним народним специјалитетима. Тако су они отворили „Нови понос Србије“ и задовољно се разишли  освежени и спремни за нове вербалне радне изазове и подвиге.

Како је АV пута нагласио, деоница Аутопута Милош Велики од Обреновца до Љига, уз већ раније завршену од Љига до Чачка омогући ће да се од Обреновца до Чачка стигне за 45 минута. Заборавио је једино да грађане обавести како приступне саобраћајнице до почетка Аутопута још нису изграђене, па се возила споро крећу и потребно им је много више од 45 минута да би само стигла до „Новог поноса Србије“, односно, уласка на Коридор 11.

Не треба, ипак, бити злобан, а још мање губити наду. Ни Рим није саграђен за један дан. Потребно је стрпљење и разумевање за тренутне тешкоће. Па кад се једнога лепог дана (а можда и пре) коначно изграде и приступне саобраћајнице  до Аутопута „Милош Велики“, нема сумње да ће то бити нова изузетна  прилика за још једно  окупљање и велико славље  срећних грађана Србије.

Извор: Стање ствари