Vašar na Koridoru 11

Svečano puštanje u saobraćaj deonice Autoputa  „Miloš Veliki“ Obrenovac-Ljig u nedelju 18. avgusta po svemu je ličilo na uobičajene predizborne skupove Aleksandra Vučića. Što je, zapravo bio i ovaj, jer Aca Srbin iz dana  u dan vodi predizbornu kampanju bez obzira na to kakvi i kada će izbori biti raspisani: redovni ili vanredni  kada mu to padne na pamet.

Sendvičari  i ostali građani koji su raznim obećanjima, ucenama ili pretnjama primorani da se okupe oko voljenog vođe, bili su i ovom prilikom  „nagrađeni“ još jednim razdraganim i ispraznim govorom predsednika Republike.

Oduševljeni lokalni naprednjaci dočekali su svoga predsednika natpisom kojim su mu izrazili zahvalnost zbog izgrađene deonice Autoputa (baš kao da je on izvadio potreban novac iz svoga džepa ili brata mu Andreja).

On im se odužio uobičajenim praznoslovljem o tome kako su putevi „koje smo izgradili i koje ćemo tek izgraditi kilometri naše slobode, mira i snage, deonice naše volje i snova, putokazi zrelosti države i jednog naroda“.

Zahvalio je svima koji su radili na izgradnji novog koridora, a i svim građanima koji su došli na otvaranje ovog puta koji predstavlja veliki dan za Srbiju.

Razume se, nije propustio  priliku da poruči  svima koji su ga uživo ili posredstvom televizije gledali i slušali „da je Srbija postala bolji deo sveta“ (ma šta to značilo). i da je u „Fajnenšel tajmsu“ proglašena za „zemlju sa najviše stranih investicija proporcionalno broju stanovnika i veličini teritorije“.

Nije mu izgledalo potrebno da objasni zbog čega druge države zaostaju za Srbijom na ovom polju. Možda je razlog što ne plaćaju otvaranje radnih mesta stranim ulagačima novcem svojih građana, ili što im se ne sviđa da oni rade za niske plate, a još manje im se dopada da se u zemlju unosi prljava tehnologija koja zagađuje i ugrožava životnu sredinu.

Mudre vlade izbegavaju ulagače i poslovne „prijatelje“ ovog tipa, pa i po cenu da ne zauzmu neko visoko mesto u statistici „Fajnenšel tajmsa“, dok se druge  diče ovakvim „uspesima“ i nastoje da ih ponove kad god mogu.

U Vučićevom govoru nije izostala ni obavezna  priča o povećavanju plata, penzija. I kvaliteta života, a da bi neposredno pokazao koliko se Srbija razlikuje od one iz doba kneza Miloša, naveo je da je od Obrenovca do Čačka knez Miloš išao 34 dana, dok je danas  za to potrebno 45 minuta.

Vašar je, posle Ljiga nastavljen i na Ubu, gde  se pojavio i sam knez Miloš koga je igrao glumac Nenad Jezdić a posle Uba i u Lajkovcu, gde je kraći govor održao  Milorad Dodik, predsednik Predsedništva BiH. Po svemu sudeći, njega je AV usvojio, što bi se reklo po činjenici da se on malo-malo pojavljuje u Srbiji na svim prigodnim manifestacijama. I ne samo da se pojavljuje, već ih  uvek i pametno iskoristi da izrazi svoju bezuslovnu podršku politici Ace Srbina.

I, kao što je već red u ovakvim prilikama, ugledne zvanice su se  lepo provozale novim delom Koridora 11, a  na usputnim zadržavanjima i pogostili lokalnim narodnim specijalitetima. Tako su oni otvorili „Novi ponos Srbije“ i zadovoljno se razišli  osveženi i spremni za nove verbalne radne izazove i podvige.

Kako je AV puta naglasio, deonica Autoputa Miloš Veliki od Obrenovca do Ljiga, uz već ranije završenu od Ljiga do Čačka omogući će da se od Obrenovca do Čačka stigne za 45 minuta. Zaboravio je jedino da građane obavesti kako pristupne saobraćajnice do početka Autoputa još nisu izgrađene, pa se vozila sporo kreću i potrebno im je mnogo više od 45 minuta da bi samo stigla do „Novog ponosa Srbije“, odnosno, ulaska na Koridor 11.

Ne treba, ipak, biti zloban, a još manje gubiti nadu. Ni Rim nije sagrađen za jedan dan. Potrebno je strpljenje i razumevanje za trenutne teškoće. Pa kad se jednoga lepog dana (a možda i pre) konačno izgrade i pristupne saobraćajnice  do Autoputa „Miloš Veliki“, nema sumnje da će to biti nova izuzetna  prilika za još jedno  okupljanje i veliko slavlje  srećnih građana Srbije.

Izvor: Stanje stvari