Велика победа без корака назад

Обележавање 70 годишњице победе над нацизмом и фашизмом, на Црвеном тргу у Москви прати очекивано напета атмосфера обојена интезивним притиском из Вашингтона на лидере западног блока да бојкотују Русију. И, у медијским наративима, са западне стране манипулише се историјским чињеницама, као и актуалном ситуацијом на међународној политичкој сцени. Тако се украјинска криза, извезена из Вашингтона право на руску границу, референдумско изјашњавање Крима да жели да се врати  Русији, подводи под „империјалне“ апетите првог човека Русије[i]-Владимира Владимировича. Уз прву поставу пропагандиста  води се права утакамица у лицитирању броја лидера који ће 9. маја бити на Црвеном тргу. И, сваки пут када неки од председника поробљене ЕУропе прихвати па одустане од позива руског председника, скоро да бојним покличима уписују још по један поен на гостујућем терену.

Дакле, као и у случају зимске олимпијаде у Сочију, тако и поводом обележавања Велике победе, западни мејнстрим медији воде класичну ратну пропаганду. До неукуса. С друге стране, Москва се месецима мирно спрема да загрми са свим, за јавност расположивим, арсеналом сасвим задовољна бројем потврђених позивница од стране лидера других земаља. Јер, коначно ради се о државама које су се, без обзира на све уцене, претње и притиске (по устаљеном каубојском шаблону корпоративне Америке) сврстале у чланице нове коалиције. И то оне коалиције која је стављена поново пред исти историјски чин: изборити се за слободу и част Отаџбине. И, можда је управо у тој чињеници сва тежина овогодишњег обележавања победе над нацизмом и фашизмом: девети мај, извесно је, неће бити само празник славе и сећања. Већ и позив на отпор неолибералном поробљавању: за свет активне мирољубиве коегзистенције заједнице равноправних народа и држава. Речју, за све оне цивилизацијске вредности које је западна корпоративна заједница негде прогнала, негде уништила.

Зато сведочимо притисцима и невероватној пропагандној машинерији. Поредак успостављен непосредно по окончању Великог Отаџбинског рата, вибрира у својим темељима и све су прилике да сама архитектура неће моћи да издржи још један јачи потрес. Али, да ли су архитекте спремне да признају пораз или хрлимо ка исходу који доводи у питање опстанак саме цивилизације-дилема је на коју је немогуће одговорити. Посебно ако имамо на памети баш конкретне примере који упућују на историјску „жилавост“ креатора гротескних историјских епизода. Сетимо се само примера америчког ИБМ који је своје царство саградио и проширио захваљујући сарадњи са нацистичком Немачком и њој лојалним владама широм Европе. И тај је пример сасвим довољан за обухват паралела које потврђују сву бизарност новог светског поретка успостављеног непосредно по окончању Другог светског рата: Наиме, нацистички пројекат је захтевао значајне материјалне и техничке претпоставке. Требало је поставити темеље Новог светског поретка. Тако је са са доласком Хитлера на власт (јануар 1933) Немачка  одредила за приоритет „поништење“  600 000 бројне јеврејске заједнице која је живела у Немачкој. За почетак!

То је био врло сложен задатак и с обзиром на политику расне „хигијене“ требало је утврдити у коме се крије чак и кап јеврејске крви: дакле требало је пописати све Јевреје и оне који су у далеком родослову то били, дакле прецизно их идентификовати, обухватити сву њихову имовину и онда гетоизирати, депортовати и коначно физички уништити. За то је био потребан добар компјутерски систем. Али, 1933 компјутера није било. Међутим, постојало је нешто друго: ИБМ-ова машина за бушење картица које су „носиле“ озбиљан фонд података који су после могли да се анализирају и тако „коначно решење“ нацистичке Немачке учине ефикасним. Да не улазимо детаљније у само технолошко решење које је за потребе Трећег Рајха требало унапредити и дизајнирати (а то су радили амерички стручњаци у сарадњи са немачким инжењерима и статистичарима), оно што је битно јесте да је ИБМ с леденом хладноћом и корпоративном похлепом овај монструозни план дочекао с усхићењем као изванредну пословну прилику и технолошки изазов који им је донео право богатство. Само у Немачкој било је извезено око 2000 машина, а више хиљада широм Европе која је прихватила нацистички „план и програм“. У свим већим логорима смрти провођен је систем сортирања картица, на којима су били сви подаци о људима који су депортовани из гетоа у логоре, израбљивани до смрти и „поништавани“ у гасним коморама. ИБМ Немачка, тада познатији као Дехомаг[ii], дакле немачка филијала америчког ИБМ била је итекако увезана са врхом национал-социјалистичке партије и тако себи осигуравала послове у Немачкој и широм пронацистичке Европе. Само у Немачкој годишње се производило милион ипо пробушених картица, машине које су их производиле даване су на лизинг широм Немачке и њој лојалне Европе, њих је требало редовно одржавати. Све то доносило је огромну зараду матици ИБМ у САД.[iii]  Речју, посао је цветао!

То што је тај посао значио потпуну свест менаџмента мултинационалне корпорације о нечему што нико раније није урадио: направио пројекат расног, политичког, националног чишћења у невероватним размерама-апсолутно није било од значаја за поратну правду. Зашто? Управо из разлога што се, иако гротескно звучи, нацистички „пројекат“ наставио у мало другчијем издању: без жичаних ограда, али уз израбљивање до смрти.; без видљивих гасних комора, али уз перманентне кризе, грађанске и верске ратове, војне интервенције и агресије које за циљ имају ликвидацију „политичких непријатеља“; без некадашњих ИБМ-ових картица за масовно сакупљање и обраду података али с ИБМ комјутерским хардверима који данас неупоредиво брже и ефикасније масовно прикупљају, носе и обрађују податке о личностима, компанијама и државама експлоатишући једно од најважнијих средстава друштвене контроле-информације. Дакле, свет у коме данас јесмо, је мало софистициранија верзија неолибералног Холокауста: јефтина радна снага, пројектовано одрживо ропство, отимање и експлоатација ресурса, уништавање националних привреда, поробљавање држава, инсталирање финансијским центрима лојалних елита, друштвена контрола кроз масовно прикупљање, обраду и манипулацију података о сваком појединцу, предузећу, држави.  Тај свет је ништа друго до давно осмишљена тоталитарна глобална држава са својим гравитационим центром у Вашингтону.

И, зато је данас више него икада значај обележавања Велике победе непроцењив. Ако не и пресудан, за наш час и за наш опстанак. Москва ће загрмети 9. маја са Црвеног трга као некада када се бранио Стаљинград: Ни корак назад! Заједно са њом и лидери 26 земаља. Међу њима и ми. Иако мали и неретко понижавани и потцењивани, увек непредвидиво снажни када је слобода идеја коју треба освојити.

_______________________

Појашњења:

[i] http://carnegieeurope.eu/strategiceurope/?fa=59974

[ii] Deutsche Hollerith Maschinen Gesellschaft

[iii] ИБМ и Холокауст, Едвин Блек

Извор: Фонд Стратешке Културе