Velika pobeda bez koraka nazad

Obeležavanje 70 godišnjice pobede nad nacizmom i fašizmom, na Crvenom trgu u Moskvi prati očekivano napeta atmosfera obojena intezivnim pritiskom iz Vašingtona na lidere zapadnog bloka da bojkotuju Rusiju. I, u medijskim narativima, sa zapadne strane manipuliše se istorijskim činjenicama, kao i aktualnom situacijom na međunarodnoj političkoj sceni. Tako se ukrajinska kriza, izvezena iz Vašingtona pravo na rusku granicu, referendumsko izjašnjavanje Krima da želi da se vrati  Rusiji, podvodi pod „imperijalne“ apetite prvog čoveka Rusije[i]-Vladimira Vladimiroviča. Uz prvu postavu propagandista  vodi se prava utakamica u licitiranju broja lidera koji će 9. maja biti na Crvenom trgu. I, svaki put kada neki od predsednika porobljene EUrope prihvati pa odustane od poziva ruskog predsednika, skoro da bojnim pokličima upisuju još po jedan poen na gostujućem terenu.

Dakle, kao i u slučaju zimske olimpijade u Sočiju, tako i povodom obeležavanja Velike pobede, zapadni mejnstrim mediji vode klasičnu ratnu propagandu. Do neukusa. S druge strane, Moskva se mesecima mirno sprema da zagrmi sa svim, za javnost raspoloživim, arsenalom sasvim zadovoljna brojem potvrđenih pozivnica od strane lidera drugih zemalja. Jer, konačno radi se o državama koje su se, bez obzira na sve ucene, pretnje i pritiske (po ustaljenom kaubojskom šablonu korporativne Amerike) svrstale u članice nove koalicije. I to one koalicije koja je stavljena ponovo pred isti istorijski čin: izboriti se za slobodu i čast Otadžbine. I, možda je upravo u toj činjenici sva težina ovogodišnjeg obeležavanja pobede nad nacizmom i fašizmom: deveti maj, izvesno je, neće biti samo praznik slave i sećanja. Već i poziv na otpor neoliberalnom porobljavanju: za svet aktivne miroljubive koegzistencije zajednice ravnopravnih naroda i država. Rečju, za sve one civilizacijske vrednosti koje je zapadna korporativna zajednica negde prognala, negde uništila.

Zato svedočimo pritiscima i neverovatnoj propagandnoj mašineriji. Poredak uspostavljen neposredno po okončanju Velikog Otadžbinskog rata, vibrira u svojim temeljima i sve su prilike da sama arhitektura neće moći da izdrži još jedan jači potres. Ali, da li su arhitekte spremne da priznaju poraz ili hrlimo ka ishodu koji dovodi u pitanje opstanak same civilizacije-dilema je na koju je nemoguće odgovoriti. Posebno ako imamo na pameti baš konkretne primere koji upućuju na istorijsku „žilavost“ kreatora grotesknih istorijskih epizoda. Setimo se samo primera američkog IBM koji je svoje carstvo sagradio i proširio zahvaljujući saradnji sa nacističkom Nemačkom i njoj lojalnim vladama širom Evrope. I taj je primer sasvim dovoljan za obuhvat paralela koje potvrđuju svu bizarnost novog svetskog poretka uspostavljenog neposredno po okončanju Drugog svetskog rata: Naime, nacistički projekat je zahtevao značajne materijalne i tehničke pretpostavke. Trebalo je postaviti temelje Novog svetskog poretka. Tako je sa sa dolaskom Hitlera na vlast (januar 1933) Nemačka  odredila za prioritet „poništenje“  600 000 brojne jevrejske zajednice koja je živela u Nemačkoj. Za početak!

To je bio vrlo složen zadatak i s obzirom na politiku rasne „higijene“ trebalo je utvrditi u kome se krije čak i kap jevrejske krvi: dakle trebalo je popisati sve Jevreje i one koji su u dalekom rodoslovu to bili, dakle precizno ih identifikovati, obuhvatiti svu njihovu imovinu i onda getoizirati, deportovati i konačno fizički uništiti. Za to je bio potreban dobar kompjuterski sistem. Ali, 1933 kompjutera nije bilo. Međutim, postojalo je nešto drugo: IBM-ova mašina za bušenje kartica koje su „nosile“ ozbiljan fond podataka koji su posle mogli da se analiziraju i tako „konačno rešenje“ nacističke Nemačke učine efikasnim. Da ne ulazimo detaljnije u samo tehnološko rešenje koje je za potrebe Trećeg Rajha trebalo unaprediti i dizajnirati (a to su radili američki stručnjaci u saradnji sa nemačkim inženjerima i statističarima), ono što je bitno jeste da je IBM s ledenom hladnoćom i korporativnom pohlepom ovaj monstruozni plan dočekao s ushićenjem kao izvanrednu poslovnu priliku i tehnološki izazov koji im je doneo pravo bogatstvo. Samo u Nemačkoj bilo je izvezeno oko 2000 mašina, a više hiljada širom Evrope koja je prihvatila nacistički „plan i program“. U svim većim logorima smrti provođen je sistem sortiranja kartica, na kojima su bili svi podaci o ljudima koji su deportovani iz getoa u logore, izrabljivani do smrti i „poništavani“ u gasnim komorama. IBM Nemačka, tada poznatiji kao Dehomag[ii], dakle nemačka filijala američkog IBM bila je itekako uvezana sa vrhom nacional-socijalističke partije i tako sebi osiguravala poslove u Nemačkoj i širom pronacističke Evrope. Samo u Nemačkoj godišnje se proizvodilo milion ipo probušenih kartica, mašine koje su ih proizvodile davane su na lizing širom Nemačke i njoj lojalne Evrope, njih je trebalo redovno održavati. Sve to donosilo je ogromnu zaradu matici IBM u SAD.[iii]  Rečju, posao je cvetao!

To što je taj posao značio potpunu svest menadžmenta multinacionalne korporacije o nečemu što niko ranije nije uradio: napravio projekat rasnog, političkog, nacionalnog čišćenja u neverovatnim razmerama-apsolutno nije bilo od značaja za poratnu pravdu. Zašto? Upravo iz razloga što se, iako groteskno zvuči, nacistički „projekat“ nastavio u malo drugčijem izdanju: bez žičanih ograda, ali uz izrabljivanje do smrti.; bez vidljivih gasnih komora, ali uz permanentne krize, građanske i verske ratove, vojne intervencije i agresije koje za cilj imaju likvidaciju „političkih neprijatelja“; bez nekadašnjih IBM-ovih kartica za masovno sakupljanje i obradu podataka ali s IBM komjuterskim hardverima koji danas neuporedivo brže i efikasnije masovno prikupljaju, nose i obrađuju podatke o ličnostima, kompanijama i državama eksploatišući jedno od najvažnijih sredstava društvene kontrole-informacije. Dakle, svet u kome danas jesmo, je malo sofisticiranija verzija neoliberalnog Holokausta: jeftina radna snaga, projektovano održivo ropstvo, otimanje i eksploatacija resursa, uništavanje nacionalnih privreda, porobljavanje država, instaliranje finansijskim centrima lojalnih elita, društvena kontrola kroz masovno prikupljanje, obradu i manipulaciju podataka o svakom pojedincu, preduzeću, državi.  Taj svet je ništa drugo do davno osmišljena totalitarna globalna država sa svojim gravitacionim centrom u Vašingtonu.

I, zato je danas više nego ikada značaj obeležavanja Velike pobede neprocenjiv. Ako ne i presudan, za naš čas i za naš opstanak. Moskva će zagrmeti 9. maja sa Crvenog trga kao nekada kada se branio Staljingrad: Ni korak nazad! Zajedno sa njom i lideri 26 zemalja. Među njima i mi. Iako mali i neretko ponižavani i potcenjivani, uvek nepredvidivo snažni kada je sloboda ideja koju treba osvojiti.

_______________________

Pojašnjenja:

[i] http://carnegieeurope.eu/strategiceurope/?fa=59974

[ii] Deutsche Hollerith Maschinen Gesellschaft

[iii] IBM i Holokaust, Edvin Blek

Izvor: Fond Strateške Kulture