Винко Перић интервју – Бусије као најава српског васкрснућа

Овогодишње обележавање злочиначке хрватске акције “Олуја”, одржано у насељу Бусије, и по броју присутних, и по говорима првака у српском народу, као да најављује нови однос према траgичној судбини крајишких Срба, али и нови историјски приступ према догађајима из деведесетих прошлог века, који су Србе лишили права на живот у једној држави. И патријарх српски Иринеј, и Александар Вучић и Милорад Додик послали су јасне поруке које, пре свега, најављају спремност да се српски народ окрене себи и решавању својих статусних питања без комплекса кривице који му се лажно намеће, иако је заправо највећа жртва трагичних догађаја деведесетих.

 О могућем историјском значају скупа у Бусијама разговарамо са експертом за безбедност и геополитику, проф. др Винком Перићем, академиком и почасним доктором “Института за националну историју” из Њујорка, чланом Руске међународне академије и Српске краљевске академије СКАИН из Београда, човеком који је у својим научним радовима и јавним наступима још пре неколико година најавио неминовни распад Турске и прекомпоновање снага на Блиском Истоку и Балкану.

Поштовани господине професоре, веома радо разговарамо са Вама о трендовима геополитичких кретања, просто зато што време обично потврђује оно што наговестите, чак и када то у првом тренутку зазвучи готово невероватно. Тренутно ми се мота по глави Ваше излагање на оном научном скупу, чини ми се у Тивту, којим сте најавили опасност за цели свет од исламске демографске експанзије (1) и масовних миграција, пар година пре него што се Европи догодило оно шта сада називамо „мигранстска криза“, као и Ваша најава распада Турске. Да ли сте изузетно добро обавештени или користите специфичне методе у анализама из којих правите закључке?

 Па, ја јесам човек који има ту срећу да се креће у круговима који су не само добро обавештени, већ покаткад и креирају или управљају информацијама. Али, то само по себи није довољно да тачно предвидите резултате друштвених кретања. Једно је тренд или жеља неког центра моћи да нешто учини, а друго дешавања на терену и постигнути исходи или фид бек. Свака акција има и реакцију, сваки видљиви догађај и своју невидљиву страну. То су живи процеси у којима се сукобљавају многи интереси, различите снаге и друштвене идеје. У том хаосу права тајна је издвојити битно од небитног, истинито од лажног, стварност од опсене лансиране да Вам одвуче пажњу. Без тога нема добрих анализа, нити може бити исправних закључака.

Ја сам развио сопствену аналитичку методологију базирану на мултидисциплинарном приступу друштвеним појавама, која уважава чињеницу да постоје одређене закономерности у друштвеним процесима без којих нема њихове реализације, упркос томе шта неко жели или ради. Покушавам предвидети скривене стратегије и интересе, узимајући у обзир временски фактор, окружење и околности. Држим се те методологије, поштујем научне принципе и користим сазнања светских професора (Стјепан Хан, Норман Скотт, Негослав Остојић, Синицхи Исхимура, Слободан Марковић, Владислав Кун, Раде Биочанин…), која сам изучавао на докторским и магистарским студијама Универзитета за „Мир и развој“ Уједињених нација. Тако, са доста извесности и успешности, сагледавам резултате већине друштвених процеса које проучавам. Не свих, нормално.

Шта Вас је, рецимо, понукало да пре неколико година предвидите кризу у Турској, чак и њен распад, који сада изгледа као природни расплет онога што се тамо дешава?

Непоштовање закономерности друштвених процеса условљено преамбициозношћу њиховог лидера. Турска је велика земља са превише озбиљним ресурсима да би јој они који управљају светом дозволили да гаји амбиције које они не подржавају. Ердоган је покушао да превари оне који су га створили, да узме нешто што му не припада, што за њега и његову земљу није било предвиђено. Он је слуга који је помислио да се може некажњено ушуњати међу господаре. Па, када је то могло? Започео је оживљавање идеја сахрањених сломом турског царства, а да никог није питао за то. Није ни исправно протумачио поруке „упозорења“ које су му послате, а када се нашао у шкрипцу, направио је страшну грешку покушавајући да превари Владимира Путина, да га искористи као адут у својим поткусуривањима са Западом. Наравно да је изгубио све. Све што се сада дешава, ланац репресије који је покренуо, само убрзава његов пад.

Моје научне матрице давно су сигнализирале да је Ердоганов пут странпутица која ће имати тешке последице по Турску и све оне који су у тај пут веровали. Због тога сам био много извикан и нападан од колега Бошњака, али ваљда им је сада јасно. Сјај Ердогановог полу-месеца се неминовно гаси, и мада је још увек видљив убрзо ће заувек нестати у времену. А Турској ће остати проклијало семе грађанског рата као најболније опције распада…

Овде морам да направим малу дигресију и подсетим на неке историјске чињенице везане за Турску. Ко може некажњено убити чак и једног човека, а да при томе не одговара или не добије повратни фид бек у смислу људске или божије казне?  А сетимо се начина на који су Турци решавали питање Курда и Јермена и више од милион жртава! Није лоше погледати филм „Пропаст Византије“ (како би се разумело зашто је и од кога направљен вандализам неслућених размера пре око 1.000 година)!

Такође наводим и предвиђам да ће правда ускоро стићи и оне државе и народе који су одговорни за геноцид над Србима у Јасеновцу и Српској Крајини, али и оне који су одговорни за погром од стране Муџахедина и ИСИЛ-оваца над прекодринским Србима у Републици Српској и БиХ. Једноставно, злочини не могу остати некажњени.

Какве ће последице ситуација у Турској имати по БиХ?

Нека о томе размишља, пре свега, Бакир Изетбеговић, који је без икаквог разлога судбину себе и свог народа везао за Ердоганов мехур од сапунице и који по Србији ових дана лобира подршку Ердогану код Бошњака у Србији. То „султану“ неће много помоћи али ће свакако у Србији искомпликовати безбедносну ситуацију . Но, са аспекта српског народа ствар је прилично јасна већ вековима  – што слабија Турска, то боље за српске државне и националне интересе. А она ће у наредном периоду слабити и слабити. Неће имати времена нити снаге да се бави нео-османским амбицијама.

Иако не смемо пренебрегнути чињеницу да главни протагонисти унитаризације БиХ нису долазили само из Турске, већ и из западних земаља, Турска је била јака политичка потпора тог процеса, па ће неминовно удаљавање Турске од Запада свакако донекле релаксирати позиције Српске у Федерацији, али и отворити простор за озбиљније уважавање српских интереса у балканској причи.

О томе како данас живе Срби у БиХ погледајте (истинит) документарни филм „ПУНОЛЕТСТВО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ“ у продукцији ВИКОМ РТВ на: https://youtu.be/lzyHQhLL9Uw

Баш с тим у вези волео бих Ваш коментар скупа у Бусијама којим је обележена годишњица хрватске злочиначке акције „Олуја“? Много тога изгледало је и звучало другачије него до сада. Као да је код српских вођа сазрела свест о томе шта је црвена линија националних интереса. Да ли и Вама изгледа тако?

 И више од тога! Пре свега желео бих да подвучем како су Бусије највећи скуп Срба после Газиместана. Премијер Србије истакао је како никада није говорио пред већим бројем људи. То се догодило без посебне медијске подршке, без притисака и плаћених дневница учесницима. Они који су тамо дошли учинили су то из воље и тиме послали снажну политичку поруку и својој политичкој елити, и пријатељима српског народа, али и нашим непријатељима. Српски прваци, и политички (Вучић и Додик) и духовни (Патријарх Иринеј), показали су да су то препознали и најавили оно што тако дуго чекамо – обнову стварне борбе за националне интересе српског народа, без комплекса кривице за ратове деведесетих.

У том смислу овај скуп препознајем као својеврсну историјску прекретницу. Срби су не само стојички, већ и херојски издржали све сатанизације, културоциде, етноциде, па и геноциде током 19 и 20. века, не одступајући од истине, правде и честитости упркос страдању коме су били изложени. Сада се можемо надати да ће Вучић и Додик, искористити сплет нових историјских околности, разгрнути таму и донети СВЕТЛОСТ нове ере за српски национални корпус на Балкану.

На чему градите тај оптизам? Шта се толико променило у односу на прошлогодишњи скуп у Рачи, коме су присуствовали исти актери?

Много тога, готово све. Прошле године, када је хрватски злочин над српским народом први пут званично обележен од стране две српске државе, форма је доминирала над суштином. Хвалило је конкретности, све је некако било бојажљиво, политички преопрезно. Као да се жртва снебивала да оптужи злочинца. Иако је од тада прошло само годину дана, очигледно се много тога променило у региону, али и у свету, а посебно у свести српског народа. Многе маске су пале, посебно оне хрватске. Свакако да је то деловало на српске прваке да звуче одлучно и да јасно профилишу своје поруке.

Пре свега, злочин су назвали злочином и затражили одговорност. Затим, први пут отворено и јавно затражено је решавање имовинских питања прогнаних, али и свих осталих Срба, како у Крајини тако и у региону, а Европа упозорена да је Хрватској прогледано кроз прсте када јој је дозвољено да без решавања овог питања, односно поврата отетог, приступи ЕУ. Упозорено је и на отворену усташизацију хрватског друштва, а посебну тежину има Вучићева порука да се више никада и никоме неће дозволити понављање злочина попут „Олује“, као и Додикова најава формирања Треће српске државе на Балкану!

Све то речено је на званичном државном скупу где је присуство два неприкосновена лидера симболизовало политичко и национално јединство Срба са обе стране Дрине, а присуство Патријарха њихово духовно јединство. Одатле до државног јединства пут може бити врло кратак! Посебно када се историјске околности овако брзо мењају.

У ком смислу мењају? Спадате ли и ви у оне који сматрају да за Србију долазе бољи дани у третману од стране великих сила?

 Зар ви не спадате? То је готово очигледно. Није Турска једини непријатељ српског народа који убрзано слаби. Последњих годину дана то се десило готово свим земљама које су учествовале у бомбардовању Србије, почев од САД па до Немачке, као главног европског играча.

Са друге стране јачају оне земље које су се том бомбардовању противиле, пре свега Русија и Кина, а због веза са тероризмом положај Косова у већини западних земаља је све упитнији.

Сукоб великих око геостратешког позиционирања подразумева да је Србија данас великим играчима пожељнија као савезник него као могући противник. Искусни политичари попут Вучића и Додика сигурно су свесни тога. Верујем да ће, у складу с тим, адекватно позиционирати националне интересе.

Где у свему томе видите место Вашег пројекта „Српски пијемонт-Западни Балкан“?

Па, као што Ваши посетиоци знају, тај пројекат подразумева рад на националном, социјалном, економском, културном и сваком другом јединству српског народа на целој територији Западног Балкана. Све оно о чему су српски прваци говорили у Бусијама уклапа се у овај пројекат, његове идеје и циљеве. Отуда ћемо ми оба наша председника (и Вучића и Додика) службено упознати са основама пројекта „Српски пијемонт-Западни Балкан“ како би им приближили његове стварне потенцијале. И наравно да ћемо, у границама својих скромних могућности, подржати реализацију онога што су најавили. Несебично и потпуно.

Скуп у Бусијама показао је две битне, крупне, ствари. Прво, да српски прваци осећају да нам историја, пуно брже него смо се надали, даје нову шансу  и да је крваво разбијање СФРЈ, можда, било само прво полувреме велике геополитичке утакмице. Друго, да они имају свест о томе како је јединство српског народа неопходни услов било каквог националног препорода. Отуда је појава три српска лидера на једном месту снажна порука васколиком српству да се рађа ново време, време Српског Пијемонта.

Хајде да Вас, на крају овог разговора, подсетим на нешто. У интервју за ЦЕОПОМ који сте дали пре нешто више од годину дана поручили сте: „Лично верујем да ће Срби за, историјски гледано, релативно кратко време живети у неком облику државне заједнице. За то неће бити потребни никакви ратови, нити насиље, већ промена политичке перцепције оних који одређују глобалне политичке процесе.“ (2) Чини ми се да вас време Вас потврђује брже него што сте и сами мислили. Како Вам та персперктива изгледа данас? Хоће ли Срби опет имати заједничку државу?

Верујем да хоће. Та перспектива данас много је ближа него тада када је изречена. А изречена је, колико се сећам у јулу прошле године. За кратко време историјске околности битно су се промениле у нашу корист, а тај тренд ће бити настављен. Али нека све иде својим током. Скуп у Бусијама најавио је могућност стварање треће српске државе на Балкану, а иза ње чека и четврта. А онда је спајање тих земаља, бар неким конфедералним везама, природан пут који ће подстицати они којима се не може рећи НЕ! И то ће бити ТО. Вечна прича о пепелу и Фениксу, смрти и Васкрснућу!

Захваљујем, уважени професоре. И свима нам желим да се ваша предвиђања остваре, бар у оној мери као и до сада. Част нам је да можемо објавити овај интервју.

Стари мудраци би рекли „Задовољство је моје“. Поздрав посетиоцима ЦЕОПОМ-Истине!

___________________________

Одреднице:

1. – https://youtu.be/ADf6_g-DjEkи
2. –http://www.ceopom-istina.rs/politika-i-drustvo/srpski-pijemont-zapadni-balkan-5-peri-intervju-ii/

Извор: ЦЕОПОМ-Истина