Visoka cena agresivne spoljne politike

Ušli smo u rat koji je bio katastrofičan, nelegalan i koji nas je koštao mnogo života i puno para. Posledice toga su i dalje vidljive od Mediterana u kojem stradaju migranti pa do izbeglica u čitavom regionu“[i], rekao je laburista Džeremi Korbin povodom slučaja „Bler“.

Rasprava, prikupljanje dokaza, pokušaji revizije postupka povodom smrti pod čudnim okolnostima, britanskog vodećeg stručnjaka svetske reputacije dr Dejvida Kelija koji je tvrdio da Irak ne raspolaže s oružjem za masovno uništenje, sve su delovi slagalice koje se odnose na mandat nekadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera i agresiju na Irak. „Mislim da je rat bio nelegalan“ rekao je Korbin za BBC2, dodajući da je to potvrdio i bivši Generalni sekretar Ujedinjenih nacija. „Stoga on (Bler) mora sve to da objasni“[ii], zaključio je Korbin. Da li će Toni Bler biti p(r)ozvan da „objasni“ i hoće li ikada odgovarati, zaista je teško predvideti. Jer, posledice „utvrđivanja odgovornosti i krivice“ za nelegalan čin jedne države u odnosu na drugu, kakva je bila agresija na Irak, za sobom povlače, u konačnom, slom svetskog poretka nastalom na agresivnom provođenju spoljne politike SAD i njihovih „saveznika“. Ne treba imati iluzija da će se to, makar, u naše vreme desiti.

Hoće li u budućnosti biti prilike za pravdu?

Odgovor treba tražiti u slikama koje stižu sa migrantskih ruta, kako su svojevremeno stizale i iz našeg dela sveta. Kolone stotina hiljada Srba proteranih iz svojih domova u Republici Srpskoj Krajini, ili Srba sa Kosova i Metohije bile su početak montaže nove arhitekture sveta po premeru Vašingtona. I, taj visoko civilizovani EUropski svet nije ni trepnuo kada je nejač sa onim što je mogla da ponese sa sobom pobegla pod pretnjama smrću kako iz Krajine tako i sa Kosmeta.

Današnji užas koji je stotine hiljada ljudi naterao u zbeg iz Afrike, Bliskog i Srednjeg Istoka direktna je posledica vojnih agresija koje su za cilj imale rušenja nelojalnih režima. Pa, prema tome i nastavak egzodusa koji su Srbi, itekako osetili na sopstvenoj koži. Niko do sada nije odgovarao za klasičan čin etničkog čišćenja jednog naroda. Naprotiv! Međunarodni sudovi i ad hok Tribunali, kao produžena pravna „pesnica“ nekada unipolarnog sveta, dale su legitimitet necivilizovanom i protivpravnom ponašanju koje i danas ima katastrofalne posledice u regionu Zapadnog Balkana.

Potpuno isti epilog, ovaj put sa nesagledivim posledicama čeka EUropu koja je usisala suverenitete država članica kako bi što lakše provodila naloge Vašingtona. A oni su bili jednostavni: silom ruši sve što se nađe na putu korporativnih interesa. Ta i takva sila ima uvek i svoju reakciju: S jedne strane reke izbeglica sa ratom zahvaćenih područja stremi ka EUropi. Neki kažu najbogatijem delu. Ali, treba imati u vidu da je reč o američkim saveznicama u svim vojnim „akcijama“. Stoga, ne treba isključiti ni „plan i program“ koji kada se aktivira Berlin, Pariz, London mogu postati Damask, Bagdad, Sana, Tripoli ili bilo koji drugi grad u kojem se pakao nastanio (pro)zapadnom čizmom. Uostalom, obaveštajni podaci o infiltriranju pripadnika ISIL-a već postoje, zar ne?

S druge strane, ipak je reč o mnogobrojnim nesrećnim porodicama koje reaguju kako bi svako u sličnoj situaciji: beže da sačuvaju glavu. U njihovim zemljama posle raznih zapadnih intervencija, uključujući i rat dronovima koji su kosili često nevine i nemoćne, poput dece, žena i staraca u zonama koje čak nisu bile ni deklarisane ratnim, danas besne verski i građanski sukobi. Iako, precizan broj ne postoji, prema sirijskoj posmatračkoj  grupi za ljudska prava preko 320 000 ljudi je stradalo, od toga 11 493 dece dok je milion ipo ljudi ranjeno, od početka izbijanja sukoba (mart 2011).[iii] Samo u 2014, prema pisanju Fajnenšel Tajmsa, preko 100 000 ljudi je ubijeno u Siriji, Libiji, pojasu Gaze, Iraku i Jemenu, od toga je više od trećine civilnih žrtava. Tako je prethodna godina ušla u „najkrvaviju godinu u istoriji Bliskog Istoka“.[iv]

Nekadašnje države ne postoje. Danas su to ruševine čijom teritorijom vladaju radikalizovani ogranci koji zajedno čine kalifat. Potpuno je svejedno da li je reč o Boko Haram, Al Kaidi ili Al Nusra frontu, njihovo delovanje je isto i služi jednom cilju koji sada već možemo i da mapiramo kao teritorijalne pretenzije Kalifata. I, kakogod sagledavana najveća migrantska kriza od Drugog svetskog rata, uvek nas vraća na istu realnost. A, ona se ne može ublažiti nikakvim medijskim spinovanjima niti političkim populističkim govorima. Rešenja nema, a sa posledicama, sve su prilike, teško će se bez brutalnog epiloga nositi bilo koja zemlja.

Pođimo od Mediterana: samo petog avgusta više stotina izbeglih progutalo je Sredozemno more, kada se prevrnuo brod koji je prevozio oko 600 migranata. Od početka godine u Mediteranu život je izgubilo preko 2 000 ljudi. U pokušajima da dođu do željene destinacije  mnogi migranti tragično završe, mnoge porodice se razbijaju. Zemljama tumaraju deca koja su u raznim metežima izgubile svoje roditelje. Na osnovu zvaničnih podataka, tokom prvih pet meseci ove godine, u Srbiji je azil tražilo više od 3 000 dece, a oko 1300 njih nije bilo u pratnji roditelja.[v] To su one slike koje svakodnevno viđamo: uplašene i gladne dece koje spavaju po parkovima potpuno prepušteni milosti uglavnom domicilnog stanovništva. A, nje u Srbiji ima! Tako se i nađu ljudi koji ih obuku ili nahrane, jer je teško okretati glavu u stranu pred takvim prizorima. Istine radi ima i onih drugih koji negoduju, jer u Srbiji gladuju, takođe, mnoga deca. I, svi kako migranti tako i domicilno stanovništvo faktički su žrtve pogubnih politika.

Upravo zbog te činjenice situacija je sve složenija i sve dramatičnija čak i tamo gde se verovalo da će EUropski projekat izgraditi mir. Ta farsa nestala je istog momenta kako je haos koji se sejao daleko od mnogih uređenih EUropskih domova zakucao i na njihova vrata. Zato danas svedočimo pravom medijskom ratu između Britanije i Francuske povodom odgovora na pitanje čiji su migranti problem. Dok, migrante ni bodljikava žica ne može zaustaviti u pokušajima da pređu granice. Nije to učinio Mediteran koga već zovu „morem smrti“, neće to učiniti nijedna kopnena barijera.

Pitanje koje se sada nameće, spram radikalizacije delova društva inače sklonog krajnjim granicama političkog delovanja (o čemu sve češće izveštavaju nemački mediji), koliko još vremena treba da tolerancija stanovnika Evrope popusti? Dakle nije pitanje, da li će, već kada će nagomilane frustracije (pritom sasvim opravdane sveopštom krizom) poprimiti svoj brutalni oblik. Tek tada će na površinu izaći sva priroda režima koji su izvozeći „demokratiju“ gdegod su im interesi sezali, pustili pakao u svakodnevne živote svih nas.

___________________________________

[i] http://www.independent.co.uk/news/uk/politics/jeremy-corbyn-tony-blair-could-face-war-crimes-trial-over-illegal-iraq-invasion-10439020.html

[ii] isto

[iii] http://www.christianpost.com/news/syrian-civil-war-death-toll-climbs-over-320000-casualties-observatory-group-slams-international-communitys-silence-as-encouraging-bloodshed-140212/#XQTj0YaAUDMFzUoS.99

[iv] http://www.ft.com/cms/s/0/c2b6329a-9287-11e4-b213-00144feabdc0.html#axzz3hxsNFj6l

[v] http://www.blic.rs/Vesti/Svet/580453/Migranti-prolaze-evropske-vlade-dizu-ograde-a-najvecu-cenu-placaju-DECA

Izvor: Fond Strateške Kulture

Komentari

Jedan komentar na Visoka cena agresivne spoljne politike