Vlast je prolazna, univerzitet je trajna institucija

Univerzitet u Beogradu je moćna državna institucija. Ne zato što raspolaže sa instrumentima prinude, niti zato što ima bilo pravnu, bilo stvarnu mogućnost da svojim odlukama trasira dešavanja u državi. Moć univerziteta počiva na znanju i snazi uverenja pripadnika akademske zajednice. I ta moć je uvek tiha, neprimetna i nenametljiva i od strane univerziteta, nikad zloupotrebljena.

Velikani koji su stvarali i kroz dva veka dugu istoriju razvijali Univerzitet u Beogradu, svoje vrednosti i ideale, svoju predanost nauci i kulturi, požrtvovanost prema državi i privrženost narodu, svoje ličnosti i svoja imena utkali su u tu instituciju. Time su i nas koji univerzitetu danas pripadamo svojim delima obavezali da odgovornošću prema sadašnjim i budućim generacijama studenata ostanemo na istom putu. Zato je institucija univerziteta mesto gde se slavna prošlost spaja sa budućnošću i zato je naša misija daleko važnija i od nauke i od obrazovanja ponaosob. Mi smo obavezani da čuvamo vrednosti. Mi nemamo pravo da budemo neozbiljni.

Vrednosti koje univerzitet čuva nisu neke imaginarne kategorije, već upravo suprotno – to su iste one vrednosti koje u preambuli prepoznaju Ustav Republike Srbije i Zakon o univerzitetu. To su i principi akademske slobode, autonomije i akademskog integriteta. Sloboda, autonomija, integritet univerziteta su uvek opstajali i trajaće uprkos promenljivim društvenim i političkim sistemima.

Kako razvoj društva mora da počiva na visokoprofesionalnoj i nepotkupljivoj, moralnoj ličnosti, uloga univerzitetskih profesora je da studentima obezbede takve uzore i ambijent u kojem mogu slobodno da razvijaju svoje vrednosne i stručne stavove i istraživačke senzibilitete. Univerzitet je poslednja instanca u obrazovnom sistemu gde se moralni standardi i standardi profesije moraju jasno postaviti, održati, ali i stalno preispitivati i unapređivati. Zato su kritika i samokritika, upornost i predanost, istinoljubivost i doslednost, autentična i jaka ličnost najviši dometi obrazovnog procesa.

Bilo je i biće izazova koji se pred univerzitet postavljaju, kao što je bilo i biće novih pokušaja vlasti da univerzitet svedu na svoju ispostavu. Kao što su takvi pokušaji bili neprimereni i po pravilu neuspešni u prošlosti, oni će to biti i u budućnosti.

Primer takvih, na neuspeh osuđenih, pokušaja pritisaka na univerzitet je i uredba vlade u ostavci kojom se, u svrhu pritisaka na univerzitet, menja odnos vrednovanja naučnog i nastavnog angažovanja nastavnog kadra. Ova uredba je doneta mimo zakonske procedure, bez mišljenja aktera koje zakon prepoznaje kao relevantne za kreiranje normi i standarda i samim tim je protivpravna. Dodatno, primena ove uredbe je nesprovodiva u realizaciji aktuelnih studijskih programa koji su akreditovani prema normama koje ova uredba direktno menja. Iznad svega, ovakvom uredbom vlade izvršen je atak na još jedan od ključnih principa definisanih Zakonom o visokom obrazovanju, a to je jedinstvo nastave, naučnoistraživačkog, odnosno umetničkoistraživačkog rada i inovativne delatnosti članica univerziteta. Ovo načelo je suština visokoškolskog obrazovanja i Univerzitet u Beogradu je dužan da se izbori za jedinstvo nastave i istraživanja, kao i za prava svih zaposlenih. Bez tog jedinstva univerzitet se svodi na obrazovnu instituciju koja reprodukuje znanje, umesto da ga proširuje i produbljuje u sve dinamičnijem prostoru obrazovanja.

Zato je ova uredba protivpravna i zato neće opstati. Pitanje je da li će njeno postojanje uopšte i ostati zapamćeno u istoriji univerziteta. Ali stvarni razlog za njeno donošenje hoće.

A taj razlog je akademski integritet i čestitost koji u aktuelnom trenutku demonstriraju svi pripadnici univerziteta – od studenata do profesora. Taj razlog je jedinstvo u različitosti kojim ova generacija pripadnika univerzitetske zajednice pokazuje da su demokratski procesi daleko više od ideala i da mogu biti stvarnost. Taj razlog je odbrana države i društva, zakonitosti i principa, doslednosti i integriteta od svih napada kojima je univerzitetska zajednica izložena. Taj razlog je moć uverenja akademske zajednice, koji je opstao i koji će opstati uprkos pritiscima i političkim potrebama nosilaca vlasti. Taj razlog je i ponos koji svi mi osećamo jer nismo izneverili ni naše prethodnike, ni one koji će nas naslediti.

Vlast je prolazna, univerzitet je trajna institucija.

Autor, prof.dr Vladan Đokić, rektor je Beogradskog univerziteta

Izvor: Politika