Vreme je za novu Jaltu

Donald Tramp je u svojim predizbornim govorima imao mnogo aluzija na račun Pekinga, koje nisu bile prijateljske. Međutim, Kina ovladava prostorom pomoću ekonomije i novih tenologija, a još i širi svoje ideje. Uopšte ne drema. Peking je objedinio ne samo društvo unutar granica Kine nego i globalnu kinesku dijasporu i u sve uveo socijalizam sa kineskim specifičnostima, svoju kulturu, duh, tradiciju i smisao življenja.

Peking tvrdo i odlučno štiti svoj fainansijski sistem: više od 90 odsto bankarske sfere je pod kontrolom države. Tramp im na tome veoma zavidi. Kinezi zaštiti svojih državnih tajni, kao i bankarskom sistemu, poklanjaju prvorazrednu pažnju. Peking se istovremeno veoma interesuje za tuđe sajber-tajne, prvenstveno američke.

Ali Kini rat nije potreban. Ona osvaja svet bez jednog jedinog ispaljenog metka, čime se veoma ponosi. To je uostalom generalna linija Komunističke partije Kine i celokupnog rukovodstva zemlje. To je i istorijska strategija kineske civilizacije.

U teoriji geopolitičkog nadmetanja nema ravnih Kinezu Sun Cuu iako je on svoja dela napisao još pre 2.500 godina. Njegov glavni postulat glasi: „Velike šanse ima onaj ko još pre bitke pobedi prethodnim proračunom. Najbolje ratovanje je razbiti zamisli protivnika, na sledećem mestu je razbiti njegovu vojsku“.

Neke njegove strategeme su potpuno primenjive i u savremenoj geopolitici: „Ako nešto možeš, protivniku pokazuj da ne možeš… Ako je protivnik jak, sklanjaj mu se; izazivaj njegov gnev, dovedi ga u stanje rastrojstva; izazovi njegovu umišljenost; ako su mu trupe sveže, izmori ih; ako su složne, razjedini ih; napadaj ga kada nije spreman, kreći u napad kada to ne očekuje“.

Ali šta će biti sa rusko-američkim odnosima? Rusiji sad takođe nije do ratovanja. Kao prvo, za rat nismo spremni. Kao drugo, ratovi nikada nisu Rusiji donosili neke naročite povoljnosti. Čak je i pobeda u Velikom Otadžbinskom ratu danas gotovo izgubljena.

Za Trampa današnja Rusija nije suparnik ni u ekonomiji, ni u tehnologijama, ni u infrastrukturnim projektima. Na vojnom planu mi takođe nismo pretnja SAD koje nas višestruko prevazilaze po klasičnom naoružanju. Kod nas je problem i sveobuhvatna korupcija, jer smo na 131. mestu po nivou borbe protiv korupcije među 176 zemalja (pre godinu dana bili smo na 119). Plus: postoji moćna peta kolona u strukturama vlasti.

Trampu je sve to poznato. Jedino u čemu se možemo porediti sa Amerikancima je – nuklearno naoružanje. Zato je Tramp i predložio da se povodom njega dogovorimo. Mora se imati u vidu da će aktuelno američko rukovodstvo sa nama voditi dijalog sa pozicija moćne strane, vodeći računa samo o svojim interesima.

Tako se u suštini drže i kineski drugovi. Nešto drugo ne treba ni očekivati. Ali Rusija može koristiti taktiku isprobanu povodom Sirije, gde je uspostavila trougao Moskva-Teheran-Ankara. Vladimir Putin mogao bi prilikom prvog susreta sa Donaldom Trampom predložiti sastanak rukovodilaca SAD, Kine i Rusije na kojem bi se razgovaralo o svetskim problemima, sa „skiciranjem“ zajedničkog programa delovanja.

Izvor: Fakti