Вучићев 6. октобар

Нико се још није преварио у избору сопствене пропасти. Сви они који још верују да у ЕУ има бесплатног ручка, а код Вучића државног посла, па су гласали за СНС и омогућили рађање још једног лажног вође уз стварање новог култа личности, потврђују став из претходне реченице. Овакав резултат избора не може се више објаснити никаквим рационалним аргументима, већ се најбоље може оквалификовати као дијагноза стања у којем се налазимо и о којем је писао почивши др Јован Рашковић пре више од 20 година. Једна ствар је сигурна, 5. октобар је окончан и свануо је 6. октобар господара Вучића.

Није овде реч само о чињеници да су лидери некадашњег ДОС-а неславно окончали своје каријере. Једино се још Љајић и Илић шлепају уз Вучића. Реч је о феномену сламања воље и разарању свести српском народу које сада улази у нову фазу. У овом народу долази до масовне несташице стида и срама. То и јесте оно најгоре у разарању свести што нас је снашло. Ко је год иоле принципијелан, частан, поштен и има достојанства сматра се будалом и паћеником.

Модерно речено, није ”кул”. На путу без алтернативе незамисливе су ове особине. Једноставно речено, све је на продају и сви су на продају. Данас људи још увек сматрају да су их некада Језда и Дафина по налогу тадашње власти више ојадили, иако их нико није тукао по ушима да им дају своју уштеђевину него су се полакомили на 25% камате и мислили су да је то реално у условима санкција, него ови евро-реформатори који су по налогу и за своје и стране интересе пљачкали и износили неколико милијарди евра сваке године уз свеопшту ”менхетнизацију” одабране евро-касте.

Некада је сваком портиру и спремачици сметало што директор вози боља кола од њих и има дечији базен у викендици, а данас су срећни ако имају посао, раде преко 12 сати дневно за беду од плате коју не добијају редовно, без социјалног и здравственог осигурања, а свог газду не смеју ни да помисле да упитају одакле му толике виле и паре. Напротив, диве му се до имбецилности, његовој ”способности” и ”умећу” и сами су прихватили газдин став презрења и мржње према друштвеном слоју којем припадају, све више тонући у самомржњу и аутодеструкцију. Тако гледају и на националне и државне интересе. Спремни су не само глас, већ и рођену децу да продају за 50 евра и празна обећања како ће им Вучко као нови маршал обезбедити да остваре своје снове.

Притом, највећи број њих нису низашта, за школу нису били нити знају шта да раде, али сматрају да им припада мобилни од 400 евра и моденски стил живота. У последњих 14 година у овој земљи је разаран сваки морал, систем вредности и људско достојанство. Када једно од основних питања постане шта Станија а шта Сораја тврде и поручују, иживљавања на истуреним психијатријским одељењима на ”Фарми”, ”Великом брату”, ”Лудој кући” и ”Мењам жену”, да ли се Мики из Купинова потукао са полицијом, онда добијемо и овакве резултате на изборима и издресирано јавно мњење. Али, ако постоји нешто још горе од овога онда је то масовна неодговорност, општи јавашлук и то што многима данас није стало ни до чега. Њихова деца и унуци им неће опростити овакву издају и чињеницу да су их продали пре него што су их и родили.

Али, да видимо шта можемо да очекујемо после формирања Вучићевог кабинета. Прво са чим ће се суочити нова влада биће јасан и недвосмислен ултиматум запада да уведемо санкције и осудимо Русију око дешавања на Криму и Украјини због заједничке ЕУ безбедносне и спољне политике. Као земља кандидат, Србија мора да слуша све оно што јој Брисел диктира, иначе даљих ”преговора” нема. Тако је то са западом и САД-ом. Прво изазову кризу, униште легитимну власт једне земље, користе се теороризмом, плаћеницима, убицама и разним екстремистима и онда траже да и други признају такво стање.

Када се томе супротставите и када је Русија узела да брани право свог народа да одлучује о својој судбини и не признаје пучистичку и фашистичку власт у Кијеву, онда се запад сети санкција, претњи и међународног права којег су досад рушили и бацали под ноге када је год то одговарало америчким интересима. Овога пута су наишли на руску песницу и просто запрепашћени неочекиваном и брзом руском реакцијом, која је америчким плановима нанела тежак ударац, сада представници глобалне Империје прете, сикћу и подврискују у правцу Русије покушавајући да је изолују у међународним оквирима.

Треба ли бити не знам какав аналитичар па закључити да ће један од првих услова Вашингтона и Брисела новој Влади бити увођење санкција и осуда Русије од стране Београда. И наравно, јасно је да ће господар Вучић поново подавити своју репину пред западним господарима и нанети још једно понижење Србији и тешку увреду Русији, као и у случају Бриселског споразума. Онда креће још једна операција медијског спиновања током које ће грађанима ове земље бити објашњено како је то у ”нашем интересу”, како је Русија ”неискрена” и својом политиком око Крима ”поткопава” наше позиције око Косова и Метохије. То ће званичном Београду бити изговор за следећу фазу издаје када ће пристати да ”Репубљик Косове” постане чланица УН-а и када се својом антируском политиком буду потрудили да Москва случајно у Савету безбедности не стави вето.

Као и досад, Мило Ђукановић им је главни предводник такве политике, јер је у последње две деценије ЕУ ”луча целом српству прво са Цетиња засијала”, доказавши да једино бивши Срби који постану усташе тренутно испуне све европске стандарде. Што би рекао Боро Приказа из серије ”Нијесмо ми од јуче” који из села Праћишта поред Никшића води своју породицу у ЕУ:”Шта ти имаш да помажеш људима Јоке, ааааа? Знаш ли ти да у Европску унију више воле пашчад но људе, ааааа? Како ћеш тако глупа, тако назадна, тако примитивна у Европу Јоке, аааааа?”. Пошто у Бриселу више воле пашчад но људе није ни чудо што је господар Мило један од њихових омиљених љубимаца.

Тако је Ђукановић, владар и господар последњег крша у Европи којем људска рука још увек ништа не може, а и када би могла, шта би их правдало што су такви, одувек био ”политичка авангарда” наших европејаца. На крају крајева, ко је Вучића и Николића спојио са Цанетом и Чуметом као и са шеиком из Емирата и кога сада Вучић преко СНП-а треба да спасава на власти у Црној Гори? А Ђукановић се одужује тако што на остацима Рибнице Стефана Немање и његовог двора подиже Турски културни центар, а предачке кости у Црној Гори се услед ове бруке, бешчашћа и аутогеноцидне ”промене свести” преврћу у гробу.

После издаје Православља, Српства Црне Горе, Косовског завета и саме браће у Србији, Мило Mонтенегрин је издао и Русију погазивши завет Светог Петра Цетињског. Као такав изрод овај лажни цар од Монтенегра постао је путоказ за Вучића и његов велики узор. Треба ли сумњати да ће Вучко једнако као и Мило ”одбрусити грозном диктатору из Кремља”, како Путина зову на западу. Циљ запада је да се подрије и поткопа ”Јужни ток”, и то по сваку цену. Уколико до тога дође, Србија ће се наћи у потпуном окружењу непријатеља осуђена на даљи распад, изолацију и сиромашење.

Следећи задатак господара Вучића ће бити да сруши за запад неподобног Милорада Додика са власти како би се извршила унитаризација и централизација БиХ. Ко је год видео Додиков израз лица и говор тела после његовог последњег састанка код Вучића јасно је могао да уочи да се Додик осећао као да је био затворен са гладним курјаком. Републици Српској данас највећа опасност не долази из Вашингтона, Брисела, Сарајева или од неких ”обојених револуционара”, већ од званичног Београда. То нам јасно стављају до знања сви наши душмани, почев од Јелка Кацина и Кетрин Ештон, па све до Бакира Изетбеговића, који већ зове Вучића да му прва званична посета буде посета Сарајеву. Заиста симболично и алармантно.

Пре избора Вучић је настављао са експлоатацијом своје ”патриотске амбалаже” а и сада наставља са ”доследном политиком”. Међутим, он врло добро зна шта ће морати да чини и да уради на ЕУ-ропском путу без алтернативе. А као шлаг на торту долази промена Устава Србије ради легализације издаје и разбијања земље, као још једна карика у ланцу који треба да задави Србе и Србију. Успут ће се спроводити ”реформе” по налогу ММФ и Светске банке. Државни ресурси биће распродати у бесцење да би се отплаћивали дугови, пензиони систем и буџетска примања ће доживети крах и још стотине хиљада нових незапослених довешће до коначног банкрота државе и увођења ”принудних мера” и стечајних управника из Брисела. Тада ће многи проклети дан када су гласали за СНС, али биће касно за кајање.

Међутим, неки оптимисти би рекли да је и Додик некада био, као Вучић данас, у служби западних интереса, па је временом постао патриота и борац за српске интересе, можда ће у једном тренутку и Вучић рећи доста и искористити подршку народа за велики стратешки и политички заокрет према истоку. Тешко да се тако нешто може десити, нарочито не у садашњим међународним околностима. Вучић није Додик, нема ту потребну снагу и животно искуство, а за разлику од Додика, Вучић своје личне интересе није везао за Србију, већ је у рукама западних ментора којима се без остатка продао да би био на власти. Још један фактор је ту битан, а то је стање духа у српском народу са обе стране Дрине.

Српски народ у Републици Српској зна колико га је коштала слобода, борба и стварање РС и за њега постоје светиње које се бране по сваку цену. Са ове стране Дрине тог осећаја готово да и нема, пошто данашња Србија представља резултат остатака које су нам оставили титоисти и остатака после комадања и разбијања српског етничког и државног простора који је подложан даљем смањивању и комадњу од стране запада, док нас не дотерају до слива три Мораве. Управо оно катастрофално духовно и морално стање у данашњој Србији о којој сам писао на почетку текста представља најплодније тло за појаву таквих ништавних политичких лидерчића попут Вучића, јер једино такви могу успешно да се снађу у политичкој и друштвеној каљуги која је предуслов и за њихов останак на власти таквих какви јесу.

Ако Вучић једног дана почне да се гица због пада рејтинга услед непопуларних мера и угрожености власти и покаже да више није онако одлучан ”реформатор” као до сада, из Вашингтона и Брисела ће га ”дискретно” подсетити на судбине Ђинђића и Јануковича када су почели да отказују беспоговорну послушност. А подсетиће га како се својевремено и он нашао на власти уместо Тадића, како би још убедљивије спроводио политику Тадићевог режима. У сваком случају, пред новом Владом је готово нерешива геополитичка квадратура круга, а последице последњих избора тек ћемо да осетимо.

Ипак, данас нам је Русија ближа него икада у последњих 100 година. Требали би, морали би то да искористимо како би стали на своје ноге и ослободили се западне окупације и њихових слугерања. Ако је за неку утеху, лично се надам и верујем да ће за српску будућност много већи значај имати референдум и повратак Русије на Крим, него Вучићева победа на изборима 16. марта.

Извор: Српски културни клуб