Vučićev 6. oktobar

Niko se još nije prevario u izboru sopstvene propasti. Svi oni koji još veruju da u EU ima besplatnog ručka, a kod Vučića državnog posla, pa su glasali za SNS i omogućili rađanje još jednog lažnog vođe uz stvaranje novog kulta ličnosti, potvrđuju stav iz prethodne rečenice. Ovakav rezultat izbora ne može se više objasniti nikakvim racionalnim argumentima, već se najbolje može okvalifikovati kao dijagnoza stanja u kojem se nalazimo i o kojem je pisao počivši dr Jovan Rašković pre više od 20 godina. Jedna stvar je sigurna, 5. oktobar je okončan i svanuo je 6. oktobar gospodara Vučića.

Nije ovde reč samo o činjenici da su lideri nekadašnjeg DOS-a neslavno okončali svoje karijere. Jedino se još Ljajić i Ilić šlepaju uz Vučića. Reč je o fenomenu slamanja volje i razaranju svesti srpskom narodu koje sada ulazi u novu fazu. U ovom narodu dolazi do masovne nestašice stida i srama. To i jeste ono najgore u razaranju svesti što nas je snašlo. Ko je god iole principijelan, častan, pošten i ima dostojanstva smatra se budalom i paćenikom.

Moderno rečeno, nije ”kul”. Na putu bez alternative nezamislive su ove osobine. Jednostavno rečeno, sve je na prodaju i svi su na prodaju. Danas ljudi još uvek smatraju da su ih nekada Jezda i Dafina po nalogu tadašnje vlasti više ojadili, iako ih niko nije tukao po ušima da im daju svoju ušteđevinu nego su se polakomili na 25% kamate i mislili su da je to realno u uslovima sankcija, nego ovi evro-reformatori koji su po nalogu i za svoje i strane interese pljačkali i iznosili nekoliko milijardi evra svake godine uz sveopštu ”menhetnizaciju” odabrane evro-kaste.

Nekada je svakom portiru i spremačici smetalo što direktor vozi bolja kola od njih i ima dečiji bazen u vikendici, a danas su srećni ako imaju posao, rade preko 12 sati dnevno za bedu od plate koju ne dobijaju redovno, bez socijalnog i zdravstvenog osiguranja, a svog gazdu ne smeju ni da pomisle da upitaju odakle mu tolike vile i pare. Naprotiv, dive mu se do imbecilnosti, njegovoj ”sposobnosti” i ”umeću” i sami su prihvatili gazdin stav prezrenja i mržnje prema društvenom sloju kojem pripadaju, sve više tonući u samomržnju i autodestrukciju. Tako gledaju i na nacionalne i državne interese. Spremni su ne samo glas, već i rođenu decu da prodaju za 50 evra i prazna obećanja kako će im Vučko kao novi maršal obezbediti da ostvare svoje snove.

Pritom, najveći broj njih nisu nizašta, za školu nisu bili niti znaju šta da rade, ali smatraju da im pripada mobilni od 400 evra i modenski stil života. U poslednjih 14 godina u ovoj zemlji je razaran svaki moral, sistem vrednosti i ljudsko dostojanstvo. Kada jedno od osnovnih pitanja postane šta Stanija a šta Soraja tvrde i poručuju, iživljavanja na isturenim psihijatrijskim odeljenjima na ”Farmi”, ”Velikom bratu”, ”Ludoj kući” i ”Menjam ženu”, da li se Miki iz Kupinova potukao sa policijom, onda dobijemo i ovakve rezultate na izborima i izdresirano javno mnjenje. Ali, ako postoji nešto još gore od ovoga onda je to masovna neodgovornost, opšti javašluk i to što mnogima danas nije stalo ni do čega. Njihova deca i unuci im neće oprostiti ovakvu izdaju i činjenicu da su ih prodali pre nego što su ih i rodili.

Ali, da vidimo šta možemo da očekujemo posle formiranja Vučićevog kabineta. Prvo sa čim će se suočiti nova vlada biće jasan i nedvosmislen ultimatum zapada da uvedemo sankcije i osudimo Rusiju oko dešavanja na Krimu i Ukrajini zbog zajedničke EU bezbednosne i spoljne politike. Kao zemlja kandidat, Srbija mora da sluša sve ono što joj Brisel diktira, inače daljih ”pregovora” nema. Tako je to sa zapadom i SAD-om. Prvo izazovu krizu, unište legitimnu vlast jedne zemlje, koriste se teororizmom, plaćenicima, ubicama i raznim ekstremistima i onda traže da i drugi priznaju takvo stanje.

Kada se tome suprotstavite i kada je Rusija uzela da brani pravo svog naroda da odlučuje o svojoj sudbini i ne priznaje pučističku i fašističku vlast u Kijevu, onda se zapad seti sankcija, pretnji i međunarodnog prava kojeg su dosad rušili i bacali pod noge kada je god to odgovaralo američkim interesima. Ovoga puta su naišli na rusku pesnicu i prosto zaprepašćeni neočekivanom i brzom ruskom reakcijom, koja je američkim planovima nanela težak udarac, sada predstavnici globalne Imperije prete, sikću i podvriskuju u pravcu Rusije pokušavajući da je izoluju u međunarodnim okvirima.

Treba li biti ne znam kakav analitičar pa zaključiti da će jedan od prvih uslova Vašingtona i Brisela novoj Vladi biti uvođenje sankcija i osuda Rusije od strane Beograda. I naravno, jasno je da će gospodar Vučić ponovo podaviti svoju repinu pred zapadnim gospodarima i naneti još jedno poniženje Srbiji i tešku uvredu Rusiji, kao i u slučaju Briselskog sporazuma. Onda kreće još jedna operacija medijskog spinovanja tokom koje će građanima ove zemlje biti objašnjeno kako je to u ”našem interesu”, kako je Rusija ”neiskrena” i svojom politikom oko Krima ”potkopava” naše pozicije oko Kosova i Metohije. To će zvaničnom Beogradu biti izgovor za sledeću fazu izdaje kada će pristati da ”Republjik Kosove” postane članica UN-a i kada se svojom antiruskom politikom budu potrudili da Moskva slučajno u Savetu bezbednosti ne stavi veto.

Kao i dosad, Milo Đukanović im je glavni predvodnik takve politike, jer je u poslednje dve decenije EU ”luča celom srpstvu prvo sa Cetinja zasijala”, dokazavši da jedino bivši Srbi koji postanu ustaše trenutno ispune sve evropske standarde. Što bi rekao Boro Prikaza iz serije ”Nijesmo mi od juče” koji iz sela Praćišta pored Nikšića vodi svoju porodicu u EU:”Šta ti imaš da pomažeš ljudima Joke, aaaaa? Znaš li ti da u Evropsku uniju više vole paščad no ljude, aaaaa? Kako ćeš tako glupa, tako nazadna, tako primitivna u Evropu Joke, aaaaaa?”. Pošto u Briselu više vole paščad no ljude nije ni čudo što je gospodar Milo jedan od njihovih omiljenih ljubimaca.

Tako je Đukanović, vladar i gospodar poslednjeg krša u Evropi kojem ljudska ruka još uvek ništa ne može, a i kada bi mogla, šta bi ih pravdalo što su takvi, oduvek bio ”politička avangarda” naših evropejaca. Na kraju krajeva, ko je Vučića i Nikolića spojio sa Canetom i Čumetom kao i sa šeikom iz Emirata i koga sada Vučić preko SNP-a treba da spasava na vlasti u Crnoj Gori? A Đukanović se odužuje tako što na ostacima Ribnice Stefana Nemanje i njegovog dvora podiže Turski kulturni centar, a predačke kosti u Crnoj Gori se usled ove bruke, beščašća i autogenocidne ”promene svesti” prevrću u grobu.

Posle izdaje Pravoslavlja, Srpstva Crne Gore, Kosovskog zaveta i same braće u Srbiji, Milo Montenegrin je izdao i Rusiju pogazivši zavet Svetog Petra Cetinjskog. Kao takav izrod ovaj lažni car od Montenegra postao je putokaz za Vučića i njegov veliki uzor. Treba li sumnjati da će Vučko jednako kao i Milo ”odbrusiti groznom diktatoru iz Kremlja”, kako Putina zovu na zapadu. Cilj zapada je da se podrije i potkopa ”Južni tok”, i to po svaku cenu. Ukoliko do toga dođe, Srbija će se naći u potpunom okruženju neprijatelja osuđena na dalji raspad, izolaciju i siromašenje.

Sledeći zadatak gospodara Vučića će biti da sruši za zapad nepodobnog Milorada Dodika sa vlasti kako bi se izvršila unitarizacija i centralizacija BiH. Ko je god video Dodikov izraz lica i govor tela posle njegovog poslednjeg sastanka kod Vučića jasno je mogao da uoči da se Dodik osećao kao da je bio zatvoren sa gladnim kurjakom. Republici Srpskoj danas najveća opasnost ne dolazi iz Vašingtona, Brisela, Sarajeva ili od nekih ”obojenih revolucionara”, već od zvaničnog Beograda. To nam jasno stavljaju do znanja svi naši dušmani, počev od Jelka Kacina i Ketrin Ešton, pa sve do Bakira Izetbegovića, koji već zove Vučića da mu prva zvanična poseta bude poseta Sarajevu. Zaista simbolično i alarmantno.

Pre izbora Vučić je nastavljao sa eksploatacijom svoje ”patriotske ambalaže” a i sada nastavlja sa ”doslednom politikom”. Međutim, on vrlo dobro zna šta će morati da čini i da uradi na EU-ropskom putu bez alternative. A kao šlag na tortu dolazi promena Ustava Srbije radi legalizacije izdaje i razbijanja zemlje, kao još jedna karika u lancu koji treba da zadavi Srbe i Srbiju. Usput će se sprovoditi ”reforme” po nalogu MMF i Svetske banke. Državni resursi biće rasprodati u bescenje da bi se otplaćivali dugovi, penzioni sistem i budžetska primanja će doživeti krah i još stotine hiljada novih nezaposlenih dovešće do konačnog bankrota države i uvođenja ”prinudnih mera” i stečajnih upravnika iz Brisela. Tada će mnogi prokleti dan kada su glasali za SNS, ali biće kasno za kajanje.

Međutim, neki optimisti bi rekli da je i Dodik nekada bio, kao Vučić danas, u službi zapadnih interesa, pa je vremenom postao patriota i borac za srpske interese, možda će u jednom trenutku i Vučić reći dosta i iskoristiti podršku naroda za veliki strateški i politički zaokret prema istoku. Teško da se tako nešto može desiti, naročito ne u sadašnjim međunarodnim okolnostima. Vučić nije Dodik, nema tu potrebnu snagu i životno iskustvo, a za razliku od Dodika, Vučić svoje lične interese nije vezao za Srbiju, već je u rukama zapadnih mentora kojima se bez ostatka prodao da bi bio na vlasti. Još jedan faktor je tu bitan, a to je stanje duha u srpskom narodu sa obe strane Drine.

Srpski narod u Republici Srpskoj zna koliko ga je koštala sloboda, borba i stvaranje RS i za njega postoje svetinje koje se brane po svaku cenu. Sa ove strane Drine tog osećaja gotovo da i nema, pošto današnja Srbija predstavlja rezultat ostataka koje su nam ostavili titoisti i ostataka posle komadanja i razbijanja srpskog etničkog i državnog prostora koji je podložan daljem smanjivanju i komadnju od strane zapada, dok nas ne doteraju do sliva tri Morave. Upravo ono katastrofalno duhovno i moralno stanje u današnjoj Srbiji o kojoj sam pisao na početku teksta predstavlja najplodnije tlo za pojavu takvih ništavnih političkih liderčića poput Vučića, jer jedino takvi mogu uspešno da se snađu u političkoj i društvenoj kaljugi koja je preduslov i za njihov ostanak na vlasti takvih kakvi jesu.

Ako Vučić jednog dana počne da se gica zbog pada rejtinga usled nepopularnih mera i ugroženosti vlasti i pokaže da više nije onako odlučan ”reformator” kao do sada, iz Vašingtona i Brisela će ga ”diskretno” podsetiti na sudbine Đinđića i Janukoviča kada su počeli da otkazuju bespogovornu poslušnost. A podsetiće ga kako se svojevremeno i on našao na vlasti umesto Tadića, kako bi još ubedljivije sprovodio politiku Tadićevog režima. U svakom slučaju, pred novom Vladom je gotovo nerešiva geopolitička kvadratura kruga, a posledice poslednjih izbora tek ćemo da osetimo.

Ipak, danas nam je Rusija bliža nego ikada u poslednjih 100 godina. Trebali bi, morali bi to da iskoristimo kako bi stali na svoje noge i oslobodili se zapadne okupacije i njihovih slugeranja. Ako je za neku utehu, lično se nadam i verujem da će za srpsku budućnost mnogo veći značaj imati referendum i povratak Rusije na Krim, nego Vučićeva pobeda na izborima 16. marta.

Izvor: Srpski kulturni klub