Vučićeva vlada kao izvršni biro američke uprave nad Srbijom

Vučićev režim je Vladu R. Srbije stavio pod punu kontrolu „Deliveri junita“. „Nacionalni konvent o EU“ se danas predstavlja kao skup „predstavnika civilnog sektora u Srbiji“ i kontroliše Narodnu skupštinu R. Srbije i njene odbore. „Digitalizacija rada Vlade“, nervozni manevar „Nacionalnog konventa o EU“ koji zahteva „normalizaciju odnosa“ sa nenormalnom NATO-državom na Kosmetu i Vučićevo slaganje sa „Konventom“ pokazali su da srpskom Vladom i Skupštinom ilegalno upravlja američka „duboka država“.

Kad beše nasred vode, dok dete poče da se cereka; ne smeje se kao ostala deca, nego nekako sasvim izvraćeno: „Naša glava! ha, ha! Naša glava! ha, ha, ha“

Milovan Glišić, „Glava šećera“

Pod legendom evrointegracija, ustanove državne vlasti Srbije su pod punom operativnom kontrolom moćnika iz SAD (sem pravosuđa za sada). Upravo im je pala šaka i Narodna skupština. Protiv toga se Miloševićev režim borio, a DOS-ovski režimi su se kako-tako suprotstavljali ili bar odugovlačili ovaj proces. Međutim, režim Aleksandra Vučića je izvršio sve ono o čemu je Čedomir Jovanović mogao samo da sanja.

Izvršitelji „Deliveri junita“ vladaju Vladom R. Srbije

Od 2015. godine, jedno strano telo direktno upravlja Vladom Srbije. Javnost zna da je, vrlo brzo po Vučićevom stupanju na čelo Vlade R. Srbije, nad Vladom ustanovljeno telo zvano „Deliveri junit“. Govorilo se da je to „vlada u vladi“. Da se Vlasi ne dosete, sugerisano je javnosti da je uzor za ovo preuzet iz Britanije. Čini se da je ustanovljenje „Deliveri junita“, i navodno angažovanje Tonija Blera kao savetnika, izvedeno da javnost stekne utisak da iza ovog tela stoje Britanci. Noseća uloga „Juesejda“ u komandovanju Vladom R. Srbije je na taj način efikasno zamaskirana. Ipak, o tom stranom, neustavnom telu javnost tada suštinski nije znala ništa. Nije se znalo čak ni o osnovnim stvarima kao što su njegov sastav i glavne aktivnosti. Ovo strano telo od početka upravlja Vladom R. Srbije na sasvim netransparentan način.

Dovođenjem Ane Brnabić na čelo Vlade Srbije, saznali smo samo da je „Deliveri junit“ postao telo Vlade preko koga se sprovodi „Akcioni plan digitalizacije uprave“. Nije to bilo britansko maslo, već program američkog „Juesejda“[1]. Ključna reč je bila „digitalizacija“, jedino novo što je Brnabićeva umela da ponudi. Pažljivom pretragom se o „Juesejdu“ u Srbiji sada može saznati po nešto zanimljivo. Adresa „Juesejda“ za Srbiju nalazi se u Beogradu, u ambasadi SAD a ne V. Britanije. „Juesejdovi“ ljudi[2] svojim projektima kroz ključna ministarstva kontrolišu upravnu, ekonomsku i finansijsku politiku Vlade. Da se Vlasi ne dosete, podatke o toj nadvladi Srbije, njenom personalnom sastavu i načinu rada nisu objavili na srpskim stranicama „Juesejda“, već na posebnim sajtovima „Juesejd Projekta za bolje uslove poslovanja Baza znanja“ i Policy Café Serbia. Za to postoji važan razlog. Uvidom u razloge i način angažovanja „Juesejdovih“ ljudi, vidi se da se radi o timu stečajnih upravnika i izvršitelja – iz čega se vidi cilj „Juesejdove“ politike američke „pomoći“ Vladi R. Srbije: što efikasnije rasprodati prezaduženu Srbiju „na doboš“.

Pravosudni sistem na tihoj vatri

Američke političke činioce veoma zanima i uspostavljanje uprave nad srpskim pravosudnim sistemom, radi čega bi da menjaju Ustav Srbije. Sve ostalo u „ustavnoj reformi“, po svemu sudeći, prepuštaju Nemačkoj kao manje važno. O tome sam pisao 2017. g. u tekstu „Evropska tragedija srpske ustavnosti“, „čin prvi“ i „čin drugi“. Kampanju promene Ustava vodi „Jukom“, a taj posao, naravno, radi u okviru programa „Juesejda“.

„Nacionalni konvent o EU“ vlada Narodnom skupštinom R. Srbije

„Nacionalni konvent o EU“ je najpre predstavljen kao nešto naivno: kao projekat održavanja okruglih stolova evroatlantskih organizacija. „Nacionalni konvent“ je projekat „Evropskog pokreta u Srbiji“ (EPuS) pokrenut još 2001. g. po uzoru na Slovačku, a prvobitno su ga u Srbiji finansirali Fond (danas fondacija) za otvoreno društvo (deo mreže Open Society Fondations Džordža Soroša sa sedištem u Njujorku) i Balkanski fond za demokratiju (GMF koji je čedo američkog Maršalovog fonda za Nemačku)[3]. Na čelu beogradskog odseka GMF je danas Gordana Delić. Beogradski odsek GMF je osnovan podrškom „Juesejda“ i „Mot fondacije“, poput Black Sea Trust i Fund for Belarus Democracy.

EPuS-ov američko-soroševski „Nacionalni konvent o EU“ je u Skupštinu R. Srbije uveo 2006. g. njen tadašnji predsednik Predrag Marković iz „G 17 plus“[4]. U to doba je EPuS-om rukovodio Živorad Kovačević. Odmah su najavili nameru da se nametnu Skupštini kao njeno posebno telo, ali je to izmaklo pažnji javnosti u mnoštvu sporednih dokumenata Skupštine i opšte opijenosti obećanim brzim članstvom Srbije u EU. „Nacionalni konvent o EU“ od početka izričito „ima za cilj institucionalizaciju stalnog tela u okviru koga će se voditi strukturisana debata između predstavnika državne administracije, političara, stručnjaka, nevladinih organizacija i šire javnosti, a u čijem radu učestvuju i članovi Odbora za evropske integracije i drugih skupštinskih odbora, kao i zaposleni u Odeljenju za evropske integracije[5]“. „Nacionalni konvent za EU“ je u Narodnoj skupštini odmah počeo da osniva svoje radne grupe[6]. Ustanovljen mimo Ustava i zakona, potpuno nesmetano je godinama razvijao svoju delatnost na zaposedanju rada Skupštine R. Srbije. Danas EPuS-om rukovodi Mihajlo Crnobrnja.

EPuS je od početka odlučivao koji će „predstavnici“ tzv. NVO ući u sastav „Nacionalnog konventa“. EPuS-ovi miljenici su od početka „predstavnici“ tzv. „civilnog društva“ u Srbiji. Iako u Srbiji postoji nekoliko hiljada NVO, u „Nacionalnom konventu“ su na poslu upravljanja Narodnom skupštinom angažovani predstavnici samo onih organizacija koje se izrazito bave lobiranjem za evroatlantske integracije Srbije. Da se ovakvo telo pojavi u SAD, po njihovim propisima bi odmah bilo oglašeno za stranu agenturu i bio bi mu onemogućen rad. Pošto su to organizacije koje su stvorile i najpre finansirale vlade SAD, članica EU i NATO, a potom ih sve više finansirale evroatlantski opredeljene vlade R. Srbije, sramno je i neistinito to što sebe nazivaju „nevladinim organizacijama“, svoj „Nacionalni konvent“ nazivaju „civilnim sektorom“, a svoje delegate u tom „Konventu“ „predstavnicima civilnog društva“ u Srbiji.

Ko je taj koji je nekoliko desetina evroatlantskih agentura pod legendom NVO „proglasio“ za zastupnike nekoliko hiljada stvarnih srpskih NVO? Njih je za nešto što nisu proglasio EPuS! Na čemu ti „predstavnici“ tzv. „civilnog sektora“ temelje svoju reprezentativnost? Na proizvoljnosti i samovolji EPuS-a! O „veličanstvenoj“ reprezentativnosti samog EPuS-a dovoljno govori to što se u njegovoj „mreži“ našlo manje od dvadesetak od nekoliko hiljada srpskih NVO, a i među tih dvadesetak većina postoji samo na papiru. Ipak, prikazujući sebe kao skup glasnogovornika srpskog „civilnog sektora“, „Nacionalni konvent“ je pod rukovodstvom EPuS-a do sada postao „telo“ koje je prigrabilo ključnu ulogu u normativnom radu Skupštine R. Srbije. Demokratski izabrana Skupština R. Srbije i njeni odbori su postali izvršitelji planskih i programskih akata tog ilegalnog tela kojim parazitski upravlja EPuS, na isti način kao što je to pre tri decenije radio Centralni komitet Saveza komunista. Politički legitimitet koji je „Nacionalni konvent“ ponudio za ovakvu delatnost je pružanje nekakve „stručne pomoći“ za evropskost u beskrajnom procesu evrointegracija Srbije na prelaznom putu iz nikuda u nigde. Skupština ima svoje odbore, sekretarijate i stručna tela, ali EPuS je za Narodnu skupštinu „stručniji“ od svake struke. Na njihovom čelu se danas nalaze birani starci koji su se davno preumili i evroatlantizovali u nekadašnjoj „avangardi radničke klase“.

Iako se „Nacionalni konvent“ u Narodnu skupštinu ufuljao kao debatni forum, on se odavno ponaša kao organizacija. Na stranicama o strukturi „Nacionalnog konventa“ piše da on ima Programski savet, Radne grupe i Uži stručni tim, a da je njegov sekretarijat EPuS. Međutim, javnosti više ne predstavlja ni jedno jedino ime svojih bitnih funkcionera. Na pojedinačnim stranicama se mogu saznati tek imena koordinatora i saradnika radnih grupa, ako su istaknuta, ali su to lica uglavnom angažovana u „autsorsingu“. Personalni sastav stalnih tela, koja čine strukturu „Nacionalog konventa“, danas je sasvim skriven, iako postoji. Iznenađujuće, u podacima o sadašnjoj strukturi „Nacionalnog konventa“, na njegovom novom sajtu, uopšte se više ne pominje njegovo Predsedništvo. O postojanju i personalnom sastavu ranijeg Predsedništva možemo saznati tek iz davne a nedatirane stranice u arhivi njihovog starog sajta. Evo ko je nekad bio u Predsedništvu: Božidar Đelić, Slavica Đukić Dejanović, Milica Delević, Živorad Kovačević, Sonja Liht i Saša Paunović. Međutim, valja znati i da u početku EPuS nije bio samo sekretarijat „Nacionalnog konventa“: on je do 2009. godine bio istovremeno i njegov partner i organizator! Od 2010. godine je EPuS napustio partnerstvo u „Nacionalnom konventu“, prepustivši ga direktnim protagonistima: soroševskoj Fondaciji za otvoreno društvo Srbija, Misiji OEBS u Srbiji i „Sustejnabl Komjunitis“ iz SAD, među čijim mnogobrojnim partnerima su „Klinton Global Inisiejtiv“ i, naravno, „Juesejd“. Na novom sajtu „Nacionalnog konventa o EU“ više nema ni navoda o njegovim osnivačima, niti navoda njegovih partnera.

javnosti sasvim skriveno koja lica funkcionalno čine tela „Nacionalnog konventa“, iako on u ulozi „skupštinskog tela“ ilegalno upravlja operativnim i normativnim radom demokratski izabrane Narodne skupštine i njenih odbora! Međutim, negde u inostranstvu ovo telo i te kako pravno postoji. Mora biti da je tamo i registrovano kao pravno lice, čim je na svom novom sajtu istaklo privatni kopirajt: „2014 Nacionalni konvent o Evropskoj uniji u Srbiji. All Rights Reserved“.

Gde je „domovina“ ilegalnog „Nacionalnog konventa o EU“ koji se ugnezdio u Narodnu skupštinu i njome vlada? Na to, očigledno neprijatno pitanje, posredno možemo potražiti odgovor tamo gde otvoreno pišu o svemu, ali ne na srpskom jeziku. Setimo se da nam je „Nacionalni kovent o EU“ u Srbiji osnovan 2001. godine, a u srpsku Narodnu skupštinu 2006. godine instaliran po slovačkom uzoru iz 2001. godine. Po istom slovačkom uzoru je 2012. godine instaliran „nacionalni konvent o EU“ i u Makedoniji. Operacija instalacije „Nacionalnog konventa“ u Makedoniji koštala je 222 miliona američkih dolara, a „Juesejd“ i „Slovakejd“ su ovom sumom platili ovladavanje Skupštinom Makedonije radi sprovođenja programa Stejt Departmenta SAD[7]. Sve, dakle, ukazuje na to da je i „Nacionalni konvent o EU“ koji vlada našom Narodnom skupštinom, u stvari, prikrivena a dobro uhodana agentura „Juesejda“, odnosno njegovog „Biroa za Evropu i Evroaziju“, uz pomoć još dve američke fondacije.

Da bi „Nacionalni konvent“ ovladao Narodnom skupštinom, radili su i „Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj“ (NALED)[8] i „Međunarodni republikanski institut“ (IRI). Probrali su 2014. godine odgovarajuće srpske poslanike da od njih u Narodnoj skupštini formiraju „ekonomski kokus[9]“ koji je aktivan do danas[10]. Iako se NALED trudi da se javno predstavi kao nekakva „nestranačka, neprofitabilna i nezavisna organizacija“, mora se znati ko su njegovi ključni partneri: „Delegacija EU u Srbiji“, soroševska „Fondacija za otvoreno društvo“, nemačko „Društvo za međunarodnu saradnju“ (GIZ) i naravno – „Juesejd“. U rad „Nacionalnog konventa“ je NALED od početka čvrsto integrisan kao jedna od njegovih radnih grupa sa dvadesetak članova, danas pod koordinacijom Slobodana Krstovića[11]. „Međunarodni republikanski institut“ (IRI), koji je prisutan u „ekonomskom kokusu“ Narodne skupštine, na Balkanu deluje u saradnji sa nemačkom sekcijom Maršalovog fonda, ali usklađeno sa programima „Juesejda“[12]. Putem „ekonomskog kokusa“ u radu „Nacionalnog konventa“ obezbeđuje se prisustvo krupnog kapitala u neposrednoj kontroli Narodne skupštine, pa je sasvim logično da su ostavljena otvorena vrata i za prisustvo IRI kao predstavnika politike američkih republikanaca. Međutim, za IRI je siromašna Srbija danas sasvim nezanimljiva.

Vučićeve dramatizacije i stvarnost

Pisao sam nedavno kako je predsednik R. Srbije, Aleksandar Vučić na bizaran način obesmislio „Unutrašnji dijalog o Kosovu“, da bi se složio sa stavovima „Nacionalnog konventa o EU“ uprkos stavovima najumnijih Srba, ali i stavom Srpske pravoslavne crkve[13]. Suštinski, on se složio sa stavovima „Juesejda“ i američkih fondacija o sudbini Kosova i Metohije, uprkos stanovištu srpskog nacionalnog interesa, nacionalnog i međunarodnog prava i Srpske pravoslavne crkve. Pritom je, najpre, izneo dramatičnu paralelu o istorijskoj sudbini Kosmeta sa Kenigsbergom i Pragom.

Bio je to Vučićev pokušaj sugerisanja javnosti da je Nemačka „glavni protagonista“ odricanja Srbije od Kosova[14]. Ponovio je stari trik iz 2015. g: sugerisao je „britanski uzor“ a dopustio da Vladom R. Srbije zavladaju „Juesejdovi“ izvršitelji. Sada je izveo isti trik: na završnoj sesiji „Unutrašnjeg dijaloga o Kosovu“ uveo je ilegalno strano telo u debatu, pa pred „Nacionalnim konventom o EU“ skandalizovao javnost netačnostima o Kenigsbergu i Pragu. Time je skrenuo pažnju javnosti sa instalacije potpune uprave „Juesejda“ i njegovih pomagača nad Narodnom skupštinom R. Srbije.

Dobar mađioničar nikada dva puta pred istom publikom ne izvodi isti trik. Osim toga, Vučićeva dramatizacija, ipak, nije prikrila činjenicu da je nervozni evroatlantski politički činilac izveo sve glavne efektive na bojno polje psihološkog rata i razmetljivo javno pokazao svoju nadmoć u srpskoj Narodnoj skupštini. Na „Petoj plenarnoj sednici Nacionalnog konventa o EU“, 23. aprila 2018. godine, agenti „Juesejda“ i njegovi pomagači su, sa svojim kolegama iz Vlade i Skupštine, održali „dopunsku nastavu“ srpskim narodnim poslanicima sa jasnom fabulom: mi smo gazde, izvršićete što vam mi kažemo.

Američka „transparentnost“

Strpljivim i pažljivim ispitivanjem Vučićevih dramatizacija i niza simulacija „NVO“, „fondacija“, „mreža“, „tela“, „foruma“, „programa“, „savetnika“ i „pomoći“, otkriva se prosta i neumoljiva istina: Vladom i Skupštinom R. Srbije ne upravljaju ni Britanci ni Nemci, a kamoli EU. Njima preko „Juesejda“ i njegovih pomagača upravlja „Stejt department“ SAD. Evropska unija suštinski nema ništa čak ni sa evrointegracijama Srbije, jer se i ovim procesom upravlja iz SAD.

Postoji srpska pouka o jednoj verskoj denominaciji poreklom iz SAD, koja je pre više od sto godina bila izuzetno aktivna među Srbima. Srbi tvrde da se njeni pripadnici vladaju po poslovici: „Okatog nije greh prevariti“. Amerikanci su u suštini zaista transparentni i prikažu istinu onome ko ume strpljivo da gleda, sluša i prati njihov rad.

Dolaskom Aleksandra Vučića na vlast, SAD su u Srbiji uspele ono što nisu mogle sa Đinđićem, Koštunicom, pa čak ni sa Tadićem. Da bi uspeli do kraja, srpsku Vladu i Skupštinu su, u doba Vučićevog režima, sasvim pretvorili u izvršni biro „Juesejda“ kroz koga deluju agenti nižeg reda angažovani u „autsorsingu“ „Nacionalnog konventa“, a koje, po svemu sudeći, plaćaju i dve američke fondacije od kojih je jedna soroševska. Eto zašto je krajem 2017. godine Sorošev sin srdačno poručio Predsedniku R. Srbije: „Thank you @avucic for the opportunity to discuss strengthening open society in Serbia and European integration[15]“.

Crna deca stečajne uprave nad Srbijom

Alek Soroš je ipak samo jedno od crne dece na grbači Srba. Crna deca „Juesejda“ od početka Vučićevog režima uspostavljaju potpunu operativnu upravu nad Vladom i Skupštinom R. Srbije. Time se pokazalo da su „evropske integracije“ samo eufemizam za potpuno američko ovladavanje izvršnom, zakonodavnom i sudskom vlašću u Srbiji. Uspostavljanje američke hegemonije, legalne srpske ustanove svih vidova vlasti potpuno otuđuje od njihovog naroda, kršeći sva načela demokratije, ustavnosti i zakonitosti.

Pokazalo se i da su „reforme“ u Srbiji samo eufemizam za novu fazu prinudnog izvršenja tokom postupka opšteg stečaja u koga je uvaljena naša okupirana otadžbina. Taj proces se odavno proširio van privrede i napao je privatna domaćinstva. U procesu evrointegracija prihodi izmiču, posla nema, zarade su sve manje, a samo finansijske obaveze rastu i umnožavaju se. Radno sposobno stanovništvo se razilazi trbuhom za kruhom, tražeći negde na Zapadu onaj zamaštani raj na zemlji u kome će „jednom moći da bar žive kao ljudi“. Međutim, tog raja na zemlji nema ni za koga, a naročito ne za njih.

Duh srpskih umetnika je uvek na vreme umeo da izrazi duboku opasnost koja se nadvila nad narod u vidu masovne pojave prinudnih izvršenja. Već 1875. godine se crno dete pojavilo u pripovetki „Glava Šećera“ Milovana Glišića, izdatoj u časopisu „Otadžbina“. Godine 1991. se crno dete ukazalo domaćoj javnosti u istoimenom filmu koga je, po Glišićevoj pripovetki a scenariju Jovana Radulovića, snimio Dejan Ćorković. Crno dete se ponovo pojavilo 2007. godine u pesmi „Gnezdo paranoje“ Vujice Rešin Tucića. Od 2012. godine se protiv crnog deteta borio „akademik, doktor, profesor, Kišpridilov, Svetislav“ u tumačenju Dimitrija Banjca, u TV seriji „Velika Srbija“. Godine 2017. je svoje kolege sa „Državnog posla“ na crno dete upozorio Đorđe Čvarkov (takođe u tumačenju Dimitrija Banjca). Problem crnog deteta je srpska umetnost provela iz proznog, preko poetskog u komičan oblik skeča. Vanredno je izdržljiv duh velikog, iako malobrojnog srpskog naroda.

Crnu decu „Juesejda“ i njegovih pomagača, koja su deo američke duboke države, u Srbiji danas ne vidi samo onaj ko neće da ih vidi. Ali, noć ne traje večito. Skoro rassvet, skoro vstanet solnce, эto solnce budet siяtь dlя nas!

__________________________________

Odrednice:

[1] USAID Business Enabling Project (USAID BEP) Introduces Serbian e-Government Champions to Best International Practices

[2] Svi „Juesejdovi“ ljudi koji vladaju Vladom R. Srbije su direktno vezani za određene projekte te organizacije, a Vladom R. Srbije upravljaju preko „Projekta za bolje uslove poslovanja“. Stvarni vladari Vlade R. Srbije su: Dragana Stanojević koja je direktor „Projekta za bolje uslove poslovanja“ gde je došla sa mesta zamenika direktora „Juesejdovog“ „Programa za unapređenje stečaja i izvršenja“, a licencirani je stečajni upravnik; Dušan Vasiljević je zamenik Dragane Stanojević, odavno angažovan na projektima „Juesejda“ i član East-West Bridge). Maja Sejdej je direktorka tima za makroekonomsku politiku i upravljanje javnim finansijama istog „Juesejdovog“ Projekta i takođe je odavno službenik ove organizacije; Milan Stefanović je u istom projektu angažovan kao stručnjak za privrednu regulativu i ekonomsko upravljanje; Sandra Rodić je u istom projektu stručnjak za razvoj finansijskog tržišta, naročito portfoliima kapitala; Strahinja Mitrovski je angažovana u Projektu kao stručnjak za komunikacije; Nataša Tapušković je angažovana kao analitičar tima za finansijsko tržište; Tanja Stojković je u okviru Projekta angažovana za finansijske operacije; Saša Jelić angažovan za operativne IT poslove u vezi automatskog vođenja stečajeva i ekonomsko izveštavanje. Duška Medić je specijalista za monitoring i evaluaciju, ali i razne vrste logističke podrške, od oblasti medija do administrativnog rada: Uroš Vasiljević je prevodilac; Aleksandar Zarić je u okviru projekta zadužen za izrade zakona i drugi opštih akata i treninge za izvršitelje; Jovana Stefanović je angažovana kao analitičar tima za regulatorne reforme; Alan Kovačević je angažovan kao analitičar tima za Regulatorne reforme „Juesejda“; Jovana Koloski je angažovana kao analitičar tima za ekonomsko i finansijsko upravljanje. Kako je iz priloženog stručnog sastava angažovanih lica koja vladaju Vladom R. Srbije u „Juesejdovom“ „Projektu za bolje uslove poslovanja“ jasno da su stečaj i prinudno izvršenje glavni cilj tog projekta, nije čudo da je već milion imovinski upropašćenih Srba na udaru izvršitelja. Videti: K. P – Uterivači dugova jure milion Srba! Telegraf, 3. 5. 2018. g.

[3] Nacionalni konvent o EU (NKEU), EPuS.

[4] U Domu Narodne skupštine počeo sa radom Nacionalni konvent o Evropskoj uniji u Srbiji, Narodna skupština R. Srbije, 30. 9. 2006.

[5] Izveštaji o radu odbora 2004-2006, Sektor za međunarodne odnose, Narodna skupština R. Srbije, decembar 2006. g.

[6] Evrointegracije je „Nacionalni konvent“ upotrebio da razvije operativne odseke koje u formi „radnih grupa“ upravljaju srpskom Skupštinom po odsecima koji su razvijeni prema „pregovaračkim poglavljima“, a njima upravljaju koordinatori tih grupa.

[7] National Convention on the European Union in the Republic of Macedonia, USAID.

[8] Sudeći po Listi članova NALED Serbia za 2018. g, ovo je instalacija privrednog lobija u Srbiji, koji je pod američkom kontrolom.

[9] Narodna skupština dobila ekonomski kokus, Ozon pres, 22. 11. 2014. g.

[10] Latković, Nataša – Konstituisan ekonomski kokus Skupštine, evo ko su članovi, Blic, 3. 10. 2016. g.

[11] Stranica NALED na sajtu „Nacionalnog konventa o EU“.

[12] Balfour, Rosa; Bouchet, Nicolas – IRI’s Work in the Balkans Cited by the German Marshall Fund; Supporting Civil Society in Eastern Europe and the Western Balkans: Old and New Challenges The German Marshall Fund, IRI, 27. 3. 2018.

[13] Saopštenje za javnost Svetog Arhijerejskog Sabora, SPC, 10. 5. 2018. g; Vučić kontra SPC, N1, 11. 5. 2018. g.

[14] Kovačev, Dušan – Vučić najzad mora da otvoreno zaigra ključnu ulogu u odricanju Srbije od Kosova i Metohije, Analitički forum, 8. 5. 2011. g.

[15] Vučić razgovarao sa Sorošem o saradnji u regionu i reformama, N1, 20. 11. 2017. g.

Izvor: Analitički forum