Загрљај балканских трилатералаца

Трећег дана званичне посете Босни и Херцеговини хрватска председница Колинда Грабар Китаровић посетила је Бањалуку. Свом домаћину Милораду Додику председница Колинда јасно је демонстрирала како игра „стара трилатералка“ наспрам „трилатералца у покушају“ – штo ће Додик остати доживотно!

Интересантно за овај састанак јесте да је термин пробијен за неких 40 минута, шта упућује да је ово двоје чланова Трилатералне комисије имало доста тема за разговор. Обзиром да је састанак био затворен за јавност, као и  да су изостале изјаве председника, можемо само нагађати о чему се разговарало/договарало.
Након пријема Милорад Додик је изјавио како је са хрватском председницом договарао инфраструктурне и енергетске пројекте.

Са друге стране, госпођа Грабар Китаровић је изјавила: “Састала сам се с председником Републике Српске и председницом њихове владе. Доћи ћу поновно и то ускоро јер жеља ми је да Босна и Херцеговина изађе на пут европски и евроатлантски пут и да је видим као чланицу Европске уније и НАТО-а…”. Остаје нејасно да ли је питање уласка БиХ-е у НАТО договарала са Додиком, или је то тек њена пуста жеља.

Но, да ову “пријатељску посету” уведе у кључна питања српско-хрватских односа побринуо се бањолучки бискуп Фрањо Комарица. Он је у изјави за ХРТ страдање Хрвата у Републици Српској назвао геноцидом. Устврдио је како је у Српској некада живело 200 000 Хрвата, а данас их је остало само 12 000. Морамо се запитати: да ли се особа која тако безобзирно лаже уопште може назвати верником?

Но, прави “политички шамар” госпођа Колинда није ударила Милораду Додику приликом посете Бањолуци, него тек сутрадан. Протоколом је најављено да госпођа Колинда долази у тродневну посету Сарајеву, Мостару и Бањолуци. И задњег дана дознајемо фрапантан податак према ком хрватска председница у БиХ-и намерава остати још један дан, а како би присуствовала прослави једног јубилеја – 20 година од “ослобођења” Јајца и провођења Операције Маестрал.

За оне неупућене треба истаћи како Операција Маестрал представља продужетак зликовачке операције Олуја, те сегмент међународне Операције Намерна сила, које Срби доживљавају као удружени злочиначки подухват против Републике Српске Крајине и Републике Српске. Подсетићу да су ове војне акције резултирале укупним прогоном око 350 000 Срба са својих вековних огњишта, хиљадама убијених и рањених, незапамћеном пљачком и разарањем. Можемо претпоставити како је прослављање овог злочина и био првобитни мотив посете председнице Колинде Грабар Китаровић, док је остатак тродневног „парадирања“ Босном и Херцеговином послужило само ради прикривања стварног разлога посете.

Значи, свега дан након „пријатељске посете“ Републици Српској госпођа Колинда изјављује: „А чињенице говоре како се у Хрватској и БиХ водио крвави рат који је узроковала Милошевићева великосрпска политика. Чињенице говоре како је у Сребреници почињен највећи злочин након Другог светског рата у Европи. И чињенице говоре како су војне операције у Хрватској и БиХ у лето 1995. године спречиле још веће злочине на овим просторима те створиле предуслове за завршетак рата и постизање толико жељеног мира. Како у Хрватској, тако и у БиХ.”.

Произилази, хрватско-муслиманске удружене снаге починиле су злочин како би предупредиле некакав имагинарни/непостојећи српски злочин.

Потом следи покушај накнадног “легализовања” злочина. Грабар Китаровић рече како је “јасно да је Операција Маестрал била потпуно легитимна јер је темељена на међудржавном споразуму Туђман-Изетбеговић, потписаном у Сплиту” (Сплитска декларација о спровођењу Вашингтонског споразума). Треба знати да је ова војна операција захватила општине Дрвар, Шипово, Јајце, Босански Петровац, Босанска Крупа, Кључ, Доњи Вакуф/Србобран, Сански Мост, Мркоњић Град, те Возућу, делове бихаћке општине и бројна друга српска насеља. Преко 100 000 Срба протерано је са својих имања, хиљаде су побијене, рањене или заточене, а њихова имовина је опљачкана и уништена.

Но, једну чињеницу никако не смемо заборавити, а то је да су ову војну акцију извеле регуларне снаге хрватске војске, ХВО и Армије БиХ. Хрватска председница и врховни командант оружаних снага дошла је у БиХ да прослави агресију какву је та држава неспорно починила на штету Српске и БиХ тиме што је своје трупе упутила да војно интервенишу на простору друге суверене државе. И, при том, још говори о некаквој “великосрпској агресији”!

Као припадник специјалне полиције Републике Српске сведок сам(!) злочиначке Операције Маестрал. У све и једну горе наведену општину ушли смо први и затварали најтеже правце напада, а излазили последњи и то кад би нас већ одсекли, опколили. Наш задатак био је да заштитимо голе животе српске нејачи и исти је реализован – преко 100 000 Срба је преживело! Мој одред је платио стравичну цену обзиром да је преко 60 одсто специјалаца изгинуло или израњавано (незапамћено у односу на специјалне јединице), али је то прихватљиво обзиром на број спасених сународњака.

Елем, не треба заборавити да би обим српског страдања био много већи да су злочинци успели до краја реализовати свој наум. Једноставно ћу подсетити како су Бања Лука и Приједор били главни циљеви непријатељског напада. Само надљудским напорима наших бораца то је спречено. Додуше, неки кажу како је Бил Клинтон спасио бањолучку и приједорску регију, но, лично сам учествовао у борбама одсудне одбране и знам да су резултирале поразом непријатеља.

НЕИЗРЕЧЕНА ПОДРШКА ХРВАТСКОМ ЕНТИТЕТУ

У даљем морам се позабавити и оним неизреченим на састанку Додик – Грабар Китаровић. Индикативно је да се двоје најватренијих заговорника трећег ентитета у БиХ (оног хрватског) није ни дотакло своје омиљене теме. Бар према медијским саопштењима, а ко би га знао о чему су причали насамо.

Небројено пута сам писао о томе, али ћу још једном поновити. Није ми тешко. Хрвати су током рата у БиХ успоставили свој државотворни ентитет – Херцег Босну. Но, Вашингтонским споразумом су се добровољно одрекли дела државотворности пристајући да уђу у муслиманско-хрватску федерацију, данашњу Федерацију БиХ. Поставља се једноставно питање: због чега су то учинили?

Треба знати да је те 1994. године започето припремање “коначног решења” српског питања на простору Хрватске и БиХ. Све те операције Олуја, Намерна сила, Маестрал и друге планиране су још ’94. године, тако да је хрватско-бошњачко “помирење” било у функцији припремања злочина над 350 000 Срба, злочина незапамћеног у новијој историји! Дакле, босански Хрвати одрекли су се свог државотворног ентитета зарад реализације будућих злочина над нашим народом. Према франачким записима из 822. године “Срби су силан народ настањен на простору римске провинције Далмације. Након 1 200 година битисања тамо данас Срба нема! То је интерес због којег су се босански Хрвати одрекли државотворног ентитета.

Истовремено треба истаћи како су Срби вековима опстајали на простору Крајине, те поднели све суровости живота између две највеће империје тог доба (османске и хабзбуршке). Данас их на тим просторима буквално нема! И због таквог исхода су се Хрвати одрекли државотворности. То су чињенице!

Међутим, данас се јављају врли српски “заштитници” попут Милорада Додика тражећи за Хрвате враћање онога чега су се добровољно одрекли. И то одрекли у функцији будућег злочинаштва над српским народом. Жалосно! Но, много жалосније је да највиши српски званичници попут Томислава Николића и Александра Вучића упорно ћуте на овакво Додиково понашање. Србија је наша матица, Николић и Вучић су највиши функционери наше матичне државе и морамо их запитати: због чега ћуте? Да ли се тиме више политикантски додворавају Додику или “браћи” Хрватима? То неумитно намеће питање да ли су њих двојица српске политичке вође или тек пуке додворице?

На крају, желим иницирати једну медијску акцију у каквој ће новинари “натерати” Николића и Вучића да се изјасне по питању трећег ентитета у БиХ. Као највиши званичници државе гаранта Дејтонског мировног споразума имају право и обавезу да се изјасне о тако важном политичком питању. Обзиром да то избегавају, мораћемо их натерати! Но, то питање треба конципирати малчице другачије него што то чини Милорад Додик.

Треба бити концизан: Хрвати у БиХ су се својевремено одрекли свог државотворног ентитета зарад стравичног злочина против нашег народа, па је упитно да ли су баш Срби категорија која им треба враћати то чега су се одрекли!? Уосталом, хајде да по том питању организујемо референдум. По мени, од Николића и Вучића довољно би било да Додику сугеришу како по питању српске подршке увођења хрватског ентитета у БиХ треба да организује референдум. Да код грађана пластично провери има ли подршку за своје “идеје”! Резултат тог референдума Додик унапред зна и управо због тога подршку Хрватима никада не помиње у том контексту.

Извор: ЦЕОПОМ-Истина

Коментари

1 Коментара на Загрљај балканских трилатералаца