Zapad i njegovi „korisni fašisti“ sa majdana

Zapad je svom svojom diplomatskom i propagandnom snagom navalio na zakonitu vlast u Ukrajini, grozničavo dajući odobravajuće signale svojim agentima u toj zemlji. Karl Bilt, ministar inostranih poslova Švedske, svu odgovornost za prolivenu krv svaljuje na predsednika Viktora Janukoviča. Džo Bajden, potpredsednik SAD zatražio je u telefonskom razgovoru sa predsednikom Janukovičem da se sa ulica Kijeva povuče vojska i policija i prepusti grad siledžijama. MIP Kanade je izrazio spremnost da pruži medicinsku pomoć ranjenim bojevicima “euromajdana”.

Šefovi lokalne administracije nekoliko poljskih gradova takođe su izrazili spremnost da obezbede lečenje ranjenih učesnika krvave pobune. U Vroclavu će posrnulo zdravlje popravljati petorica članova desničarske ekstremističke organizacije “Trizub imena Bandere” (“trizubovci” predstavljaju okosnicu “Desnog sektora” – jurišnih odreda “Majdana”). Lokalne vlasti u Peremišlju najavile su akciju prikupljanja pomoći “euromajdanu”, a generalni konzul Ukrajine u Peremišlju Aleksandar Bačik prešao je na stranu oružanih metežnika – on je otvoreno istupio protiv legitimne vlade Ukrajine i pozvao je Poljake da pomognu Ukrajincima da se bore za evropsku budućnost. Poljski mediji izvešatavaju o učešću A. Bačika u krijumčarenju pomoći koja je u Poljskoj prikupljena za potrebe bojevika na teritoriji Ukrajine. Prikupljanjem pomoći za “euromajdan” bavi se i Udruženje Ukrajinaca Poljske – ekstremistička organizacija neobanderovskog usmerenja sa kojom je povezan A. Bačik.

Litvanija, Nemačka i Velika Britanija pustile su na svoju teritoriju ključne počinioce orgija u Kijevu, spasavajući ih od pravičnog suđenja – Dmitrija Bulatova lidera “Automajdana” i lidera ultraradikalnog pokreta “Snaga desnice” (“SS”) Aleksandra Daniljuka. Prvi već daje intervjue u Nemačkoj, a drugi je iz Londona pozvao svoje saradnike na zauzimanje vlasti.

Nije ostala po strani ni Rumunija koja se žudno polakomila na Bukovinu i Besarabiju. Predsednik te zemlje Trajan Basesku je podsetio Viktora Janukoviča na sudbinu Nikolae Čaušeskua. Teze T. Baseskua je prihvatila džeparoška ukrajinska opozicija. Vitalij Kličko takođe je pozvao predsednika Ukrajine da ne ponovi grešku Čaušeskua i podsetio ga na još upečatljiviju sudbinu Moamera Gadafija.

Zapušten je zamajac informativnog rata po čitavoj Evropi, gde su mnoge publikacije počele da sprovode paralele između Bašara Asada i Viktora Janukoviča. Obojica se okrivljuju što nisu spremni da puste na vlast one koji su ugodni Zapadu. Džepne organizacije ukrajinske dijaspore, dobivši udarac u dupe od svojih inostranih sponzora, bacile su se na zarađivanje svojih trideset srebrnjaka organizovanjem mitinga podrške krvavim neredima u Kijevu. Mitinzi su organizovani u Nemačkoj, Portugaliji, Španiji, Belgiji, Austriji. Demokratskom Zapadu ne smeta što je neonacistička partija “Svoboda” O. Tjangiboka već stekla u Evropi gomilu svojih inostranih predstavnika – u Italiji, Belgiji, Češkoj, Švedskoj, Poljskoj, Austriji.

Ukrajinska štampa burno razmatra novosti o vestima da su tri opoziciona predstavnika (A. Jacenjuk, O. Tjangibok, V. Kličko) u svakom trenutku spremna da odlete u neku inostranu zemlju u slučaju propasti državnog prevrata koji su organizovali, a niz ukrajinskih stručnjaka direktno povezuje novi talas nasilja u Kijevu sa nedavnom posetom A. Jacenjuka i V. Klička Berlinu, gde su dobili instrukcije.

Pri tom se ni jedna zapadna vlada nije zainteresovala stanjem zdravlja ukrajinskih čuvara reda, obogaljenih od strane pučista. Nije bio uslišen ni poziv ministra inostarnih poslova Ukrajine Leonida Kožare svetskoj javnosti da osudi nepočinstva: “Pozivam inostrane države i međunarodne organizacije na pravično i objektivno ocenjivanje proisteklih događaja u Ukrajini. Očekujemo sa njihove strane odlučnu osudu protivpravnih dejstava ekstremističkih snaga”.

Naivno je očekivati osudu iz usta zapadnih političara onih koje su oni obučili, koje su snabdeli svim potrebnim i obezbedili im čvrstu diplomatsku pozadinu, gurnuvši ih na juriš na zakonitu vlast u Ukrajini.

Nije se zbog toga vladajuća partija Poljske “Građanska platforma” borila sa opozicionom “Pravdom i pravednošću” oko toga čija je podrška “Majdanu” potrebnija, da ne bi odjednom zaustavio svoje delovanje.

Nije zbog toga Litvanija stičući naklonost pred svojim starijim partnerima i sledeći primer Poljske, objavila o namerama da obezbedi slobodna mesta u litvanskim bolnicama za ukrajinske ranjene teroriste, da bi potom osudili njihova dejstva.

Nisu zbog toga nemački mediji dali nadimak “naš korisni fašista ” O. Tjangiboku, da bi se Berlin tako brzo odrekao od njegovih prodajnih usluga, kao i od usluga “svog čoveka u Kijevu” V. Klička.

Nisu zbog toga na račun vođa ultranacionalističkih grupacija uplaćivani novci zapadnih donatora, da bi ti donatori dali novac ukrajinskim ekstremistima ne uzevši ništa zauzvrat.

Ukrajinu čekaju velika iskušenja koja su im pripremili njihovi zapadni “prijatelji” sa kojima je ona, kao sa vukovima, ostala sama, jedan na jedan. Vukovi uvek kidaju u čoporu.

Izvor: Fond Strateške Kulture