Zapad nišani Ukrajinu

Samit „Istočnog partnerstva“ koji će biti održan u Vilnusu 28. i 29. novembra može da bude prekretnica ne samo za Ukrajinu, već i za celu Evropu. Ukoliko sporazum o  političkoj asocijaciji i o zoni slobodne trgovine sa EU ukrajinska strana potpiše – počeće paralelni procesi u kojima će Zapad krenuti u „osvajanje“ ukrajinskih resursa, a veze Ukrajine sa zemljama Carinskog saveza će se smanjivati.

U tom slučaju Ukrajinu, koju bi pomoću liberalnih reformi i bez toga raščerupali, očekuje težak i dug period borbe za preživljavanje, koji bi se vrlo verovatno završio vulgarnom preprodajom prirodnih bogatstava i  najskupljih ukrajinskih preduzeća od strane novih vlasnika. Zahvaljujući tome  će dvadesetak – tridesetak ukrajinskih oligarha dobiti ulaznicu za klub najbogatijih u Evropi. Uostalom, njih će  tamo svakako da dočeka žestoka konkurencija, i njihova sposobnost da se efikasno bave biznisom će se naći pred ozbiljnim ispitom.

Glavni cilj evropskih integracija preko „Istočnog partnerstva“  predstavlja raskid kooperativnih, trgovinskih, političkih i drugih veza Ukrajine sa Ruskom Federacijom. Zapad u Ukrajinu   polaže velike  nade. Oni koji određuju pravce politike NATO/EU pažljivo prate procese u Rusiji, shvatajući da posle perioda tumaranja  u vreme Jeljcina  Rusija počinje da izlazi na put pretvaranja u jedan od svetskih centara moći. A to znači da zadaci koje je skicirao Z.Bežinski u svojoj „Velikoj šahovskoj tabli“  ostaju i dalje  nepromenjeni. Najvažniji među njima  predstavlja potpuno odvajanje Ukrajine od Ruske Federacije. Kako poučava patrijarh američke politike – „bez Ukrajine Rusija nikada neće moći da obnovi svoj svetski uticaj“.

Zadatak odvajanja Ukrajine od Rusije Zapad namerava da reši vrlo brzo. Naravno, preko držanja ukrajinske ekonomije jedva živom, kao i suzbijanja socijalnog nezadovoljstva pri tom, Zapad bi sledećih 10 – 12 godina  mogao da se bavi „navikavanjem“  Ukrajine  na režim zone slobodne trgovine sa EU, ali taj put bi bio vrlo skup.  Za NATO/EU bi najriskantnija varijanta  bila   dezintegracija i otcepljivanje  jugoistoka Ukrajine zajedno sa Krimom, do čega bi došlo ukoliko bi Ukrajina skliznula u ekonomsku katastrofu. To bi, sa gledišta anglosaksonske geopolitičke doktrine, predstavljalo najveći poraz Zapada u poslednjih četvrt veka.

Opet, Rusija ne želi da čeka da sporazum o pridruživanju Ukrajine  počne da se upliće u ruske interese. Ruska strana je već privremeno obustavila isporuke u RF nekih vrsta proizvoda ukrajinske transportne mašinogradnje. Ukrajinski savez industrijalaca i preduzimača (USPP) zvoni na uzbunu. U njihovom pismu  predsedniku V.Janukoviču govori se o prestanku rada preduzeća kakva su „Azovmaš“, Stahanovska fabrika vagona, „Dnjeprovagonmaš“, Krukovska fabrika vagona. Isti problemi su se pojavili i sa fabrikama konditorskih proizvoda.  Sa radom su prestala hemijska preduzeća. Zbog prestanka postojanja tržišta za plasman proizvoda došlo je do ozbiljne situacije u avio-industriji i industriji automobila. Ukupan pad proizvodnje u mašinogradnji je u periodu januar -septembar ove godine izneo 13,6%, a u hemijskoj industriji – 19,6%.  U grupi neprehrambenih roba za široku potrošnju  na unutrašnjem tržištu Ukrajine učešće uvoznih proizvoda iznosi  između 57  i  60% – piše USPP predsedniku svoje države.

Ukrajinski industrijalci konstatuju da situaciju dodatno komplikuje nemogućnost da proizvođači dođu do kredita. Finansijski sistem Ukrajine je pretrpan dugovima prema inostranstvu i   kreditni rejting Ukrajine je nizak. Letom ove godine agencija Blumberg je Ukrajinu upisala na spisak 10 zemalja koje će, verovatno, u najskorije vreme objaviti bankrot. Tako da, po svemu sudeći, u Ukrajini neće doći do harmonične  evrointegracije. A ukoliko osiromašena i destabilizovana Ukrajina stvarno počne da puca po šavovima, Kijev će, tražeći pomoć,   zavapiti zapadnim partnerima.  Iz briselskih sefova će se izvući planovi sledeće po redu operacije „Neraskidiva sloboda“  koja će vojnoj mašineriji  NATO-a omogućiti da preuzme kontrolu „reda i zakona“ u državi – partneru. NATO-kontingenti znaju da zamene i vojsku i policiju  „demokratizovanih“ država, a znaju i da rasteruju demonstracije. Znaju „demokratizatori“  i da kupe lojalnost potkupljivih političara. Sve je, do najsitnijih detalja, izvežbano na poligonima kakvi su Kosovo, Avganistan, Irak .

Takva operacija zahteva da se izvrši brzo, iznenada i efikasno. Eto, zbog toga je na zapadnim granicama Savezne države Rusije i Belorusije NATO počeo da prikuplja snage.

Vrši se ozbiljna priprema operacije, zato što u Briselu dobro shvataju koliko je ona riskantna. Kada se sa njom počne – ona će svet uvući u novu konfrontaciju sa mnogo složenijom ravnotežom snaga nego što je to bilo u vreme hladnog rata. Međutim, shvatajući da bi  potpuno razdvajanje Ukrajine od Rusije predstavljalo zaista  kolosalnu geopolitičku pobedu, Zapad je spreman i na toliki rizik. 

Izvor: Fond Strateške kulture