Zapadna ruta i EUropski pusti snovi

Vrlo verovatno (pro)američke političke instalacije širom EUrope nisu dovoljno ozbiljno shvatile predsednika Ruske Federacije kada je skoro rekao da „Rusija neće odstupiti“. Kako inače objasniti predozirano ludilo upakovano u „anti-ruske sankcije“ osim prekombinovanjem koje na kraju najviše košta one koji se bave tom vrstom vrlo rizičnih „kombinatorika“. To danas vidimo po „gubitku vođstva“ najjače ekonomije EUrope, koja je za dlaku izbegla recesiju u trećem budžetskom kvartalu[i] (uostalom, Amerika je to i upravo htela), recesiji u Italiji kao i u ostalim nekada jakim ekonomijama EU zone američkog interesa, s jedne strane.

S druge strane, međunarodne finansijske institucije osmišljene prema interesima (pro)američke korporativne zajednice, Stari kontinent (po)stavile su na socio-ekonomsko bure baruta iracionalnim zahtevima „štednje“ i reformama uglavnom na rashodnim stranama budžeta: tako je na pomen „reformi“ skoro u Italiji bilo milion ljudi na ulicama; u Briselu došlo do teških incidenata između „sindikalaca“ i policije i svakomalo, jedan po jedan EUropski grad liči na poprište sukoba između sve brojnije osiromašene i obespravljene radničke klase i predstavnika državnih organa.

Zašto?

Prvo, da bi se suštinski prikrila činjenica da je ekonomska kriza proistekla iz finansijske koju potpisuju alave bankarske elite;

Drugo, da bi se zaustavio ako ne i odgurnuo  ruski finansijski, ekonomski, pa tako i politički uticaj na tlu Starog kontinenta;

Treće, da bi se celokupno tržište: rada, kapitala, roba i usluga podredilo interesima najjačih korporacija.

Kako?

1.     Instalacijom svojih ljudi na ključna mesta u političkom, ekonomskom, finansijskom i informativno-bezbednosnom sektoru;

2.     Uvlačenjem država u još dublje dužničko ropstvo;

3.     Prilagođavanjem zakonodavstava i institucionalnih „reformi“ zahtevima neoliberalne zajednice;

4.     Uterivanjem „straha u kosti“ potencijalnim „remetilačkim“ faktorima i produkovanjem kriza niskog inteziteta (građanskih i verskih ratova) u cilju „održavanja zamrznutog konflikta (Kosovo i Metohija, Ukrajina) taman koliko prebijanju finansisjkih uloga treba na vremenu.

5.     Kažnjavanjem putem finansijskih i ekonomskih instrumenata privreda u usponu ili koje to mogu da budu  u dogledno vreme…i možemo nastaviti s nabrajanjem „mera i sredstava“ ali se sve svode na pokušaj očuvanja dominacije jedne sile SAD, odnosno unipolarnog sveta.

Da li je takva vizija sveta „račun bez krčmara“?

Naravno, da jeste. Jer pored Zapada, postoji i Istok sa svim svojim potencijalima kojem u krajnjoj instanci, EUropa (ovakva kakva je danas-porobljena) čak i ne treba.

Rusija i Kina potpisale sedamnaest dokumenata među kojima i okvirni sporazum o snabdevanju gasom NR Kine takozvanom „zapadnom rutom“: I svima, posebno EUropi, bilo je jasno da je Rusija odgovorila porobljenom Starom kontinentu da ima alternativu: „Prvi od svih ovih dokumenata naglašava da „zapadna ruta“ postaje prioritetan projekat naše gasne saradnje“[ii], izjavio je Aleksej Miler (Gazprom) u Pekingu (9. novembar). Miler je takođe naglasio da bi povećanje obima isporuke zapadnom rutom, mogao da prevaziđe sadašnji nivo „isporuke gasa Evropi kroz srednjoročnu perspektivu“.[iii]

Da podsetimo: zapadna ruta povezaće polja u zapadnom Sibiru sa severoistočnom Kinom, preko Altajske Republike. Drugi i treći deo koji će se priključiti gasovodu nešto kasnije, povećaće kapacitet isporuka na 100 milijardi kubnih metara gasa godišnje.[iv]

Skoro istovremeno, pojavile su se analize u EUropskom medijskom prostoru s vrlo otvorenim pitanjem: Da li je „zapadna ruta“ matirala EUropu? Ili, kako je to agencija Rojters saopštila: „ Čini se da Moskva šalje poruku Evropi, njenom najvećem izvoznom tržištu, da ima alternativne kupce.“[v]

Ali niko od (pro)zapadnih medijskih mreža ne postavlja dugo pitanje: Zašto Rusija ne bi slala takvu poruku? Pa, je li Rusija inicirala ukrajinsku krizu koja je (kao i uvek) poslužila zapadnom faktoru da (u stvari) protera Rusiju iz EU zone? Da li je Ruska Federacija (po)krenula trgovinski rat, ili je to uradio Brisel pod pritiskom i nalogom SAD? Konačno, zar je bilo ko iz korporativne zajednice mogao da pomisli da će Putin pristati na ucene koje bi njegovu zemlju dovele do velikih finansijskih gubitaka?

Ne! Prvi čovek Rusije uradio je upravo ono što bi i korporativni Zapad uradio na njegovom mestu: „premostio“ prepreku i rešio problem na duže staze.

Ali, idemo dalje.

Usledio je samit zemalja azijsko-pacifičke saradnje (APEK) u Pekingu (8-10. novembar) koji je na svoju 25-godišnjicu postojanja učinio i „istorijske korake“ u zoni slobodne trgovine, tešnjoj ekonomskoj i finansijskoj saradnji koja će u perspektivi jačati nacionalne valute u odnosu na dolar kao monetu u spoljnotrgovinskoj saradnji.

Krenimo redom.

U ovogodišnji samit zemalja APEK-a krenulo se iz sfere preopterećene hladnoratovkom retorikom i scenografijom bitno različitom od perioda Hladnog rata koji se zasnivao na ideološkim razlikama. Ovaj Hladni rat nastao je iz pohlepe zapadne korporativne zajednice koja nema nameru da odstupi od svog „sna“: ceo svet kao jedinstveno (ali samo njihovo) tržište koje će eksploatisati do nepodnošljivosti. Zapad (još uvek) ne shvata da je taj san Volstrit odsanjao i da finansijska mreža koju drže pod kontrolom, a tiče se međunarodnih finansijskih tokova i berzanskih špekulacija, može da nanosi štetu narastajućim ekonomijama Istoka  još neko (ali vrlo kratko) vreme.

Naime, Rusija i Kina dogovorile su svoj spoljnotrgovinski aranžman u nacionalnim valutama (rublja i juan) i ovaj APEK-ov samit biće (pre)poznat i po istorijskom koraku: stvaranju zone slobodne trgovine među članicama APEK-a (FTAAP) kao odgovor na američko Trans-pacifičko partnerstvo (TPP) ili sporazum o slobodnoj trgovini koji je iz svog „plana i programa“ isključio Rusiju i Kinu.

FTAAP kako je najavljeno „treba da bude dugoročni projekat“[vi] koji će uključivati „pored TPP i druge inicijative za saradnju“[vii]. Nije na odmet podsetiti da članice APEK-a: (njih 21) učestvuju u 37 odsto svetske trgovine[viii]; stanovništvo APEK-a čini skoro polovinu ukupnog svetskog stanovništva i, konačno, sa teritorije Evrope Ruska Federacija je jedina članica APEK-a.

„Tokom predsedavanja APEK-om 2012. godine istakli smo transparentni model budućeg sporazuma o slobodnoj trgovini. Svi naši partneri odobrili su ovu inicijativu i sada je važno obezbediti njenu najširu moguću primenu“, rekao je Vladimir Putin u svom obraćanju na samitu u Pekingu i dodao „ takođe bih voleo da pomenem i podsetim vas da je Evroazijska ekonomska unija, koju je Rusija oformila zajedno sa Kazahstanom, Belorusijom i Armenijom, novom članicom, zasnovana upravo na tom principu: otvorenosti i transparentnosti i potpuno usaglašena sa principima STO. Kao rezultat toga, 1. januara 2015. godine počeće da funkcioniše zajedničko tržište na teritorijama naših zemalja. Azijsko-pacifički region u značajnoj meri učestvuje u ovoj trgovini, njen udeo u 2013 premašio je 26 odsto“[ix]. Predsednik Rusije nije propustio priliku i da upozori članice APEK-a da postoji i realna opasnost da se pojedine članice „podele  u pojedinačne konkurentne asocijacije. Potrebno je upravo suprotno“, podsetio je Putin „moramo da delujemo na osnovama transparentnosti i otvorenosti i u interesu svih zainteresovanih strana“[x], zaključio je Putin u Pekingu.

Tako je iz perspektive rusko-kineskih odnosa koji dobijaju na sve većem intezitetu, APEK-ov samit bio „prirodna sinergija“[xi] koja će tek zadati ozbiljne muke zapadnim „partnerima“. Napuštanje evropskog tržišta poljoprivrednih proizvoda kao odgovor na (pro)američke sankcije, najava napuštanja Londonske berze (LB) od strane jedne od ruskih najjačih banaka (VTB) zbog rigoroznih zahteva koji su se pokazali gorim od sankcija koje su uvedene Rusiji[xii], uvođenja ruske alternative SVIFT kodu u međunardonim finansijskim transakcijama[xiii] samo su deo slagalice koja će na kraju doneti pravu revoluciju u ekonomskom i finansijskom svetu[xiv]. A, kada se to desi treba znati da je novi poredak stvari u multipolarnom svetu „počeo s radom“.

Izvor: Fond Strateške Kulture