Зашто је требало избећи састанак Путина и Обаме?

Да ли би председник Барак Обама требало да се састане са руским председником Владимиром Путином, будући да обојица у Њујорку присуствују отварању Генералне скупштине УН? Тензије између САД и Русије су повишене доласком руских снага у Сирију и Бела кућа је подељена око тога да ли би Обама требало да у четири ока са руским лидером пронађе заједнички приступ будући да је сада извесно како се Обамина спољна политика у региону потпуно распала.

Састанак ће бити грешка. Нема потребе за тим. Из састанка са Путином би вероватно произашло више проблема него решења. Требало би да се манемо стереотипне америчке идеје да састанци уживо све решавају. Састанци генерално нису решења, попут бега из града у природу на викенд како би се изгладили односи. Требало би да имају неки смисао на коме би се постигла достижна решења и да обе стране то једнако вреднују. У најмању руку, решења би требало да буду засновани на поштовању између два национална лидера. Чак и током Хладног рата састанци су били третирани као разговори међу једнакима.

Њујоршки састанак Обаме са Путином не испуњава ниједан од ових критеријума. Нема ни о чему да се разговара сем о бесу Беле куће због невољности света да сарађује са њиховом непажљивом спољном политиком. Русима никако не треба састанак, они тачно знају шта раде. (Храбри потези Кремља можда нису увек мудри, али то је политика, и политика сада ставља Русе изнад Американаца.)

Осим тога, Јасно је да се Путин гнуша Обаме. Зашто би користио још једну прилику да покаже свој презир или да Кремљ демонстрира ирелевантност Обамине администрације? Превише је до сада било тога. Још један састанак неће променити чињеницу да је америчка дипломатија у односима са Русијом обезглављена још од колапса несуђеног „ресетовања односа“.

Чак и разговори о самиту су лоша идеја. Американци у томе изгледају очајно и као да им треба нешто. Путин свакако долази у Њујорк и у позицији је где може да бира да ли ће се састати са Обамом у његовој земљи. За мене је мистерија како Бела кућа после седам година рада и даље себи дозвољава основно незнање начела јавне дипломатије, укључујући и ово. Као онај лик из филма Мементо који не може да формира нова сећања, баш тако екипа у Белој кући сваки дан почиње од нуле када је у питању дипломатија.

Кад се двојица председника сретну, о чему ће разговарати? Да ли би требало да заједно седе у соби, док наш (амерички) председник објашњава колико је фрустриран што Русија користи прилику после низа ортодоксних грешака америчке политике. Џон Шиндлер и ја смо пре две године, баш на овом сајту, упозорили како ће Русија на Блискoм истоку испунити празнину коју ће Обама оставити иза себе. Зашто би Путин трпео Обамине критике око нечега што је Американци требало да виде издалека.

Тај разговор није само грешка јавне дипломатије већ је и непотребан. То је зато што се он већ одвија негде другде: министар одбране Ештон Картер и руски министар одбране Сергеј Шојгу су тихо успоставили контакт и разговарају о овим проблемима. Тако и треба да буде. Боље да војни званичници преговарају о битним стварима, попут поделе ваздушних путева (над Сиријом), и да затим поднесу извештај својим надређенима.

И, на крају, постоји још један веома битан разлог зашто је овај разговор требало да буде отказан: Путин је већ одредио свој став према овој администрацији, и неће га мењати. Путин је проценио Обаму и схватио да овај није вредан поштовања. Понекад састанак служи како би се лидери упознали и како би се пронашла заједничка фреквенција за будуће састанке. То је већ покушано, и пропало је.

САД од Путина могу да очекују мало, али та околност је наша кривица. Обамина администрација показује недостатак компетентности и озбиљности већ годинама, не само због лоше политике већ и непрестаног и глупог приказивања председника Америка као потпуног аутсајдера. (Путинови људи му се можда смеју због његових фотографија голишавих прса, али вам никад неће рећи да је скакутао около са штапом за селфи). Такве слике можда се допадну онима који одраније воле Обаму, али на местима од аторитета, попут Русије и Кине, то је нешто што показује да се амерички председник не може схватити озбиљно. И ти режими се понашају сходно томе, почевши од окупиране Украјине, све до вештачких кинеских острва у Пацифику.

То је још један састанак који неће ништа средити. Штавише, још један састанак између кремаљских хладнокрвних професионалаца и аматера из Беле куће само је ризик да се збрише и оно што је остало од Обаме. Зато ми дозволите да изнесем овај драматичан предлог као контру њујоршком састанку – хајде само да прихватимо чињеницу да нема смисла имати ту врсту контакта, барем са Русијом, док се не појави нова администрација. И нека све ово буде поука следећој администрацији, било демократама или републиканцима, да је кредибилитет капитал који се лако круни. Обама оставља Америку са нулом кредибилитета, ако не чак и минусом, и не треба нам још један састанак шефова држава да бисмо то схватили.

Превод – Андреј Цвијановић

Извор: Russia Insider, Нови Стандард