Зашто се британска војска враћа у БиХ?

На најаву британске амбасаде у Сарајеву да ће Велика Британија појачати војно присуство у БиХ, први је реаговао српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, нагласивши да та најава није прихватљива и да неће добити подршку Председништва БиХ. „Сматрам да је постојећи контигент војника у саставу мисије Алтеа сасвим довољан и да БиХ нема изазове који би захтевали додатне снаге”, истакао је Додик.

Иначе, Мисија Алтеа је војна операција Европске уније (ЕУ) у склопу Заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ. Почела је 2004. године завршетком операције НАТО Стабилизацијских снага (СФОР) и повлачењем НАТО јединица из БиХ.

Резолуцијом Савета безбедности УН бр. 1551 европске војне снаге (ЕУФОР) добиле су задатак да обезбеде мир у БиХ. Од почетних 7000 војника, снаге Мисије Алтеа редуковане су неколико пута и тренутно се у оквиру ЕУФОР-ове мисије налази 600 војника из 19 држава. Од 2012. године улога Мисије Алтеа састоји се у изградњи капацитета и обуке Оружаних снага БиХ и подршци локалним властима у одржавању сигурног и стабилног окружења. Уједно, важност Мисије Алтеа огледа се и у пружању подршке за стратегију ЕУ за Босну и Херцеговину.

Савјет безбедности Уједињених нација једногласно је 3. новембра 2021. године усвојио резолуцију којом се продужава мандат Мисије Алтеа коју спроводе снаге Европске уније (ЕУФОР). Иначе, Велика Британија повукла је своје војне снаге из Босне и Херцеговине које су биле део ове мисије, а разлог је – излазак Велике Британије из ЕУ. Ова земља након Брегзита није обавезна да спроводи Заједничку спољну и безбедносну политику ЕУ.

Последњи контингент британских војника напустио је Босну и Херцеговину крајем 2020. године. На тај начин је Велика Британија окончала присуство својих војних трупа у БиХ након пуних 28 година ангажмана у мировним мисијама. Тек део официра остао је да ради у штабу НАТО у бази Бутмир код Сарајева.

Шта је разлог за најаву повратка британских војника у БиХ?

Зашто ангажман?

Актуелни британски премијер Борис Џонсон био је веома ангажован на изласку Велике Британије из ЕУ. Те напоре подржавао је и бивши амерички председник Доналд Трамп.

Надуго и нашироко бисмо могли наводити разлоге за британско напуштање ЕУ. Основни се своди на то да Британија већ дуго жели да поврати „империјални сјај” и да је њене обавезе као чланице ЕУ, нарочито у спољној политици и безбедности, у томе онемогућавају.

Без наведених обавеза, као бивша чланица, Британија може склапати трговинске и друге уговоре са ЕУ, а да при томе у спољној политици буде самостална. Прецизније речено, самостална од ЕУ, али нераздвојна од свог прекоморског савезника Сједињених Држава.

Као чланица ЕУ, Британија не би могла водити политику која би била „уз нос” Немачкој и Француској, главним осовинама ЕУ. Процењено је да након Брегзита Лондон постаје политички независан од Брисела и потпуно аутономан. Тако су након изласка из ЕУ британске дипломатске активности усмерене према Индији и другим земљама које су у „златно доба” Империје биле под доминацијом Круне.

Ресурси ратне флоте јесу десетковани, носачи авиона пуни мањкавости, али је донесена одлука да се у флоту улаже, како би на азијским морима Уједињено Краљевство следило политику САД, посебно амерички однос према Кини и Северној Кореји.

Уједно, Балкан је оцењен као подручје од виталног интереса за Велику Британију. Стога је још почетком 2018. године британска влада донела одлуку да за Западни Балкан формира јединицу за превентивна дејства, односно батаљон који би се састојао од 600 припадника елитне формације САС, момака тек пристиглих из Сирије.

Одлуци Владе Уједињеног Краљевства претходила је расправа коју је у Дому лордова иницирала делегација која је боравила у БиХ. Закључак је јасан – Уједињено Краљевство се мора вратити на Балкан (иако се знало да Британија одлази из ЕУ). Још те, 2018. године било је јасно да су тенденције за опасан развој ситуације на Балкану више су него видљиве.

Чудна коинциденција да је недавно, односно од 26-28. јануара 2022. године делегација Одбора за спољну политику парламента Уједињеног Краљевства боравила у посети Босни и Херцеговини „како би из прве руке сазнали више о тренутној ситуацији у БиХ”.

Том приликом Том Тугендхат, председавајући Одбора за спољну политику, рекао је како је „већ 30 година, Уједињено Краљевство посвећено сигурности и просперитету грађана ове дивне земље.  Ова посета део је низа активности које британски Парламент организује, демонстрирајући снажан интерес за БиХ и шири регион. Иако препознајемо озбиљне претње које неки актери, спољни и унутрашњи, још увек доносе, веома смо охрабрени радом цивилног друштва, независних медија и лидера на локалном нивоу”.

Почетком фебруара те 2018. године у серији текстова за портал Све о Српској указали смо да су идеална места за потпаљивање сукоба са недефинисаним и нејасним исходом првенствено Косово, југ Србије и БиХ.

Зашто је Балкан Британцима важан?

Зато што је енергетска безбедност као појам дошла у први план. На изградњу руских коридора нафте и гаса и кинеских трговинских токова, Немачка није имуна, јер се ради о земљи са снажном привредом и врхунском технологијом, али без енергетских ресурса. Приближавање Немачке и Русије ствара зебњу на Острву и страх од јачања евроазијских веза. А сви ти „токови” и путеви са Истока на Запад воде кроз Балкан.

Сличног су мишљења и у америчком Конгресу, где се и поред свих несугласица, демократе и републиканци лако договоре када су у питању Руси. Тако су и донесене декларације са смерницама о одбрани ЕУ од енергетске зависности од Русије, за што је неопходно држати Русију подаље од Балкана.

Не треба заборавити да је у склопу војне вежбе „Брзи одговор 2018”, која се одржавала од 3. до 7. септембра на неколико локација у Српској и Федерацији БиХ, на сарајевски аеродром стигао Други батаљон Падобранске регименте британске војске. Дошли су из Кента, са седиштем у Колчестеру, где су изводили вежбе одржавања јавног реда.

Тада је, бивши и веома причљиви британски министар одбране Вилијамсон, изјавио да ће ако Падобранска регимента поново, односно по завршетку „Брзог одговора”, из Колчестера буде послана у Босну како би помогла снагама ЕУФОР-а, операција имати кодни назив ЕЛЏИН (ELGIN), а будући да би се то могло одвати само у ванредним ситуацијама, Британци би преузели команду над снагама ЕУФОР-а.

У том контексту потпуковник Данкен Мен, командант 2. падобранског батаљона (2 PARA) из базе у Колчестеру у Енглеској, рекао је:

„Као јединица високе борбене готовости са искуством рада са мултинационалним партнерима, 2. падобрански батаљон се природно уклапа у Операцију ЕЛЏИН. Обучени смо и спремни за размештање у Босни ако се то од нас захтева, и имам пуно поверење у вештине, зрелост и флексибилност наших падобранаца.”

Да присуство британских снага у БиХ није новина, подсетио је поменути министар одбране Вилијамсон изјавом да су британске трупе у БиХ присутне већ 25 година, што значи од ратне 92. О томе сведочи и жртва 59 британских војника.

Наиме, према писању сарајевског „Ослобођења”, монсињор Мато Зовкић из Сарајевске надбискупије 8. августа 2018. године одржао је помен у резиденцији британског амбасадора Фергусона на Ковачима, у којој се налази и меморијални споменик. Положено је цвеће и служена миса за војнике који су погинули у БиХ од 1992. до 2004. године.

Положај и улога

Али, вратимо се најави из британске амбасаде о јачању војног присуства њихове земље у БиХ.

Где би био стациониран британски војни контигент и каква би му била улога?

Ради се о поменутој формацији САС, елитној јединици британске војске. Где би били стационирани? Логично, на тузланском аеродрому, како би у случају кулминације етничких напетости или оружаних сукоба у БиХ били распоређени уз граничне прелазе са Србијом.

Међутим, ојачала војно присуство или не, Британија је у оперативном смислу снажно присутна у БиХ. Не треба заборавити да је Британија огромно колонијално царство вековима одржавала управо захваљујући тајним активностима, добрим анализама прилика и проценама, као и суптилним психолошким, али и осмишљеним црним операцијама.

Некада су се припадници МИ6 регрутовали искључиво из реда племства. Данас то није правило, али се оперативци траже међу најбољим студентима светски познатих универзитета у Кембриџу и Оксфорду.

Као озбиљна служба, МИ6 у склопу спољнополитичких смерница добија и оне које се тичу привредних тема. Рецимо, Британија жели експлоатацију злата у Србији и БиХ, као и ријетких минерала. А захваљујући Брегзиту, може аутономно наступати на Балкану.

Зато британска влада намерава да ојача своје војно присуство у БиХ. У оперативном смислу, кроз рад својих тајних служби, ту је одавно. Да ли се неко сећа Додикове конференције за штампу из 2018. године на којој је обелоданио да пет британских оперативаца осмишљава операције које за циљ имају дестабилизацију Српске и да управљају протестним скуповима који су се те године одржавали у Бања Луци?

---

Извор: Све о Српској